sreda, 21.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:28

Rodoslov Ravne gore

Autor: Mirjana Sretenovićponedeljak, 27.05.2013. u 15:00
Фотографија породице Таралић која ће се ускоро наћи на билбордима (Фото Срђан Стевановић)

Nemenikuće, pod Kosmajem – Trošni duvar samo što se ne okruni u odžakliji kuće ispred koje šminkerke vojnicima nameštaju kamašne. U stvarnom životu, ova kuća je napuštena. Njeni žitelji su pomrli, ili kao mnogi poslednjih decenija, pobegli u grad za lagodnijim životom. Pronašao ju je scenograf Dragan Mićanović, obilazeći srpska sela, za potrebe snimanja dramske trilogije „1941–1945”, scenariste i reditelja Radoša Bajića.

Tu je smešteno domaćinstvo porodice Taralić. Dve kuće od dva brata. Glava porodice deda Obrad Taralić oličenje je čojstva i časti, a tumači ga Mirko Babić. On je Solunac, učesnik bitke na Kajmakčalanu a tri decenije posle ove bitke, oseća da je rat opet za vratom i svedok je da se pokraj kuća njegovih sinova Stanoja i Svetolika ponovo vode bitke i promiču vojnici. Upadaju u tor, hvataju ovce i koze i počinju da ih kolju.

– Hvataj jare, ono neće mnogo da se buni. Nije bitno da ga uhvatiš, bitno je da bude aktivan kadar. Uznemiri malo stado, nisu u pozorištu. I slobodno galamite! Ljudi snimiše „Apokalipsu”, možemo i mi ovaj kadar – govori svojoj ekipi reditelj Radoš Bajić, koji je u šatoru smestio režijsku opremu, a ispomoć mu je Milan Bulatović, za kojeg kaže da je jedan od najpoznatijih pomoćnika reditelja u celoj Jugoslaviji.

Protiče 102. dan snimanja, čiji se završetak očekuje početkom avgusta. Sunce je upeklo i dok je tako, snimaće se scene eksterijera, i to najsavremenijom „arifleks” kamerom s digitalnom video kontrolom slike. Iako se snima ceo dan, reditelj ekipi povremeno daje „injekciju” raznih šala, a glumci prihvataju i stvaraju dobru atmosferu.

Više puta do sada Radoš Bajić je napomenuo da ovim serijalom od 10 jednosatnih epizoda, koje će u novembru biti na programu Radio-televizije Srbije, nema nameru da tumači niti krivotvori istoriju, deli etikete, ispravlja zablude i krive Drine, naglašavajući da je ovde prvenstveno reč o igranom programu, udaljenom od svake politike. Pisanje scenarija, uz konsultacije sa stručnjacima iz Instituta za savremenu istoriju Srbije, trajalo je tri i po godine, a budžet za deset epizoda iznosi milion i dvesta hiljada evra. Dakle, velika društveno odgovorna priča u prvom planu doneće teme patriotizma, slobodoljubivosti, saborništva i identiteta srpskog naroda, sve ono što je preka potreba u bilo kojem istorijskom periodu.

Kroz istoriografski okvir „Ravne gore”, što je jedan deo trilogije, nećemo pratiti samo ravnogorce i komuniste, već i sudbine prosečnih ljudi nalik Taralićima, raspolućenoj porodici koju rat deli, drobi i uništava. Ideologija ne pita za krv, razdvajajući braću Taraliće. Jedan odlazi u četnike, drugi u partizane. Po srpskom usudu, braća postaju neprijatelji...

Čeka se snimanje sledećeg kadra. Tonac ga zaustavlja jer proleće avion. Snimanje se, inače, prekidalo i kada seljaci u okolini stružu drva ili kad se čuje buka traktora. U tom kadru pojavljuje se 15-godišnja Nina Mrđa u ulozi Radmile, unuke Obrada Taralića. Na set je došla s majkom, pošto se poštuje pravilo da deca glumci na snimanju budu u pratnji roditelja. Nini je sve ovo uzbudljivo, izostaje iz škole, ali stiže sve, predložena je za đaka generacije i prvakinja je države u tekvondou. Dok joj pomoću laka za kosu nameštaju frizuru, iz pozadine neko dobacuje da lak nije postojao četrdeset prve...

– Želim i ja još malo pudera za moj oficirski ten – nadovezuje se glumac Miloš Đorđević, u ulozi potporučnika Pavla Meškovića, čiji je kostim, kao i za ostatak vojske, pozajmljen iz filmskog studija „Barandov” iz Praga, budući da ih kod nas nije bilo dovoljno.

Kako nam u pauzi između kadrova kaže Radoš Bajić, serija će podsetiti da je srpska porodica večito bila na vetrometini istorije koja se ciklično ponavlja, dodajući da posle balkanskih ratova naš narod već 1941. ponovo mora da dokazuje svoje pravo da u ovoj zemlji, narodski rečeno, slobodno može da živi čovek, bleji stoka i pevaju slavuji...

– Taralići nisu istorijske ličnosti, oni pripadaju autorskoj imaginaciji, kao ljudi iz naroda koji trpe posledice globalnih istorijskih događaja. Do šestog aprila 1941. Taralići su složna porodica, sa tradicionalnim mitskim srpskim koškanjima. U ratnom periodu oni će drastično trpeti posledice gubitka slobode, potpune nesigurnosti, nesnalaženja i beznađa. Ovom serijom vratićemo u središte porodične vrednosti i dostojanstvenost, jer ćemo samo tako kao narod opstati i u narednim vremenima – smatra Radoš Bajić, koji je u ovoj, kao i u prethodnoj seriji „Selo gori a baba se češlja”, u autentičnom ambijentu verno ovekovečio dobrodušnog srpskog seljaka kojeg malograđanski duh neretko ismeva i potcenjuje.

Njegovi Taralići čak i ne znaju da je rat počeo. Saznaju to tako što avion nadleti selo i baci plakate da počinje napad „Švaba”.

– U kontekstu užasnih ideoloških podela i svesti da se moramo boriti za slobodu, ispričaćemo priču kroz primer čerečenja srpske porodice i njihovog potpunog razlaza, budući da se pojavio neki novi svet koji pruža pipke i na našem prostoru. Sve se to ponavlja i danas, kada raznoraznim uslovima moćne države ucenjuju one male – naglašava Bajić i objašnjava da mu je namera bila da ogledalu izloži najlepše lice srpskog naroda, bez ulepšavanja.

Snimanje na Kosmaju prekida pljusak, a za to vreme filmska ekipa pod šatorom ruča musaku. Seljani iz okolnih kuća ispraćaju nas s rečima da ne brinu za kišu jer imaju protivgradne rakete koje su im poslužile i za ispaljivanje na neprijateljske avione za vreme bombardovanja 1999. godine.

--------------------------------------------------------

Glumačka ekipa

U seriji igraju Dragan Bjelogrlić, Lazar Ristovski, Nebojša Glogovac, Irfan Mensur, Milorad Mandić, Radko Polič, Nenad Jezdić, Radoslav Milenković, Slobodan Ninković, Marko Baćović, Mirko Babić, Stojan Đorđević, Igor Đorđević, Ljiljana Stjepanović, Olga Odanović, Jelena Ivanišević, Jelena Žigon, Branislav Tomašević, Aleksandar Đurica, Feđa Stojanović ... Ekipa ovog ambicioznog projekta broji 80 glumaca, više od 100 statista i 100 filmskih radnika (scenski majstori, rasvetljivači, oružari, kaskaderi, ketering...).


Komentari9
98fcd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

oko sokolovo
@Трошни дувар само што се не окруни у оџаклији куће испред које шминкерке војницима намештају камашне. Na kojem jeziku je ovo napisano? Moram pisati latinicom kako bih razdvojio komentar od citata, ali se nadam da će me autor razumeti.
Martovski Pregovori
Da li ćemo konačno videti istinu o dešavanjima iz 1941? Da li ćemo videti da su četnici oslobodili prvi grad u okupiranoj Srbiji, Loznicu, 31.8.1941? Da li ćemo videti napad Cerskog korpusa majora Račića na Šabac ? Napad se dobro odvijao dok Nemcima nije stiglo veliko pojacanje preko Savskog mosta. Most su obezbedjivali partizani i ni metak nisu ispalili na Nemce. Partizani su namerno pustili Nemce kako bi naudili četnicima. Slicno se ponovilo i u oktobru 1941. u Kraljevu. Gospodine Bajiću da li ćemo išta od ovoga videti? Odakle nam avnojevske granice ako smo svi Jugosloveni i komunisti?
dragan italija
Citajuci ove pristigle komentare vidim da nam nema spasa. Tako i ovdje u Italiji kazu da je uzalud kad je narod neinformisan a i ne zeli to da bude. Nikako da shvatimo koliko su nam nevolju nanijeli Broz i partija. Gotovo su nas potpuno unistili a ovi komentatori kao da su izasli iz skolskih klupa pedestih godina. I jos samo sto ne uzvikuju: Tito-partija! Alal vera komentatori!
Mig miculi
Ne zaludjujte se, ljudi, da su "pobedili" cetnici, posle 2. sv. rata Srbijom i Jugoslavijom ne bi vladali nikakvi - toboze od strane partizana obespravljeni - zaduzbinari i plemeniti kapitalisti, nikakvi Karadjordjveci, kralj, kraljevska vojska, nego - Staljin. Jedini razlog zbog koga Sovjetski savez nije okupirao Jugoslaviju kao Madjarsku i Bugursku je taj sto je mislio da je komunizam vec dovoljno ustolicen pobedom narodnooslobodilackog partizanskog fronta pod vodstvom Tita. A valjda je svakome jasno sta bi znacilo da je na nasim prostorima od 1945-1990. bila sovjetska uprava.
Jel igra Djoda
samo cu u tom sluchaju da gledam seriju...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja