četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55

Ko je bila Persida Šumanović

nedelja, 16.06.2013. u 22:00
Персида Шумановић

Ove godine, tačnije 18. juna, navršava se 45 godina od smrti Perside Šumanović, majke akademskog slikara Save Šumanovića.

Persida Šumanović (Šid, 1875 – Šid, 1968) potiče iz stare trgovačke porodice Tubić. Dobila je odlično školovanje u bečkim i pečujskim licejima. Kao devojčica, Persida je jednom posetila šidskog stolara: „Kao šiparica videla sam krevete kod majstora dok su se pravili. Bile su tu i dve ’prave' devojke koje su se glasno pitale ko li će biti gazdarica tih divnih kreveta, naravno, i žena uglednog mladoženje koji ih je poručio. Na mene tada 'balavicu' niko nije bio ni obraćao pažnju”. Godine 1894. Persida Tubić je postala žena Milutina Šumanovića, uglednog mladoženje koji je poručio te krevete.

Milutin i Persida Šumanović su imali sina jedinca Savu, rođenog u Vinkovcima 1896. godine, u vreme kada je Milutin bio upravnik vinkovačke šumarije. Kada se Milutin prevremeno penzionisao porodica se vratila u Šid 1900. godine. U Šidu se Milutin posvetio vođenju velikog poseda, a u kući je otvorio ugovornu poštu koju je vodila njegova supruga. Na taj način, gospođa Persida se svrstala u retke žene koje su na samom početku 20. veka vodile sopstveni posao.

Porodica Šumanović je pripadala višem društvenom sloju. Porodični ugled i finansijsko preimućstvo omogućavali su porodici kvalitetan i lagodan život. Taj status je pružao velike beneficije, ali i zahtevao pridržavanje strogim pravilima visokog društva. Morala se poštovati porodična hijerarhija. Tako je Milutin kao predstavnik ove, po ugledu i kapitalu najjače grane šidskih Šumanovića, požrtvovano pristupio vođenju porodičnog imanja. Nažalost razboleo se kao austro-ugarski taoc u Prvom svetskom ratu, zbog čega je brigu oko imanja prepustio svojoj supruzi. Kao i mnogo puta ranije, tako i u tom momentu, Persida je iskazala žensku mudrost i sposobnost Tubićevih. Bez problema je vodila celokupno imanje i upravljala porodičnim kapitalom. Pored toga, od prvog dana je bila najveća podrška sinu Savi u ostvarivanju njegove želje da postane slikar. Svakako ne treba zanemariti Milutinovu moralnu i materijalnu podršku. Kao glava porodice složio se sa Persidinim predlogom da Sava upiše Privremenu višu školu za umjetnost i umjetnički obrt u Zagrebu. Roditeljska podrška nastavila se i kasnije u toku Savinog boravka u Parizu. Zbog toga je Sava osećao veliku zahvalnost i, kao savesna i karakterna osoba, trudio se da opravda roditeljsko poverenje.

Strogost i pravičnost Perside Šumanović ogleda se i u njenom odnosu sa pomoćnicom Marijom Demšar, koja je 1941. internirana iz Slovenije u Šid. U momentu njenog dovođenja u Šumanovićevu kuću, Persida je odbila da je kao strankinju primi. U narednim godinama, odnos gazdarice i pomoćnice prešao je sve nacionalne i religiozne prepreke, i razvio se u odnos majke i kćerke. Persida je 1945. ispratila Mariju kao svoju kćerku. Pored pismene preporuke, novca i hrane, Persida joj je poklonila i jednu stolicu kako ne bi stajala u vozu na putu do kuće. Marija je tu stolicu čuvala sve do svoje smrti, da bi je njena kćerka 2011. godine poklonila šidskoj Galeriji.

Od predratne gospođe, veleposednice, supruge i majke, Persida je nakon rata bila kulakinja, udovica i neutešna majka. Rat je gospođi Persidi uzeo najvrednije u životu – sina jedinca. Sava Šumanović je streljan u toku ustaške racije avgusta 1942. godine u Sremskoj Mitrovici. Njegovo telo nikad nije identifikovano, ostalo je u masovnim grobnicama u Sremskoj Mitrovici. Persida nikad nije dobila priliku da sahrani svog jedinca. Umesto toga, život joj je dao priliku da sačuva sinovljeve slike, da ostvari njegovu želju da njegova umetnost bude sačuvana u njegovom Šidu. Na desetogodišnjicu smrti svog sina, Persida Šumanović je poklonila gradu porodičnu kuću i 417 slika za osnivanje galerije. Na taj način se svrstala u red najvećih darodavaca u srpskom narodu: „Smatrajući životnu želju svog sina svojom materinskom i ljudskom obavezom, ostvarujem je danas kao naš zajednički cilj poklanjajući Savino životno delo rodnom mestu koje je on ovekovečio kroz svoju ljubav, učinio poznatim i slavnim svojim slikama. Posle nesrećne i nagle smrti moga sina kao amanet sam zadržala toliko puta ponovljenu želju da njegova umetnost nađe mesto i bude sačuvana u našem rodnom kraju“.

Gospođa Persida je svom rodnog gradu i gradu svog sina, darovala svu svoju majčinsku ljubav. Omogućila je svom sinu da večno živi kroz njegovu galeriju u Šidu. Konačnu satisfakciju i najbolju potvrdu sopstvenog truda i zalaganja dobila je posetom predsednika SFRJ Josipa Broza Tita 1965. godine. U ono vreme privilegija malobrojnih da ih lično poseti Tito, potvrdila je istorijsku ulogu Perside Šumanović u očuvanju naše umetničke baštine i nacionalnog blaga. Gospođa Persida Šumanović je umrla 18. juna 1968. godine 94-oj godini života.

Radovan Sremac

(arheolog-kustos u Galeriji slika „Sava Šumanović“ Šid)


Komentari1
b8a49
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Хвала господину Томиславу
Николићу што ће направити меморијални центар за жртве свих настрадалих у двадесетом веку од стране криминалаца и злочинаца и убица нагоре врсте , захваљујем се у име моје бабе која је изгубила двоје деце због невероватне мржње усташа у другом свестком рату а да због тога није нико одговарао , а и госпођа покојна Персида би била пресрећна да може да чује шта ће господин Тома да направи , исећи некоме прсте зато што се потписује ћирилицом па га после убити то само монструм може да направи , али покојни Сава је поред многих слика где је свој Шид направио сликајући га усред зиме као најтоплији град на свету направио још једну мени омиљену , погледајте сви слику предивну Савину где се он удвара девојци на капији у мрклој ноћи а изгледа као да је дан а не ноћ а ноћ је са звездама

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja