četvrtak, 21.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00

Dosledno nedosledni

Autor: Miša Đurkovićčetvrtak, 20.06.2013. u 15:00

Čitava drama koja se dešava povodom pitanja da li će Srbija dobiti datum za početak pregovora o priključenju Evropskoj uniji kulminacija je jednog prilično skandaloznog razvoja ukupne politike proširenja EU. Ona je, ruku na srce, od samog stvaranja jednim delom bila vođena realpolitičkim i geopolitičkim motivima. Najočitiji primer bilo je francusko odbijanje britanskog ulaska za vreme De Gola. No posle okončanja hladnog rata izgledalo je da ova politika dobija relativno jasne oblike. Sve bivše komunističke države istakle su početkom devedesetih svoju želju da se u dogledno vreme priključe evropskom savezu. Da bi im se jasnije definisao poželjan pravac tranzicije, Evropski savet je na zasedanju u Kopenhagenu u junu 1993. postavio tri seta kriterijuma koji su popisali uslove koje bi svaka od zemalja potencijalnih kandidata trebalo da ispuni. Prvi se odnosi na klasične političke kriterijume. Drugi obuhvata ekonomske kriterijume. Treći se odnosi na pravne uslove, a pre svega na sposobnost prihvatanja i primene evropskog zakonskog nasleđa i ciljeva unije. Dve godine kasnije u Madridu dodat je i takozvani administrativni kriterijum koji se odnosi na stvaranje administrativne strukture koja može da iznese čitavu ovu transformaciju.

Ako se do 2004. godine i tadašnjeg velikog proširenja još i moglo govoriti o nekakvom rastegljivom poštovanju kriterijuma iz Kopenhagena, od 2007. svedoci smo gotovo potpunog guranja u stranu nabrojanih univerzalnih kriterijuma i potpunog ovladavanja geopolitike i realpolitičkih interesa nad politikom proširenja. Još u tom talasu javio se slučaj Kipra koji je primljen u EU iako se radi o de fakto podeljenoj teritoriji na kojoj ne postoji centralna vlast sposobna da upravlja čitavom državom, ne postoji jedan već dva bezbednosna sistema, nema jedinstvene tržišne strukture itd.

Kao što je poznato, Rumunija i Bugarska su tada odbijene i ostavljene za kasnije jer po opštoj oceni nisu ispunjavale veliki broj kriterijuma. Međutim, samo tri godine kasnije obe su ušle u EU iako nije uočeno poboljšanje u poštovanju propisanih kriterijuma. Štaviše, bilo je ogromno nezadovoljstvo visinom korupcije, lošim stanjem u pravosuđu, a ekonomska situacija svakako nije odgovarala visokim kriterijumima EU. Međutim, urodio je plodom pritisak Amerikanaca da se ove dve države nakon NATO-a prime i u EU kako bi se u potpunosti zatvorio kordon prema Rusiji. Dakle, geopolitički interes NATO-a nadvladao je nad sistemskim i navodno univerzalnim kopenhaškim kriterijumima.

U isto vreme počelo je sa usporavanjem procesa prijema Turske, koji je danas de fakto već prekinut. Turska je 2000. dobila status kandidata, a od 2005. u isto vreme kad i sa Hrvatskom počeli su pregovori o učlanjenju. Iako je turska ekonomija doživela pravi bum u poslednjih deset godina i iako postoji značajan napredak u velikom broju oblasti, pregovori su posebno posle izbijanja ekonomske krize zaleđeni do mere da je Erdogan čak počeo da najavljuje interesovanje Turske za pridruženje Šangajskoj organizaciji saradnje. Iako se to javno ne govori, opšte je poznato da su najveće evropske sile protiv ulaska Turske jer je muslimanska država i jer bi to potpuno promenilo strukturu i tradicionalnu osnovu Evropske unije.

Pogledajmo šta se dešava s takozvanim zapadnim Balkanom. Hrvatska uskoro postaje punopravni član EU iako je njen spoljni dug dosegao frapantne 63 milijarde evra. To je država koja je potpuno ekonomski nesolidna, prezadužena a teško da su njeni privredni subjekti spremni da se adekvatno bore na evropskom tržištu. Mnoga izbeglička pitanja, uključujući i pitanje stanarskog prava i generalno manjinsko pitanje, ostala su nerešena. No interes i snaga Nemačke su presudni, pa Hrvatska ulazi u EU.

Crna Gora je otvorila pregovore o članstvu i dobija mnogobrojne pohvale od evropskih političara. Realnost međutim pokazuje da se ništa od kriterijuma iz Kopenhagena ne vidi realizovano na terenu. Nedavni predsednički izbori pokazali su koliko su daleko od ispunjenja svi politički kriterijumi, ekonomska situacija je katastrofalna, o administrativnim kapacitetima da i ne govorimo. Međutim, geopolitički gledano, velikim silama Đukanović još uvek treba i otud zatvaranje očiju pred svim problemima uključujući i nerešena politička ubistva.

Konačno, EU najdrastičnije krši svoje kriterijume upravo u slučaju Srbije. Dok je Kipar primljen iako ne kontroliše deo svoje teritorije, u slučaju Srbije se tvrdi da ona ne može da uđe u uniju pre nego što reši kosovski konflikt. Vlast u Srbiji se direktno podstiče da krši ustav, vladavinu prava pa i demokratske procedure, samo da bi završavala poslove koji su evropskim silama u interesu. Za nas će uvesti novu kategoriju uslovnog otvaranja pregovora koji se mogu suspendovati u svakom momentu ako se proceni da Srbija ne sprovodi Briselski sporazum i druge za sada još nepoznate uslove. Na sve to dodaje se sukob Nemačke, koja nastoji da zatvori EU, i Anglo-Amerikanaca koji na sve načine guraju što više članica, a posebno Tursku kako bi destabilizovali i obesmislili ceo projekat.


Komentari14
f96f7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jalta i ostale gluposti
Izgleda da jos ima takvih koji nisu culi da Sovjetski Savez vise ne postoji i da dogovor u Jalti zato danas vredi koliko i dogovor napravljen sa Dzingis-Kanom. Ima li neke sanse da svojim glupostima ne dosadjujete citaocima?
kaktus kaktusic
Dobro jutro Kolumbo, ...............................................itd, itd, itd
Dusan T
@Kiselo groždje | 20/06/2013 16:36 Pokazatelj stanja ekonomije je njena velicina u kombinaciji sa trgovinskim bilansom. Na osnovu ova dva crnogorska ekonomija je u rangu mrtve vinske musice. Prosecna plata je indikator nicega. Jos u vreme Klintonove administracije Stejt Department je lansirao doskocicu da EU nije global player, nego global payer. Njima odgovara ekonomski prosperitet (slobodan protok roba i radne snage) koji moze da se oporezuje, ali nikava ekonomska ili politicka struktura koja moze da im predstavlja konkurenciju. Ocigledno je kakav bi efekat imalo prikljucenje Turske na svaki pokusaj izgradjivanja cvrscih ekonomskih/politickih struktura. Nemacka od EU trenutno pokusava da napravi svoju imperiju plaseci neposlusne primerima Grcke, Kipra, Srbije... pri cemu ce, kao nekad Milosevic, rado otkaciti svakoga ko bude pokazivao ozbiljne znake otpora. Ja nemam sumnje kako ce, pre svega zbog ovde cesto hvaljenog "nemackog duha" citav projekat zavrsiti, cak i u germanskoj uniji.
Mario M.
Miša je podebljao hrvatski dug sa 43 na 63 milijarde ni manje ni više nego za 20 milijardi, iako i 43 za hrvatsku je previše.
Argus Auge
Odlicna analiza ! Bravo Samo me cudi zasto nigde ne spominjete Makedoniju ? Puno pozdrava, argusauge

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja