ponedeljak, 19.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:05

Manjak protivgradne artiljerije – gorući problem Zaklopače

Autor: Dimitrije Bukvićpetak, 31.05.2013. u 22:00
(Фото Т. Јањић)

Kako je ekipa „Politike” kročila u selo Zaklopača u opštini Grocka, stuštila se kiša. Iz olovnih oblaka koji su istog dana Beograd zasuli gradom, nad Zaklopačom se izlila „samo” voda.

Žitelji kuća duž uskog, krivudavog puta očekivano su se povukli od nevremena. Ne i Lana Milosavljević, inženjer i član opštinskog veća Grocke, zadužena za kulturu, ujedno „oficir za vezu” novinarima sa meštanima. Odvela ih je u prvu stanicu u ovom delu ivice prestonice – Crkvu Svete trojice, sagrađenu od kamena i vrućeg mermera. Pod svodom pomoćnog objekta hrama, svešteniku Ljubiši Joviću društvo pravi ovdašnji poljoprivrednik Miodrag Radosavljević.

– Javljaju da nije velika šteta. Da je bilo grada, nagrabusili bismo – rekapitulira pedesetpetogodišnji Radosavljević nezvanična saznanja iz atara o učinku pljuska.

Da su s neba udarile i kugle koje se u izveštajima opisuju kao „grad veličine pesnice”, nokautirale bi voćnjake od kojih celo selo živi. Zasadi kajsija, trešanja, breskvi i jagoda, gajenih „na foliju”, kao i vinogradi, bili bi pobijeni. Ako bi nešto i preživelo, „otišlo” bi po znatno manjoj ceni u odnosu na onu po kojoj meštani izvoze plodove u Rusiju i Crnu Goru.

– Mi gajimo konzumno voće, kojem cena pada od pet do deset puta ako ga pobiju padavine. Problem je što ne dobijamo dovoljno protivgradnih raketa – navodi Radosavljević goruću teškoću ovdašnjih voćara.

Zbog odsustva „artiljerije”, stanovnici su 2011. održavali i proteste.

– Na svakoj protivgradnoj stanici u Srbiji država po zakonu treba da obezbedi po 12 raketa. Prema našim saznanjima, prodaju ih privatnici, kojima država duguje novac. Zato smo loše snabdeveni, kao da u lov na medveda idemo sa jednim metkom – opisuje Radosavljević problem jednostavan da se objasni, ali zahvaljujući nebrizi nadležnih, težak da se reši.

Zbog toga, meštani strepe kakvo ih vreme očekuje. Ne čudi otud da mladi, iako ostaju da žive u Zaklopači, traže posao u Beogradu. Neki od njih pronose dobar glas o svom selu, poput osamnaestogodišnjeg Aleksandra Stojkovića, kojeg ovde znaju kao Acu Slatkiša. On je na takmičenju harmonikaša u Sokobanji osvojio glavnu nagradu. Onih još mlađih je sve manje: najbrojniji razred u mesnoj školi broji 23 učenika. Selo ne izgleda zapušteno, ali pamti bolje dane, kada je održavan markovdanski vašar – „najjači u okolini”, zaklinju se žitelji. Osim tri kafane, postojao je i kafić! Zvao se „Palermo”. Kada je osamdesetih godina otvoren, u njega su hrlili i iz Novog Beograda i Zemuna. Danas ga je, kažu meštani, vreme pregazilo.

Ali, to su možda i sekundarni problemi u situaciji kada jedan crni oblak može da promeni agrarne planove.

– U vreme sankcija i bombardovanja imali smo dovoljno protivgradnih raketa, a sada nemamo. Država ne shvata da može da ima korist od nas ako ima mozga – zaključuje Radosavljević.

----------------------------------------------

Lokalne znamenitosti

Najveća znamenitost Zaklopače je Crkva Svete trojice, koja je, kaže sveštenik Ljubiša Jović, podignuta 1885. godine. Njen originalni ikonostas nije sačuvan, ali su dve ikone iz tog doba preživele, kao i Carske dveri iz prve polovine 19. veka, koje su pripadale crkvi u Vrčinu.

U ataru je i kuća iz 1810. za koju se meštani bore da bude pod zaštitom države, kao i Dom kulture, gde će uskoro oživeti tradicija nastupa okolnih KUD-ova, uključujući i ovdašnji KUD „Zaklopača”, koji postoji od 1967.

Koncert će biti održan na seosku slavu Svete Trojice, kada kroz selo ide litija. Udarni adut ugostiteljske ponude je etno-restoran „Zavičaj”.

----------------------------------------------

O imenu sela

Ne postoje precizni podaci zašto se Zaklopača tako zove. Mesto je, prema jednoj verziji, dobilo to ime jer je sa svih strana „zaklopljeno” brdima. Po drugom predanju, nazvana je tako jer je na raskršću seoskog i sadašnjeg Smederevskog puta davno turski paša – zaklan.

----------------------------------------------

Celo naselje nestalo polovinom 16. veka

Naselje Zaklopača ima više od 2.000 žitelja. Prvi put se pominje 1528. u turskom popisu sela beogradske nahije. Tada je imala osam domova, a već dve godine kasnije – 28. Mesto se u izvorima iz 18. veka – austrijskim kartama i popisima Beogradske mitropolije – ne pominje. Razlog je to što je selo opustelo od druge polovine 16. veka, a ponovo je nastalo istoimeno naselje posle ustanaka protiv Turaka. Zašto je Zaklopača nestala u tih nekoliko stoleća i da li je potonje mesto na lokaciji gde je bilo staro – nije poznato.


Komentari0
873ea
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja