U Srpskoj književnoj zadruzi predstavljeno je drugo izdanje knjige Matije Bećkovića „Kad budem još mlađi”. Prvo izdanje, koje se pojavilo prošle godine na Sajmu knjiga u Beogradu, objašnjava Dragan Lakićević, štampano u hiljadu primeraka, rasprodato je za nepunih šest meseci. Knjiga je dobila dve ugledne nagrade: „Hit liber”, za jednu od najčitanijih knjiga u 2012. i nedavno nagradu „Đura Jakšić”, koja će mu biti uručena u Kući Đure Jakšića, u Skadarliji, 19. juna. O knjizi „Kad budem još mlađi” govorili su Stojan Đorđić i autor, a pesme je kazivao dramski umetnik Srba Milin.

Knjiga, zapazio je Stojan Đorđić, sastavljena je od više pesama, a sve počinju sa KBJM (Kad budem još mlađi), mada ova skraćenica može da ima i drugo značenje. Ovo je knjiga o našem vremenu. Lirski junak ne govori o dobrim, starim vremenima, već na satiričan način govori o sve gorim vremenima. Pesnik koristi ironiju, on se ruga vremenu u kojem živimo – novom vremenu, novom dobu, novom čoveku. Reč je o vrhunskoj satiri. Bećković je jedan od najinventivnijih naših pesnika. Đorđić je ukazao i na ljubavne pesme u knjizi. Bećković se ruga i ljubavi, jer je i ona sve gora.

Matija Bećković, u svom poznatom stilu, vrcavo, duhovito, zapitao je: „Ima li većeg nesporazuma s našim vremenom nego kad neko piše knjige? Odmah se vidi da nešto s njim nije u redu. Nećemo valjda s knjigama u budućnost i u 21. vek. Više niko nije lud da kupuje knjige, ili gleda neki film, makar on bio i protiv Srba. Kako god okreneš, ispada da je država u pravu što za kulturu ne daje ni žutu banku. Dugo nas je i tolerisala i pružala nebrojene šanse. Bilo kako bilo, kultura je zbrisana i prepuštena specifičnim potrebama pojedinaca”.

Ko je žedan, dodaje Bećković, niko mu ne brani da pije vode i ne treba da čeka ničije zeleno svetlo. Kao što smo nekad, krijući, slavili slavu, tako i sad možemo krijući da čitamo i slavimo pisce koje nam niko ne preporučuje. Najbolji dokaz da u knjizi nešto ima – jeste ako o njoj nigde nijedne reči nema.

Namera Matije Bećkovića bila je da prognozira šta će se desiti. Požurio je da ishod predstavi na vreme: „I već se ozbiljno razlikuju oni koji su sve razumeli u pravi čas, od onih koji će sve razumeti kad sve bude kasno”.

Dostignuća moderne poezije naglašava Bećković, liče na dostignuća moderne hirurgije. Kao što lekari ubacuju sijalicu u venu i traže gde je začepljena, tako i poezija traži svoj put, a knjiga čitaoca – kao kamera u zakrečenom krvnom sudu. Ona je terapeutsko sredstvo i ima učinak biotron-lampe: sastavlja kosti, krpi dušu, hladi opekotine. Zato bi se, osim u SKZ, ova knjiga mogla naći i u prodavnicama zdrave hrane.

Kad se poruši i ismeje sve što vredi, zaključuje Matija Bećković, krenućemo ispočetka. Nema potrebe da se na nešto naslanjamo i da nešto produžavamo. Lakše je napisati novu knjigu, nego po kući tražiti zaturenu neku staru, davno napisanu. Pobednici kod nas ne pišu samo istoriju, nego i poeziju. Umetnost je još u rukama pobednika, a ne umetnika.