utorak, 12.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:00

Sekularni princip je u interesu crkve

Autor: Davor Džaltoutorak, 28.05.2013. u 15:00

Zašto sekularna država? Jedna od najznačajnijih tekovina modernog doba je ideja o institucionalnoj odvojenosti verskog (ili „duhovnog”) od onoga što je državno i što pripada „javnoj stvari”. Ovaj bazični princip moderne države je važan zato što on štiti kako državu i društvo, tako i crkvu, odnosno verske zajednice. Mešanje vere i državne politike po pravilu nije imalo pozitivne efekte, pre svega po samo hrišćanstvo. Težnja ka „sakralizaciji” države, to jest ka jačoj povezanosti između institucija crkve i države, te preplitanju verskih normi i učenja sa državnim zakonima, nužno vodi sekularizaciji same crkve. To, naravno, ne znači da država i verske zajednice ne mogu sarađivati na polju kulture, obrazovanja ili humanitarnih aktivnosti.

Crkva i briga za „nacionalne interese”.Za razliku od nekih drugih religija, hrišćanstvo, pa tako i pravoslavlje, pre svega je personalistička religija a ne religija plemena, nacije ili države. U crkvi i teologiji se koristi pojam „naroda Božjeg”, ali taj pojam ne implicira „naciju” već zajednicu vernih, odnosno samu Crkvu (crkva = zajednica). Pripadnost toj zajednici trebalo bi da bude bazirana na ljubavi i na slobodnoj odluci svakog pojedinca da bude Hristov učenik i član Crkve kao „tela Hristovog”. To znači da pripadnost određenoj naciji, plemenu, rasi, klasi, rodu... ne predstavlja bilo kakav kriterijum za pripadnost Crkvi. Smisao postojanja Crkve je da spasava svet od propadljivosti i smrti, objavljujući Carstvo nebesko kao, iz hrišćanske perspektive, smisao svega postojećeg. Kulturni i istorijski konstrukti i kategorije poput države i nacije za hrišćane nemaju apsolutni već relativni i prolazni karakter. To ne znači, naravno, da je hrišćanstvo aistorijska ili antiistorijska vera, već samo znači da je za hrišćane ljudska ličnost jedina trajna i neprolazna vrednost, a sve drugo zadobija svoj smisao tek u svetlu ličnog načina postojanja.

Eshatologija vs. institucija. Ova „mistička” i eshatološka realnost Crkve nije, naravno, uvek i istorijska realnost hrišćanstva. Hrišćanstvo, kao i najveći broj drugih religija, ima u istoriji i svoju institucionalnu dimenziju, a društvene i političke institucije, pa tako i religijske, nalaze se u neprekidnom iskušenju da jačaju i šire svoj uticaj i moć u društvu. Tako često institucionalno delovanje jedne verske zajednice može doći u konflikt sa samim njenim učenjem.

Rat i mir crkve i države. Problemi na relaciji država–crkva nastaju pre svega iz 1) želje države i njenih predstavnika da koriste (to jest zloupotrebljavaju) crkvu i veru u političke svrhe (na primer korišćenje ugleda i popularnosti vere i crkve kako bi se pridobili ljudi da podrže određenu političku opciju), ili 2) želje institucije crkve i verskih zajednica uopšte, te pojedinih njihovih predstavnika, da ostvare određenu političku i (ili) finansijsku moć i uticaj u društvu.

Iz perspektive pravoslavne vere odvojenost crkve i države su neophodnost, budući da država i crkva nisu samerljive kategorije. Država je kategorija nužnosti, nešto što pripada „palom” svetu, i kao takvo u istoriji ne može biti zasnovano na bazičnom principu hrišćanstva – na ljubavi i slobodi. Državi su neophodni zakoni i instrumenti (legalne) sile, budući da nisu svi članovi jednog društva skloni da na druge ljude gledaju kao na „ikone Božje”.

Sa druge strane, jedan od primarnih zadataka moderne države je da obezbedi maksimalnu slobodu za sve pripadnike društva, do mere dok ta sloboda na razuman način ne ugrožava slobodu i prava drugih. Država takođe mora da bude garant poštovanja prava pojedinaca i institucija i kontrolor ispunjavanja njihovih obaveza. Imajući u vidu da moderno društvo čine veoma različiti pojedinci i grupe (uključujući tu i različite verske zajednice), veoma je važno da postoji zakonski okvir koji omogućava realizaciju prava, sloboda i obaveza svih, na već opisan način.

U takvom društvu, jedno od osnovnih prava jeste i pravo na slobodu izražavanja u skladu sa kojim i verske zajednice imaju pravo da izraze svoje mišljenje o bilo kom problemu koji smatraju relevantnim. Sprovođenje pak politike treba da bude u rukama onih koji su za to dobili legitimitet građana, demokratskim putem, i u interesu čitavog društva.

Direktor Instituta za studije kulture i hrišćanstva, saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju


Komentari6
8439a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marko Jakšić
Još jedan sjajan i osvežavajući tekst! Prof Davor Džalto je jedan od retkih glasova razuma i pozitivne energije na našoj kulturnoj i intelektualnoj sceni. Potpuno se slažem sa svim navedenim. Možda je zbog ljudi kojima je elementarna terminologija nepoznata (kao u komentaru gde je "crkva" = građevina) trebalo malo pojasniti sve te termine. Pod uslovom da je za to bilo mesta.
Љубиша Костић
Мени се прилично допада овај текст и размишљање, али ипак има нешто што би требало да има у виду а то је; Нису све цркве исте и неможе да се све ставе под исти калуп. Има велика разлика између православне цркве и осталих цркава. Чиста православна црква, држи се Исусових речи и дела Апостола. Исус је казао, да је његов брат и мајка, онај који извршава вољу Божију. По њему; Већу вредност имају они који испуњавају вољу Божију од крвног сродства. По Господу Исусу; Сви су народи позвани за царство Божије и сви имају једнаке шансе. Ово прошповеда наша Православна вера и ми смо дужни тога да се држимо, ако хоћемо да будемо истинити верници.
Saša Jezdić
Briljantno! Sve je rečeno i daj Bože da mediji ovakvih stvari više objavljuju! Mogla bi Politika da napravi sa g. Džaltom mnogo duži razgovor od ovog, čovek očigledno ima puno toga korisnog da kaže.
Боки Боки
@nikola andric У овом тексту, "црква" уопште нема конотацију грађевине, не знам одакле таква помисао...? Црква као грађевина је нешто друго и то се овде не помиње
Rade Halovanić
Retko kvalitetan tekst kojem se nema šta ni oduzeti ni dodati. Kao vernik, koji zajedno sa ostalim vernicima čini Crkvu, imam pravo i mogućnost da izražavam svoje mišljenje o bilo kojem problemu kao i svi ostali građani i to mi "mišljenje" niko ni ne osporava. Ali kao verniku na vrh glave mi je više toga da se u moje ime (u ime Crkve) oglašavaju "profesionalne" srkvene "strukture, koji svoje lične stavove "prodaju" kao stavove Crkve nedopustivo se mešajući u svetovne stvari. Drugim rečima, smatram kao vernik da su profesionalne "strukture" SPC-a nedopustivo zastranile i da je krajnje vreme da se vrate onome zašto im mi vernici i država, na kraju krajeva i dajemo pare, a to je naveštenje Kraljevstva Božijeg i širenje Božije Reči, a ne mešanje u svakodnevnu politiku. I sami smo svedoci da , na žalost, ne retki "pripadnici" profesionalnih "struktura" SPC-a se ponašaju tako da ruše i ugled Crkve i rade bogohulne "stvari"!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja