utorak, 13.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:49

„Pelivanove” poslastice – jače od okupacije, reketaša i tranzicije

Autor: Nikola Belićpetak, 24.05.2013. u 12:30
Посластичарницу данас води Сухаиб Алшукеир, чукунунук оснивача Мустафе Пеливана (Фото А. Васиљевић)

Od 1851. više puta su se menjale granice države, vladari i društvena uređenja, a „Pelivan”, prva prestonička poslastičarnica, preživela je i nadživela sve te burne istorijske događaje. Pod istim imenom i pod upravom porodice koja ju je i utemeljila, neprekidno postoji već 162 godine.

– Niko od naslednika Mustafe Pelivana nije želeo da digne ruke od zanata u koji ga je uputio prethodnik. I tako evo već pet generacija. Posebno sam ponosan što smo „sa kolena na koleno” sačuvali i tajni recept za sladoled – kaže Suhaib Alšukeir, čukununuk osnivača poslastičarnice, koji danas vodi posao u lokalu na početku Bulevara kralja Aleksandra.

Porodično-poslovnu priču započeo je Goranac iz Dragaša Mustafa Pelivan. Početni kapital stekao je kao ondašnji najbolji rvač u Srbiji. Zarađeni novac uložio je u poslastičarnicu, koja se nalazila na mestu današnjeg „Staklenca” na Trgu Republike. Bilo je to u doba ustavobraniteljske kneževine, 1851. godine. Slatki lokal ostao je tu i posle povratka Obrenovića na vlast, a adresa nije menjana ni nakon ponovnog dolaska Karađorđevića i Prvog svetskog rata.

– Posao je nasledio Mustafin sin Malić Pelivanović. Porodica je stekla poslovni i društveni ugled, pa je Malić biran za narodnog poslanika neposredno posle Prvog svetskog rata. Po narudžbi vladara, dvoru smo isporučivali alvu, što je bila preteča današnjeg „keteringa”. Mnogi budući poslastičari su kod Malićevog naslednika Azira, mog dede, izučili zanat i posle otvarali radnje širom Srbije i Jugoslavije – navodi Alšukeir.

Izvorna poslastičarnica stradala je u nemačkom bombardovanju 6. aprila 1941. Azir je odmah posle toga uspeo da otvori novu radnju u Bulevaru kralja Aleksandra, u kojoj se „Pelivan” i danas nalazi. Njegov lokal, kao nezaobilaznu stanicu u Beogradu pomenuo je i Ivo Andrić u „Znakovima pored puta”.

– Azir je posle 1945. bio u strahu da mu nove vlasti ne oduzmu lokal, ali je uspeo da opstane. Štaviše, mnogi funkcioneri nove vlasti ne samo iz Beograda već i iz Slovenije i Hrvatske, postali su njegovi redovni gosti.

Političari su uveče ustupali mesto umetnicima i romantici, jer su se ovde upoznali i izlazili mnogi parovi. Tu je i moja majka Seija, Azirova ćerka, srela moga oca koji je u Jugoslaviju došao iz Sirije – svedoči Alšukeir.

Sadašnji vlasnik dodaje da je broj mušterija počeo da opada krajem osamdesetih i u toku devedesetih.

– Kroz te godine velikih iskušenja poslastičarnicu su vodili moji roditelji. Pokušavali su i da nas reketiraju. Taman kada se to smirilo, počeo je period tranzicije, ljudi su gubili posao, para je bilo sve manje, a samim tim i mušterija. Opstajemo samo zahvaljujući tome što ne želimo da budemo ti koji će prekinuti porodičnu tradiciju – zaključuje Alšukeir.

------------------------------------------------------------

Besplatan sladoled – sećanje na dedu

Svi koji danas između 17 i 20 sati dođu u „Pelivan”, biće počašćeni sa tri kugle sladoleda.

– To je poklon našim gostima u čast sećanja na deda Azira, koji je preminuo 24. maja 1994. – objašnjava Suhaib Alšukeir.

------------------------------------------------------------------

Bata Stojković zavodio red pred radnjom

Jedna od viđenijih mušterija koja je uvek disciplinovano stajala u redu pred poslastičarnicom „Pelivan” bio je i glumac Danilo Bata Stojković.

– U to vreme dešavalo se da uvek neko pokuša da dođe do sladoleda preko reda. Legendarni glumac jednom se toliko naljutio da je poput likova koje je tumačio povisio ton i naterao nestrpljive goste da se vrate i ne preskaču ostale – opisuje Suhaib Alšukeir.

------------------------------------------------------------------------ 

Ne kradi i ne dozvoli da te pokradu

– Deda Azir nikada nije dugovao radnicima niti je bilo koga od njih oštetio, ali isto tako nije dozvoljavao da njega neko prevari. Da bi svoje zaposlene sprečio u tome imao je običaj da im zašije džepove na radnim pantalonama. Svima koji bi se tek zaposlili davao je neograničene količine baklava, kako bi se zasitili i kako se kasnije ne bi prejedali poslasticama – otkriva Suhaib Alšukeir.


Komentari12
47c2b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bonn Berlin
@ Skeptik Roberto, nisam ziveo u Beogradu, dolazio sam samo za vreme raspusta u posetu rodbini. Ne secam se da sam negde poslasticarnicu u srpskim rukama. Petrovic ili Petkovic, ne znam tacno ime ima radnju negde nize od glavne poste, ima prilicno dobre proizvode i tu kupujemo Slavski kolac i zito. Da li je ranije postojao nije mi poznato, osim toga vise mi se svidja ukus zapadnih poslastica nego orijentalnih. I na kraju milije mi je prasece pecenje ili rostilj od torte ili kolaca.
Skeptik Roberto
@Bonn Berlin Vi gospodine, ne znate sta ste propustali. Umesto sto ste svoje potrebe za slatkisima, izgleda zadovoljavali u nekoj od mnogih drzavnih imitacija poslasticarnica, imali ste na raspolaganju neku od mnogih privatnih poslasticarnica. Svaki deo starog Beograda je imao bar jednu privatnu slatkaru, koja je bila poznata po nekom od svojih specijaliteta. Da spomenem samo Petkovica i Petrovica u najuzem centru Beograda. Tulumbe na Cuburi ili zito sa slagom u Sremskoj ulici. I da dodam da su ove stare radnje bile mnogo cistije i imale mnogo kvalitetnije proizvode, nego bilo koja od danasnjih novih privatnih poslasticarnica. Ako nista drugo, a ono zbog toga sto su, kao privatne, bile pod stalnom prismotrom tadasnjih vlasti.
Бивша ученица Музичке Школе " СТАНКОВИЋ"
САМО МОЖЕМО Да се радујемо Да је остао барем " Пеливан" НАШЕ младости јер у Београду се све ИЗМЕНИЛО ЧАК и МИРИС нашег РОДНОГ ГРАДА што ми страшно смета....А њихова БОЗА је увек била најбоља КАО и баклаве и тулумбе а посебно СЛАДОЛЕД који ЈЕ карактеристичног укуса, КАО и њихова АЛВА, и топи се лагано у устима - право уживање! И од увек су били подједнако љубазни са клијентима што је и њихова најбоља карактеристика. Честитам и не ДАЈТЕ се!
Буба- Мара,Срна и пријатељи Радић
Рад је као семе.Потомци славног деде су то схватили и добра дела расејавају по целом Граду,поштујући његове генијалне замисли. Укусне кугле сладоледа,чувена боза и други слаткиши,вратили су нас у безбрижне ђачке дане,када смо долазили у" Пеливан",и чашћавали једни друге. Честитамо на истрајности свих минулих година и добром квалитету посластица.Желимо вам још већи пословни успех, убудуће и да наставите са преношењем знања на младе нараштаје.
Muradin Rebronja
U Americi kažu: "Ako je jedan dobar, dva takva su dvostruko dobri"! Zatim, tri takva su trostruko dobri... Zbog toga je Amerika Amerika a Srbija Srbija.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja