utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 16.05.2013. u 10:08 Danijela Davidov-Kesar

Strahovi domaćih farmaceuta

Увозни „нитроглицерин” је 2,5 пута скупљи од „Срболековог”, а диуретик који је производила „Југоремедија” четири пута (Фото Д. Јевремовић)

U apotekama trenutno nedostaju lekovi za astmu, koagulaciju krvi, diuretici, litijum-karbonat za lečenje određenih psihičkih poremećaja, insulin... U državnim ustanovama objašnjavaju da se situacija menja iz sata u sat, da nestaju zalihe onih lekova kojih je do juče bilo, i da su njima „vezane” ruke zbog novog sistema javnih nabavki. Da li je trenutni haos u ovoj oblasti samo uvod u ono što nas tek čeka od naredne godine kada će krenuti centralizovane javne nabavke u zdravstvu i da li će to možda dovesti do kolapsa domaće farmaceutske industrije, pokušali smo da saznamo u vodećim kompanijama.

Dr Pavle Marjanović, direktorkompanije „Aktavis”, kaže da još nisu poznati kriterijumi za organizovanje centralne nabavke lekova za apoteke i da se oni nadaju da će se voditi računa o očuvanju domaće farmaceutske industrije, koja je 2012. godine obezbeđivala 75 odsto kutija lekova na recept i koja je i u najtežim vremenima obezbeđivala stalnost u snabdevanju.

– Bilo koja reforma načina snabdevanja lekova mora da pođe od osnovnog postulata, a to je da lekovi budu prisutni na policama apoteka.Ukoliko kriterijumi za centralno snabdevanje omogućavaju da samo jedan dobavljač dobije tender, to vrlo lako može dovesti do nestašica zbog zavisnosti tržišta od samo jednog dobavljača koji može da se suoči sa raznim problemima u proizvodnji. Što se tiče uvoznih zamena domaćih lekova, dobro su poznati primeri „nitroglicerina”, koji sada plaćamo 2,5 puta više u odnosu na cenu „Srboleka”, koji je nekada proizvodio taj lek.Drugi primer je diuretik koji je proizvodila „Jugoremedija”, koji prema našim saznanjima sada plaćamo četiri puta više.Bez podrške domaće industrije, ovakvi slučajevi će biti brojniji i sa većim posledicama na troškove RFZO – kaže dr Marjanović.

Druga bitna komponenta svake reforme, objašnjavaju u „Aktavisu”, jeste da se vodi računa o 8.000 zaposlenih u farmaceutskoj industriji Srbije, koja proizvodi lekove, doprinosi bruto nacionalnom proizvodu i izvozu iz Srbije.

– Treća bitna komponenta reforme jeste da se uradi jasni proračun kratkoročnih i dugoročnih troškova i ušteda, da se ne bi desilo da se povećava administracija neophodna za organizaciju tendera dok se paralelno smanjuje broj zaposlenih u proizvodnji – kaže dr Marjanović.

Sličnog je mišljenja i Ronald Seliger, direktor kompanije „Hemofarm”, koji objašnjava da je prilikom primene sistema javne nabavke neophodno precizno definisati sve kriterijume kako bi rezultat bio adekvatna cena, stabilnost u snabdevanju lekovima i bezbednost pacijenata.

– Uvoznici bi nižim cenama mogli da ugroze domaće proizvođače.

S druge strane, centralizovana javna nabavka je vrlo važna mera Vlade Srbije usmerena na rešavanje problema na farmaceutskom tržištu, pospešivanje celokupnog privrednog ambijenta, smanjenja rasta nezaposlenosti i omogućavanje snabdevenosti tržišta lekovima identičnog kvaliteta, efikasnosti i bezbednosti, ali po ceni pristupačnijoj u odnosu na lekove iz uvoza. Nabavka lekova domaćih proizvođača je mnogo jednostavnija, brža i moguća u svakom trenutku, i što je najvažnije, u funkciji je održavanja uposlenosti kapaciteta kompanije, zaposlenih, komitenata i dobavljača. Inostrane kompanije uvoznici lekova mogu da se povuku u svakom trenutku jer im Srbija nije primarno tržište – dodao je Seliger.

U „Galenici” u ovom trenutku nisu bili u mogućnosti da odgovore na naša pitanja, jer ih deli samo 15 dana od pronalaženja strateškog partnera i promene vlasničke strukture.

---------------------------------------------

Ministarstvo za centralne nabavke

U Ministarstvu zdravlja ističu da će se kroz postupak centralizovanih javnih nabavki ostvariti povoljniji uslovi za obezbeđivanje farmaceutske zdravstvene zaštite kroz veću dostupnost lekova (svih medikamenata sa Liste lekova) i medicinskih sredstava i pravo izbora lekova i medicinskih sredstava bez ograničenja u pogledu porekla proizvođača leka.

– Sprovođenjem centralizovanih javnih nabavki u narednom periodu ostvariće se velika ušteda sredstava javne potrošnje, što je u najboljem interesu pacijenata, zdravstvenog sistema Srbije, kao i društva u celini – tvrde u Ministarstvu zdravlja.

------------------------------------------------------------------------------ 

Fond duguje 4,5 milijardi dinara

Kada je reč o plaćanju dugova države prema farmaceutskim kućama, situacija je daleko bolja u odnosu na prethodne godine. U odnosu na 270 dana za izmirenje dugovanja danas je taj rok smanjen na 150 dana, a od nove godine će biti 120 dana, kaže Pavle Marjanović

U RFZO objašnjavaju da trenutno duguju 4,5 milijarde dinara za lekove na recept i da su zakašnjenje sveli na svega 70 dana.

Komеntari0
f44a1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja