petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:21

Vek i po Vaznesenjske crkve

Autor: M. Bra­ko­če­vićponedeljak, 13.05.2013. u 12:30
Ико­но­стас из 1880. и да­нас си­ја пу­ним сја­јем. По­себ­ност хра­ма у ср­цу гра­да је и зво­но из 1830. го­ди­не ко­јим је на­ро­ду об­зна­њен Ха­ти­ше­риф (Фото Р. Крстинић)

Hram po­sve­ćen Vaz­ne­se­nju Go­spod­njem u Uli­ci ad­mi­ra­la Ge­pra­ta obe­le­ža­va vek i po po­sto­ja­nja. U go­di­nu ju­bi­le­ja cr­kva – po­seb­no po­zna­ta po to­me što iz nje tra­di­ci­o­nal­no sva­ke go­di­ne po­la­zi li­ti­ja u čast obe­le­ža­va­nja Spa­sov­da­na, kr­sne sla­ve Be­o­gra­da – ula­zi sa ne­ko­li­ko pro­ble­ma ali na sre­ću pre­mo­sti­vih.
Fa­sa­da pa­ro­hij­skog do­ma ne bli­sta kao ne­ka­da. Ste­pe­ni­šta od cr­ve­nog mer­me­ra, pred ula­zom u hram, ali i dva boč­na, pri­vre­me­no su „za­kr­plje­na” naj­o­bič­ni­jim mal­te­rom. U ne­za­vid­nom sta­nju je i ve­ći deo pla­toa ko­ji okru­žu­je hram, ali i cr­kve­no dvo­ri­šte. Znat­no bo­lja sli­ka do­če­ku­je ver­ni­ke i gra­đa­ne unu­tar hra­ma.
Iko­no­stas iz 1880. go­di­ne, de­lo sli­ka­ra Ste­ve To­do­ro­vi­ća, i da­nas si­ja pu­nim sja­jem. Fre­ske na zi­do­vi­ma i ku­po­li bo­go­mo­lje osli­ka­ne još 1863. go­di­ne ru­kom ru­skog umet­ni­ka Bi­cen­ka „mi­lu­ju” sva­ko­ga ko se u njih za­gle­da.
– I zvo­nik, sme­šten iz­me­đu pa­ro­hij­skog do­ma i hra­ma, odo­le­va zu­bu vre­me­na. Po­dig­nut je, do­du­še, pre se­dam de­ce­ni­ja na me­stu gde se na­la­zio dr­ve­ni zvo­nik ko­ji se, naj­ve­ro­vat­ni­je zbog sta­ro­sti, stro­po­štao na de­ča­ka zvo­na­ra – ka­že Ar­se­ni­je Ar­se­ni­je­vić, sta­re­ši­na Vaz­ne­senj­ske cr­kve, ot­kri­va­ju­ći da je cr­kva u vi­še na­vra­ta tra­ži­la po­moć od gra­da ka­ko bi se re­ši­li po­je­di­ni pro­ble­mi. Na nji­ho­vu adre­su naj­če­šće su sti­za­la sred­stva za te­ku­će odr­ža­va­nje hra­ma, ali im je za­to ne­dav­no u po­moć pri­te­klo pred­u­ze­će „Sr­bi­ja­šu­me” ko­je bes­plat­no iz­ra­đu­je pro­je­kat adap­ta­ci­je cr­kve­nog dvo­ri­šta.
– Us­pe­li smo i da sa­ku­pi­mo 11.000 evra za adap­ta­ci­ju fa­sa­de Pa­ro­hij­skog do­ma ko­ji da­ti­ra iz 1870. go­di­ne. Ra­do­vi po­či­nju da­nas  – na­ja­vlju­je sta­re­ši­na hra­ma, do­da­ju­ći da po­tom na red do­la­zi i ulep­ša­va­nje pla­toa oko objek­ta.
Već do­tra­ja­le ste­pe­ni­ce sa ko­jih je pre sto go­di­na kralj Pe­tar Pr­vi po­zdra­vio na­rod spre­ma­ju­ći se za po­hod u Pr­vi bal­kan­ski rat mo­žda su i naj­ve­ći pro­blem Vaz­ne­senj­ske cr­kve. Pre ne­ko­li­ko go­di­na, do­da­je sta­re­ši­na, pro­ce­nje­no je da bi za pot­pu­nu ob­no­vu bi­lo po­treb­no oko 27.000 evra.
– Ste­pe­ni­ce su sta­re ko­li­ko i cr­kva, iz­ra­đe­ni su od ma­đar­skog mer­me­ra i tre­ba da bu­du re­sta­u­ri­ra­ni u ce­lo­sti, ali za taj po­du­hvat za sa­da ne­ma nov­ca – ka­že sve­šte­nik.
Po­seb­nost hra­ma u sr­cu gra­da je i zvo­no iz 1830. go­di­ne ko­jim je na­ro­du ob­zna­njen Ha­ti­še­rif. Naj­pre se ču­va­lo u Sa­bor­noj cr­kvi, da bi bri­gu o nje­mu po­tom pre­u­zeo Hram Vaz­ne­se­nja Go­spod­njeg.
– Sta­ro zvo­no ra­di i dan-da­nas, a po­kre­će ga struj­ni me­ha­ni­zam – ot­kri­va sta­re­ši­na cr­kve ko­ja je 1969. go­di­ne pro­gla­še­na spo­me­ni­kom kul­tu­re.
Iko­ne i iko­no­stas pod­vrg­nu­ti su kon­zer­va­ci­ji pre se­dam go­di­na, dok je po­čet­kom ovog ve­ka osve­žen i ce­lo­kup­ni ži­vo­pis.
– Pre to­ga ni­je bi­lo mo­gu­će vi­de­ti ni­jed­nu fre­sku na zi­du, jer su se u sa­moj cr­kvi pa­li­le sve­će pa su sli­ke po­cr­ne­le od ga­re­ži – is­ti­če Ar­se­ni­je Ar­se­ni­je­vić.

----------------------------------------------------------

Krst znak se­ća­nja na stra­da­le 6. apri­la 1941.
U dvo­ri­štu cr­kve na­la­zi se mer­mer­ni krst, po­dig­nut se­dam­de­se­tih go­di­na mi­nu­log ve­ka u znak se­ća­nja na žr­tve še­sto­a­pril­skog bom­bar­do­va­nja Be­o­gra­da, ka­da je po­gi­nu­lo oko 200 ži­te­lja glav­nog gra­da. Na tom me­stu svo­je­vre­me­no se na­la­zi­lo sklo­ni­šte u ko­je su se sa­kri­li pre­pla­še­ni gra­đa­ni, ali su bom­be po­pa­da­le baš na cr­kve­no dvo­ri­šte i usmr­ti­le ih.

----------------------------------------------------------

Po­se­ta ikone Bo­go­ro­di­ce  Mle­ko­pi­ta­telj­ni­ce
Po­sle po­se­te osve­će­ne ko­pi­je ču­do­tvor­ne iko­ne Bo­go­ro­di­ce Mle­ko­pi­ta­telj­ni­ce iz Ka­re­je, u apri­lu 2007. go­di­ne, upra­va Vaz­ne­senj­ske cr­kve od­lu­či­la je da na­pra­vi bo­go­ro­di­čin tron u ko­jem je ugra­đe­na re­pro­duk­ci­ja ču­ve­ne iko­ne. U to­ku bo­rav­ka Mle­ko­pi­ta­telj­ni­ce ve­li­ki broj gra­đa­na do­šao je da joj se po­klo­ni.


Komentari3
99221
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleksandar Nestorovic
I ja sam sokirana! Uzalud vam sve ostalo, kada ste unistili predivnu atmosferu crkvenog dvorista. To drvece je stitilo od sveg okolnog nemira, krasilo prostor, stitilo od sunca. Drvece je uostalom sveto bilje, od Boga dato i tako prelepo, najlepse sto uopste imamo u Beogradu je to ogromno drvece. Prestanite da unistavate to malo sto imamo! i to se desava i u drugim gradovima, ista prica, uredjuju fasadu i onda poseku sve drvece da se kao vidi novo. Najveca greska i kratkovidost, DOKLE?!
Nebitno
Sokiran sam nedavnom secom stabala u porti crave. Sramota - ali to je samo deo trenda da se po parkovima sece drvece I u najboljem slucaju zamene sa mladicama kojima ce trebati bar 30 godina da dobiju veliku krosnju....
Zorica Mrsevic
Sa prozora svoje kancelarije gledam na dvoriste Vaznesenjske crkve, sto me vrlo raduje, i to smatram jednim vrlo privilegovanim pogledom. Suvisno je reci da cesto i odem u crkvu po zavrsenom poslu. Ono sto me je medjutim rastuzilo je nedavna seca vec olistalog drveca u dvoristu. Procitala sam da su to bila trula stabla, ali sam se svojim ocima uverila da to ne stoji, vecina panjeva su sveze zuto bele boje, bez traga o nekoj trulezi. Citam jos, padale grane na parkirane automobile, pa OK, sto nisu isecene samo te grane? Ili ako su stabla ipak morala da se seku zbog starosti ili (nepostojece) bolesti, zasto nisu zamenjena mladim stablima, kao sto je red, i kao sto se radi u celom gradu, da ne kazem celom svetu? To je bila jedna divna zelena oaza u centru grada, okruzena intenzivnim saobracajem, sta moze lepse i zdravije da se zamisli od gustih zelenih krosnji drveca? Molim vas da odgovorite na pitanje kada ce se stara stabla zameniti novim, i kakvi su uopste planovi sa tim dvoristem?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja