nedelja, 22.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:39

Hristićeve „Balkanske besede” na francuskoj obali

Autor: Biljana Lijeskićnedelja, 19.05.2013. u 22:00
Композитор Зоран Христић (Фото А. Васиљевић)

Muzika Zorana Hristića, beogradskog kompozitora sa bogatim stvaralačkim opusom, čula se nedavno i u gradovima južne Francuske. Novo delo „Balkanske besede”, ali i „staro”, provereno „Homolje”, izveli su uz Vivaldija i Čajkovskog, Mateja Marinković, violinista i redovni profesor Kraljevske akademije u Londonu, Ljubiša Jovanović, flautista, i Jovana Radovanović, pijanistkinja iz Kragujevca. Naše soliste pratio je Kamerni orkestar „Ujedinjeni gudači Evrope”, a dirigent je bio Franko Fonkuber, profesor Muzičke akademije u Monpeljeu. O tome kako su nastale „Balkanske besede”, Hristić se sa osmehom priseća:

– Napisao sam to delo prošle godine, u kući sjajnog violiniste i mog prijatelja Mateje Marinkovića, koja se nalazi na francuskoj rivijeri, južno od Monpeljea. S obzirom na to da smo nas dvojica sa Balkana, odlučili smo da upotrebimo taj ritam i duh našeg podneblja, koji odlično osećamo. I tako je „Balkanske besede” ovog proleća čula publika u divnim gradovima južne Francuske, u sjajnim crkvama starim nekoliko vekova. Ali, još jedna lepa stvar mi se dogodila pre mesec dana, kada je Ljubomir Simović proglašen za počasnog doktora Kragujevačkog univerziteta. Kragujevčani su organizovali Veče tri umetnika, Simovića, Nikole – Koke Jankovića i moje, na kome je prikazan snimak mog dela „Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici Hilandarskoj”, za dva hora, četvoro solista i klavijature. Dirigent je bila Darinka Matić-Marović, jer takva dela se samo njoj daju ako hoćete da sve teče kako treba.

Navesti šta je sve Zoran Hristić napisao nije lako, a on sam priznaje da se četvrtine dela iz svog opusa skoro i ne seća. Ipak, treba reći da je naš sagovornik autor muzike za stotinak pozorišnih predstava i za više od 60 filmova. Od 1963, kada je diplomirao kod Stanojla Rajičića, stalno je radio po porudžbini i tako stvorio značajna vokalno-instrumentalna dela, između ostalih „Stvaranje sveta – Potop ” (1963), „Moratorijum” (1971), „Korak” (1980), „Jugoslavika”, za otvaranje Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu 1984. Da spomenemo i balete „Darinkin dar”, „Tašana”, „Adam i Eva”, „Limeni doboš” itd.

– Moj sistem rada podrazumeva dugačke pripreme, ali kad krenem sa komponovanjem onda delo brzo nastane. Zatvorim vrata, zaključam ih i progutam ključ. I ne izlazim dok sve ne završim. Mnogi veliki kompozitori pisali su po narudžbini. Sve do 1982. sam bio u statusu slobodnog umetnika, tako da mi je narudžbina bila dobrodošla, kao obaveza i trening profesionalizma, koji sam naročito ispekao radeći za film. Tu imate rok, zadatu temu i ko ne ume preko noći da napiše muziku za film, ne treba ni da se bavi time.

Na pitanje koja su njegova dela izdržala sud vremena, naš sagovornik odgovara:

– Izdvojio bih balet „Darinkin dar”, koji je bio čitavu deceniju na repertoaru Narodnog pozorišta i u kom je životnu ulogu ostvarila Lidija Pilipenko. To delo je bilo kandidat za gostovanje na proslavi 200 godina SAD, ali nije bilo sredstava za realizaciju. Upravo je „Darinkin dar” Ben Arnold, profesor Kentaki univerziteta, uvrstio u pet najznačajnijih dela 20. veka sa antiratnom tematikom . Izdvojio bih i „Zaveštanje za kravlji rog i SO”, zatim „Petnaest rukohvata po Stevanu”, kao narudžbinu „Mokranjčevih dana”. Zašto 15 rukohvata? Zato što sam iz Mokranjčevih 15 rukoveti rukom zahvatio neke detalje i stvorio delo za gudački kvintet. A tu je i „Sila krsta” pisana za obeležavanje osam vekova Hilandara. Sećam se, svakako, i „Koraka”, koreotorijuma, izvedenog 1980. na otvaranju Centra „Sava”, po narudžbini Uneska. Koreograf je bio slavni Milorad Mišković, bilo je 350 izvođača na sceni, uz dve velike balerine Lidiju Pilipenko i Dušanku Sifnios, koje su mi drugarice i danas.

Naš sagovornik potom navodi da „umetnik nikad ne može da kaže da je ostvario svoje snove”, ali i da je „srećan jer slikari i muzičari ne odlaze u penziju. Rade dokle god mogu”. Priznaje da je jedna od njegovih najvećih ljubavi pozorište i priseća se:

– Prvu muziku sam napisao 1958. za omladinsko pozorište pri „Loli”. Sa svega 21 godinom sam radio za Bojana Stupicu u Ateljeu 212, predstavu „Vojcek”. Kasnije sam potpisao i muziku za „Derviš i smrt”, reditelja Egona Savina u Narodnom pozorištu, sarađivao u 17 predstava sa Kokanom Mladenovićem, stvarao za pozorišta od Maribora do Đevđelije. Moja muzika je pratila tri Hasanaginice, jednu filmsku i dve pozorišne, sa vrhunskim glumicama: Milenom Dravić, Nedom Spasojević i Varjom Đukić. Ponosan sam što sam uticao na Zorana Simjanovića da postane kompozitor, ali sam mu zabranio da kaže da sam mu bio profesor, jer će svi misliti da imam sto godina.

O tome šta ga i dalje pokreće Zoran Hristić kaže:

– Radim opušteno i lagano. Voleo bih da napišem šest „Beogradskih koncerata”, po uzoru na Johana Sebastijana Baha, koji je komponovao šest „Branderbuških koncerata”. Možda zato što sam kao rođeni Beograđanin najmanje bio priznat u rodnom gradu.

----------------------------------------------

Kad jedan Hristić ode, dođe drugi

Moj diplomski rad „Naslovi” je 1963. dobio nagradu „Stevan Hristić”, što me obavezalo pred svim Hristićima. Kada sam bio 15-godišnjak, posetio sam kompozitora Stevana Hristića, na njegov poziv, a kada je on 1958. umro, nosio sam venac, a „Politika” je tad objavila sledeće: „Jedan Hristić je otišao, a drugi je došao.”


Komentari1
4de93
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Тако то
Не раде само сликари и композитори "док могу". То умеју да одраде и архитекте како би и сликари и музичари са кровом над главом могли да "раде док могу".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja