sreda, 21.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:07

Održana jubilarna deseta Noć muzeja

nedelja, 19.05.2013. u 08:54
Нови талас заувек у УК „Пароброд”, Београд

U isto vreme kada se to dogodilo u tri hiljade muzeja u četrdeset zemalja sveta u Srbiji je tokom Noći muzeja bilo otvoreno više od 150 kulturnih institucija u 68 gradova i mesta.

Jubilarni deseti rođendan proslavljen je u Beogradu i Novom Sadu, gde je tradicionalno bio i najbogatiji program, a bilo je živo i u Nišu, Kragujevcu, Subotici, Leskovcu, Šapcu, Knjaževcu, Gornjem Milanovcu, Čačku, Svilajncu, Prokuplju, Temerinu, Novom Pazaru, Kikindi...

U glavnom gradu je na 60 lokacija bilo svečano. Ljubitelji filma počastili su se u Jugoslovenskoj kinoteci, koja je premijerno otvorila deo svoje nove zgrade u Uzun Mirkovoj ulici i predstavila, između ostalog, štap Čarlija Čaplina, originalnu kameru braće Limijer iz 1896. godine i upečatljivu muzejsku zbirku koja čuva dokaze o počecima fotografije i filma na ovim prostorima. Muzej na otvorenom na Novom groblju bio je za mnoge polazna stanica. Uz stručno vođenje posetioci su mogli da se upoznaju sa skulpturama 130 autora svih generacija kao i da prošetaju Alejom velikana. U Ustanovi kulture Parobrod veče pred koncert grupe Dipeš Mod pred posetiocima bila je kolekcija godinama sakupljanih predmeta u vezi sa ovim poznatim bendom: posteri, novinski članci, ulaznice i fotografije s koncerata, majice i likovni radovi obožavatelja. 

U Novom Sadu, na 35 lokacija, sve koji su rešili da učestvuju u ovoj manifestaciji dočekali su egipatski pergament na kojem je ispisan recept za utvrđivanje trudnoće, plemensko oružje iz basena reka Kongo i Ubangi, strele iz Polinezije kao i izložba dela iz perioda renesanse, među kojima se izdvaja slika na platnu – „Zastava bratstva Korpus Domini”, nastala u radionici koju je vodio Rafaelov otac, Đovani Santi.

Šabac je grad koji je otkrio kako su u 19. veku nastajali šeširi i ogrtači kada su ih pravile modiskinje i šeširdžije a boemi su u praksi videli zašto je ovaj grad nekada bio mesto sa ubedljivo najviše kafana.

Istorija reklama u Vojvodini do 1941. godine bila je u Subotici predstavljena kroz presek reklama štampanih u novinama i kalendarima, na plakatima i memorandumima, na metalnim tablama i ambalažama. Program u Art bioskopu „Aleksandar Lifka” bio je posvećen pedesetogodišnjici rođena Bernarda Bertolučija.

Ljubitelji umetnosti u Smederevu bavili su se predrasudama između starosedelaca i novopridošlih Smederevaca i to kroz „Ulicu sećanja”, koja je bila smeštena u srcu ovog grada – ulici Kralja Petra. Vrvelo je od posetilaca svih uzrasta. Posećena je bila i izložba fotografija građana s ciljem podizanja nivoa svesti o multikulturalnim uticajima na identitet grada i njegove stanovnike.

Svilajnac je bio poseban – minijaturne knjige kroz primerke domaćeg i stranog izdavaštva, od Njegoševog „Gorskog vijenca” do Geteovog „Fausta” od kojih je najmanja knjiga veličine 1x1 cm privukle su veliku pažnju. Dečje fotografije, poznatih i anonimnih Resavaca, sa kraja 19. i početka 20. veka, odevni predmeti i igračke ali i stari i zaboravljeni zanati, sačuvani alati, fotografije i dokumenta, majstorska pisma i diploma podsetili su na bogatu zanatsku prošlost Resave.

Pored stalne postavke muzeja u Češkom selu u Beloj Crkvi, koja je po svojoj koncepciji etnografskog karaktera, a u vezi se sa specifičnim identitetom Čeha koji borave na prostorima južnog Banata, u Noći muzeja akcenat je stavljen i na skulpture – rad učenika osnovnih škola, pod mentorskim vođstvom prof. Tereze Stemenković.

Narodni muzej u Kraljevu izložio je skelete različitih životinjskih vrsta različite taksonomske pripadnosti, veličina i oblika. Tema izložbe bili su fosilni nalazi surlaša iz okoline grada. Pored fosila bile su tu i fotografije, panoi sa tekstovima i skicama koji se odnose na ove vrste izumrlih slonova i evoluciji surlaša generalno. Najmlađi su uživali u interaktivnim sadržajima.

M. D.


Komentari0
9c975
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja