ponedeljak, 19.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:51

Obnova uz očuvanje patine

subota, 22.06.2013. u 21:57
Конзерватори на скелама у манастиру Бођани

Bač, Bođani – Pravo malo otkriće pojavilo se u franjevačkom manastiru u Baču kada su, radeći na restauraciji ovog zdanja, italijanski i naši stručnjaci otkrili likove kraljeva na luku tavanice ovog manastira. Sasvim slučajno iza jednog zida otkrivena je i freska „Raspeće” na kojoj su radovi trenutno u toku.

– Franjevačke crkve su potpuno bile oslikane, ovde su samo ostaci. Delovalo je da nema ničega na tom luku ali posle našeg rada i čišćenja, pojavili su se kraljevi sa lepom dekoracijom. Znalo se da ih je bilo 20, ne i njihova imena, ali danas smo vrlo zadovoljni rezultatima – kaže arhitekta iz Rima Donatela Kavecali, koja rukovodi ovim projektom u organizaciji italijanske vlade, Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Centralnog instituta za konzervaciju (CIK) iz Beograda. Reč je o dvomesečnom kursu, koje finansira italijanska vlada, na kojem su stručnjaci iz Italije od sredine maja držali predavanja u Beogradu, a sada naši polaznici zajedno sa strancima primenjuju znanje na konzervatorskim radovima u manastirima u Baču i Bođanima.

Za istraživanje i angažovanje na radovima u Srbiji, Donatela Kavecali dobila je prestižnu italijansku nagradu za očuvanje nasleđa „Paskvale Rotondi”, nazvane po kustosu koji je spasao veliki broj umetničkih dela iz italijanskih crkava u naletu nacističkih trupa za koje se zna da su uništavale, ili dela nosile sa sobom.

U obilazak manastira u Baču poveo nas je fra Josip Špehar, najpre do biblioteke od 5.000 svezaka, čije najstarije izdanje datira iz 1495. godine. „Knjige se najbolje očuvaju ako ih niko ne čita i ne otvara!”, otkriva nam Špehar, i dodaje da je građa uglavnom doneta iz Italije. Mahom su tu sveta pisma, liturgijske knjige, udžbenici na latinskom, iz medicine, filozofije i matematike, nauka koje su se izučavale u verskim školama. Manastirsku bibliotečku građu, kao celinu, niko nije proučavao, a Špehar navodi da ovde ima bar 30 retkih izdanja. Pokazuje nam i komode pune plaštova od brokata i pliša, u svim bojama, koje su vezle i oslikale časne sestre još u 19. veku. Stiče se utisak da je manastir nalik malom etno-muzeju budući da su svi plakari, u više prostorija, prepuni vezenih stolnjaka i velikog broja ćilima savijenih u čitave trube...

Iz Bača nastavljamo put manastira Bođani iz 15. veka, gde nas na skelama na sprat dočekuje mlada ekipa konzervatora – Uroš, Milena, Ana, Siniša – u belim zaštitnim odelima, pa su nalik zidarima. Neki nose maske, neki četkice i papirne pulpe. Deluje da se dobro zabavljaju na visini od pet-šest metara. Kažu da se treba konsultovati sa iskusnijim kolegama, a oko analiza su im pomogli hemičari i fizičari iz Italije, na osnovu dosadašnje dokumentacije vojvođanskog zavoda. Ovde su koristili i savremenu 3-D lasersku tehnologiju, uz pomoć fizičara Joakima Stribera, Beograđanina rusinskog porekla, koji je doktorirao na primeni lasera u konzervaciji.

Donatela Kavecali naglašava da je u Bođanima bilo bitno pronaći balans kako bi se očuvala prirodna patina fresaka, a istovremeno, otkloniti naslage prašine, taložene godinama, koja je poprimila tamnu boju. – To je kao kada ne biste čistili svoju kuhinju 300 godina. Reč je o najdelikatnijoj fazi rekonstrukcije i zato konzervatori doživotno moraju da uče. Svake godine pojavi se nova tehnologija i mora se ići u korak sa naukom i vremenom – objašnjava ova Italijanka i odgovara šta je ona naučila od kolega iz Srbije.

– Mnogo sam naučila o vašoj kulturi. Mladi imaju iskustvo u restauraciji. Sa institutom iz Beograda delimo istu viziju i ciljeve. Oduševljava me kombinacija vašeg prirodnog bogatstva, nasleđa, dobrih kulinarskih recepata. Treba pogurati svoje vrednosti, valorizovati turistički potencijal i promovisati lepotu ove teritorije, od čega je nasleđe samo jedan deo. Treba vam više sajtova, distribucije informacija, i spotova na italijanskoj televiziji. Kada uključim TV u Rimu, Hrvatska se naročito reklamira – njihovo more, hrana, vazduh, kaže Donatela Kavecali. Direktorka CIK-a Mila Popović-Živančević ističe da je ovo treća godina saradnje sa Italijanima koji su tražili da ulažu u nešto što je tradicionalno srpsko, pa su se zajedno odlučili za freskoslikarstvo. Oni su opremili i laboratoriju CIK-a, ustanove koja insistira najpre na preventivnoj konzervaciji, pa potom na obaveznim radovima.

Sada pripremaju i izložbu koja će u oktobru biti priređena u Evropskom parlamentu u Strazburu pod nazivom „Srpsko kulturno nasleđe je evropsko nasleđe – rad CIK-a na zaštiti i prevenciji”.

Mirjana Sretenović


Komentari1
b58df
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan Kozomvuk
Clanak je prilicno nejasan, izbor fotografije jos vise: u Bodjanima postoji katolicka crkva sv. Ilije, kao i pravoslavni manastir Bodjani, u baroknom stilu. Fotka je iz manastira, nalaziste je u 'franjevackoj crkvi'...? Dakle, gde su otkrivene doticne freske?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja