petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 31.05.2013. u 15:00 Istok Pavlović

Humanitarne akcije na internetu – problem poverenja

Više od pola Srbije nalazi se na društvenim mrežama poput „Fejsbuka” i „Tvitera”. U poslednjih nekolikogodina, ljudi su shvatili da se putem ovih mreža mogu plasirati razni apeli za humanitarnu pomoć.

Najčešći tip apela koji kruže po „Fejsbuku” je prikupljanje novca za preskupu operaciju koja nekom detetu može spasiti život, ali i za operaciju odraslih osoba teškog materijalnog stanja. Zatim, čest slučaj je prikupljanje krvi određene krvne grupe, pomoć azilima za pse i tako dalje.

Kada su u pitanju humanitarne akcije, internet je doneo jednu veliku prednost i jednu veliku manu. Prednost je što svako može da postavi ove akcije. Mana je što svako može da postavi ove akcije.

Problem je u tome što je „Fejsbuk” postao prenatrpan apelima za pomoć, od kojih su neki čak i lažni, a od ovih autentičnih, mnogi se plasiraju prekonepismenih amaterskihpostera, s nepotpunim i sumnjivim informacijama. Ovo ljudima uliva poverenje isto koliko i musavi „nemi dečak” koji vam priđe na ulici sa kartonom na kome piše: „Molimo pomozite treba novacza operisati moju bolesnoj sestrihvala bog ti zdravlje podari”.

S jedne strane, „Fejsbuk” je podario svetu medij u kome svako može da pokrene akciju za bolesno dete – s druge strane, poverenje u takve akcije je drastično opalo, i ljudi slabo na njih reaguju, iz prostog razloga što ih ima previše. Prosečan korisnik „Fejsbuka” svakodnevno viđa na desetine apela:„Pomozite maloj Jovani”, „Pomozite maloj Jeleni”, „Pomozite maloj Bojani”, najčešće bez detaljnog objašnjenja o čemu se tu radi, već samo s brojem žiro-računa. Sve ovo dovodi do rasplinjavanja i obesmišljavanja ovih pokušaja.

Rešenje za ceo ovaj problem postoji, i naša država može da ga napravi. Postoje već sajtovi, kao što je američki „Indiegogo”, na kome neko može da se prijavi, i napravi svoju mini-kampanju za prikupljanje novca. Ako je to operacija za dete, postavi slike deteta i napiše neku priču o njemu. Sve se to verifikuje i proveri, i taj mini-sajt je potom autentičan, i može da se širi po društvenim mrežama.

Još jedna prednost ovakvog sajta je što u sebi sadrži plaćanje prekointerneta. U Srbiji veliki broj ljudi bi donirao odmah, u dva klika, da može. Umesto toga, oni vide akciju, kažu u sebi „otići ću do banke da uplatim ovih dana” i nikad ne odu. Ljudska lenjost je veliki neprijatelj humanosti, a ovakav sajt bi taj problem rešio.

Ovo je jedan rastući trend mikrofinansiranja, koji koristi takozvani sociološki mehanizam „kraudsorsing”. Ideja jeste upravo u eliminaciji posrednika u humanitarnim akcijama. Do sada se to radilo kroz razne privatne fondove koji su bili posrednici, i onda nikada niste bili sigurni koliko novca zaista ode nekoj bolesnoj deci, a koliki procenat uzme vlasnica fonda za ugrađivanje veštačkih grudi i skupe cipele(svi znamo nedavni primer iz Srbije).

U sistemu kraudsorsinga, praktično, kroz jedan centralizovani veb-portal sa svim ovim akcijama, ljudi bi bili sigurni da 100 odstonovca ide onomekome je namenjen (novac ide direktno sa vašeg računa na račun bolesne osobe), sve je na internetu i potpuno javno. A država bi tu bila garant autentičnosti. Za svaku prijavu, neko bi proverio da to dete zaista postoji, da je zaista bolesno, sve medicinske papire, i stranica sa podacima o tom detetu bila bi validirana i odobrena za plasiranje po „Fejsbuku”.

Ovakav projekat bi definitivno rešio sadašnji problem haosa i bezakonja sa internet humanitarnim akcijama, usredsrediobi i angažovao mnogo više ljudi, i definitivno bi se prikupljalo više novca nego sada. Potrebno je samo da neko iz državnog vrha napravi prvi korak. Taj neko će definitivno ostati zapamćen kao čovek koji je rešio ovaj problem. Pa, političari, izvolite.

Fakultet za medije i komunikacije

Komеntari7
ad92d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pratilac NN
Kod nas ne moze a da ne bude kra(du)sorsing, na zalost
kaktus kaktusic
Drzava prvo treba da se pobrine da gradjani imaju koliko toliko pristojan posao.Objasnite mi kako se to moglo sve postici posle onolikih zemljotresa u staroj nam drzavi.Svi su davali doprinos ali imali su od cega. Danas trecina radno sposobnih nema zaposlenje.Zasto vlada ne razmisli o oporezivanju bogatih po ugledu na Francusku.Zasto se na izbore potrose desetine i stotine miliona evra, koliko bi se dece moglo izleciti za te pare.
Никола Смоленски
Али зашто држава? Зашто не ти, или било ко ко може и хоће? Држава не прави добре сајтове нити је задатак државе да прави сајтове.
Mihajlo mihajlo@gmail.com
Zaista bi bilo dobro da postoji neki sajt gde bi se sve moglo resiti sa dva-tri klika i gde se mogu dobiti detaljne informacije o dijagnozi i sumi koja je potrebna za lecenje. Individualne akcije sa ziro-racunom, cesto dovode do odlaganja za kasnije ili odustajanja. Ja recimo kazem sebi, oticicu do banke i uplaticu novac. Onda zaboravim, ili odlozim za sutra, a sutra kazem – ma sigurno ce uplatiti puno ljudi, brzo ce biti sakupljena potrebna suma. Onda se ispostavi da je proslo neko kriticno vreme, a da suma nije sakupljena, apeli se nastavljaju i ja opet odlozim, zaboravim, ostavim za sutra, posumnjam itd. Kad bi postojala mogucnost da se sve odmah obavi preko interneta, preko nekog sajta recimo – i uplate i tacno informisanje – sve bi bilo efikasnije i brze.
Nemanja Markovic
Pogledajte sajt i fejsbuk stranicu Humanitarne organizacije Srbi za Srbe, pa ćete videti kako se rešava problem poverenja i kako treba da funkcioniše neka humanitarna organizacija ili bilo kakva humanitarna akcija.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja