četvrtak, 21.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:48

Asanž i dalje drži „bombu”

Autor: Zorana Šuvakovićsreda, 05.06.2013. u 12:30
„Заточен” у амбасади: Џулијан Асанж (Фото Ројтерс)

Ekvador, Velika Britanija, Švedska i SAD – sve ove zemlje vezao je u nerazmrsiv čvor dvostrukih pravnih standarda, najslavniji Australijanac modernih vremena, Džulijan Asanž (41). Na dan kada je u Americi počelo suđenje vojniku Bredliju Meningu, kome preti najverovatnija doživotna robija, ministar spoljnih poslova Ekvadora Rikardo Patino najavio je dolazak u London da sa svojim britanskim kolegom Vilijamom Hejgom pokuša da razreši sudbinu australijskog azilanta koji bi hteo da se dočepa južnoameričkog tla, ali ne može jer mu prete hapšenjem čim proviri iz ekvadorske ambasade u Londonu.

Osnivač „Vikiliksa” nije u dobrom zdravstvenom stanju, godinu dana pošto se kao azilant uselio u omanju prostoriju ekvadorskog poslanstva u Londonu, gde mu je omogućen pristup internetu, jedan poljski krevet i pisaći sto. Službenici ambasade mu čak i hranu donose u njegovo prebivalište, a tu ga posećuju i svetske megazvezde. Poslednja je bila Lejdi Gaga, koja je sa Asanžom večerala poslednje večeri prohladnog maja.

Nije lako ni Englezima da danonoćno motre na ovog azilanta. U februaru je obelodanjeno da policijska patrola ispred zgrade u kojoj je Asanž, košta poreske obveznike tri miliona funti.

Šveđani traže da se Asanž isporuči Stokholmu, zato što dve devojke nekadašnje volonterke u „Vikiliksu” tvrde da ih je seksualno uznemiravao. Asanž tvrdi da je tu potpuno nevin, ali je strahovao da će ga, jednom kad bude isporučen Švedskoj, ova skandinavska zemlja predati Amerikancima gde bi ga, kako on misli, čekala sudbina slična onoj kroz koju prolazi vojnik Bredli Mening.

Kada se pre šest meseci u susret božićnim praznicima, sa balkona obratio masi sveta, Asanž je najavio da će ove godine na internetsko videlo izaći još oko milion kompromitujućih tajnih dokumenata kojima će biti razotkrivene neslavne aktivnosti „bukvalno svake države na zemaljskoj kugli”.

Više od četiri hiljada američkih intelektualaca i umetnika, među kojima su Noam Čomski, Majkl Mur i Oliver Stoun, uputili su podršku Asanžu, i potpisali peticiju da se ne ometa novinarstvo, i da se omogući slobodan protok informacija, ukoliko su one istinite.

Asanž je materijal za „Vikiliks” dobio od Meninga, koji je služio u Bagdadu i kao niži obaveštajni analitičar imao pristup poverljivoj internoj mreži i bazi podataka diplomatske prepiske Stejt departmenta sa svim ambasadama na svetu. U saradnji sa nekoliko vodećih svetskih listova („Njujork tajms”, „Gardijan”, „El Pais”...) mnoštvo kompromitujućih depeša, kojim se između ostalog obelodanjuju „kolateralna ubistva” u Iraku i Avganistanu, ali i poslušnički odnos mnogih funkcionera u malim zemljama prema diplomatama iz SAD, postalo je dostupno celokupnoj svetskoj javnosti krajem 2010.

U intervjuu koji je dao liberalnom televizijskom kanalu „Demokrasi nau”, Asanž predočava da je suđenje Meningu predstava sračunata da zastraši sve „zviždače” (uzbunjivače) bez čije pomoći istraživačko novinarstvo ne bi bilo moguće.

Asanž odbija da je ikada seksualno napadao svoje dve poznanice u Švedskoj, tome u prilog govori i činjenica da protiv njega nije ni dignuta optužnica u Stokholmu, već da Skandinavci traže njegovo izručenje samo da bi dao svoj iskaz. On međutim sumnja, što nagoveštava i njegov advokat, slavni španski sudija Baltazar Garson, da je Vašington podigao tajnu optužnicu protiv njega, i da bi se Asanžov boravak u Stokholmu iskoristio da bude prebačen na suđenje pred vojnim sudom u SAD.

Iako je već bezmalo godinu dana zarobljen u jednoj prostoriji, Asanž drži informativnu nuklearnu bombu u svojim rukama. On u jednoj sekundi, novim informacijama može preko interneta da poremeti odnose u svetu i diskredituje mnoge vodeće državnike. Teško da će pred takvom paklenom „sačekušom” London ili Stokholm biti u stanju da razmišljaju svojom glavom i da slušaju pravne savete stručnjaka za međunarodno pravo. Najvažnije je i najhitnije Asanžu oduzeti internet. A to, kako stvari stoje u ovom vremenu globalne umreženosti, može da se ostvari samo na nekom mestu poput Gvantanama.


Komentari0
7ed47
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja