sreda, 19.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:57

Pogled iz Edinburga na srpsku kulturu

Autor: Igor Simićsreda, 03.07.2013. u 22:00

U Edinburgu sam upravo bio na jednom od najstarijih i najvećih evropskih filmskih festivala jer je u selekciji bio moj kratkometražni film. Za to vreme u Srbiji se kultura smatra već polumrtvom. Ovo je bila odlična prilika da uporedim dva sistema ili, tačnije, britanski sistem i naš javašluk koji se polako pretvara u kulturni čemer.

U Edinburgu, nedaleko od zamka u centru, idem sa organizovanog škotskog doručka na projekcije i u radionice. U velikoj bioskopskoj sali poput prostranije verzije našeg Bitef teatra, održana je radionica u kojoj su programe predstavili ,,Britanski filmski institut”, „Kreativna Škotska” i „Kreativna Engleska” – tri institucije koje vode računa o britanskoj kinematografiji. Zajedno, one raspolažu sa oko trideset miliona funti. Novac nije preterano impresivan ako se sve uzme u obzir, ali organizaciju i odnos moram da prenesem čitaocima.

Sedim u mraku auditorijuma, nagnut i pomalo zatečen. Četiri osobe koje su predstavljale svoje organizacije su državni službenici, ali ono što govore je za dlaku više od pukog činovnika. Ta dlaka je iz srpske perspektive kao nepremostivi kanjon.

Predstavnica Britanskog filmskog instituta govori o tome da institut prati razvoj mladih reditelja i trudi se da gleda njihove filmove na festivalima. Zamislite to! U državi postoji neko kome je posao (i zadovoljstvo) da prati vaš napredak. Govornica se ograđuje da ne preporučuje da se kandidati za fond obraćaju lično članovima komisije da bi izbegli uticaj.

Konkurs bez nameštanja! Dalje, oni vas savetuju u pripremi debitantskog dugometražnog filma jer je to važan korak u karijeri reditelja. Ako procene da niste spremni za taj poduhvat, kažu vam da snimite još jedan kratkometražni. Alo! Pri tom, pomažu novim producentskim kućama, pripremaju sa njima biznis planove i spajaju ih s rediteljima. To je već previše...

Navodim ovo jer sam bio jedini srpski predstavnik na tom festivalu, a moja dva kratka filma bila su ove godine na ,,Kratkom metru”, najznačajnijem festivalu te vrste u Srbiji. Nikoga nisam sreo na beogradskom festivalu – ni iz ministarstva, ni iz Filmskog centra Srbije, ni iz komisije festivala.

U Edinburgu sam upoznao više ljudi za nedelju dana koji su mi dobronamerno davali savete i kontakte. Ističem da se radi o ljudima, a ne samo o novcu. Vratio sam se u Srbiju i dobio pismo – poziv na protest zbog lošeg stanja u nauci zbog neisplaćenih plata, diskriminacije prema istraživačima na institutima, smanjenja fondova za naučni rad itd.

Radi se o sistemu, o stručnosti koje apsolutno nema ni u ministarstvu obrazovanja (ministra Obradovića, pa ni SPS, očigledno ne zanimaju deca) ni u ministarstvu kulture.

Treba biti realan o stanju u Britaniji. Tamo sam prisustvovao protestu ispred parlamenta Škotske protiv vladinih mera štednje; sami službenici koje sam hvalio otvoreno su rekli da neki sektori koji su imali po trideset zaposlenih sada imaju pet; jedan mladić koji radi na pokretnoj traci u fabrici pričao mi je u sitne sate ispred paba o tome da nije za EU i da im došljaci (npr. Poljaci) uzimaju posao i dobijaju beneficije. Naposletku, razlika između Londona i periferije jasno prikazuje klasnu podeljenost.

Prema tome, ja samo govorim o uspostavljanju minimuma dobronamernog i stručnog sistema kojim vladaju sluge društva, a ne ljigavi mediokriteti. Mladima nije lako. Moje okruženje se rasulo po svetu. Čudno, ali većina mladih na svetu sanja da ode negde drugde.

Devojka iz Buenos Ajresa mi je opisivala Argentinu rečima kojima moji vršnjaci opisuju Srbiju – dosadan i slabo plaćen posao, bahata predsednica Kiršner, korupcija, sumnjiva budućnost i stalni protesti. Ja sam naivno mislio da tamo samo igraju tango na ulicama Borhesovog grada, piju vino i slave nezavisnost od MMF-a.

Primedbe u ovom tekstu napisao sam svestan da je naša umetnička scena osrednja, ali ne može napredovati bez mentorstva. Ako starija generacija ne pomaže, čak koči, ako je zatucana i sebična, teško će biti pomaka.

U Londonu u „Viktorija i Albert” muzeju, okružen Rodenovim skulpturama, stoji Meštrovićev torzo Strahinjića Bana koji je poklonila srpska vlada s početka dvadesetog veka. Londonski studenti sede i crtaju. U tom muškom torzu uklesani su lepota, heroizam, mitski idealizam i borbenost.

To su osobine koje umetnik mora danas da nosi u sebi. Možda ću, kada prođu godine, pogledati unazad i razočaran videti da je moje stvaralaštvo osrednje, a ja komformista. Ipak, verujem da čista biološka energija i životna, stvaralačka strast moraju lepotom pregaziti mediokritetsko živo blato koje su nam ostavili naši divni, nemoćni roditelji.

Diplomirao filozofiju i filmsku režiju na Kolumbija univerzitetu, Njujork


Komentari6
929aa
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dusan Simic
Draga Vera, da ste ikada poslali e-mail ili komentar sem ovoj kolumni shvatili bi kada nekoga oslovljavate sa ''Dragi'' da je to uobičajni govorni pojam koji pokazuje blagonaklonost i prizemnost kada pišete nekome ...Najlakše je udariti na osnovne probleme društva i okoline ,upravo u vašim komentarima leži ceo problem jednog naroda.,Kada pojedinac svojim zaslugama pokušava ratarima da objasni koju njivu treba da obradjuju. Izvinite što vam ranije nisam odgovorio , nisam bio u prilici od svog nerada -Ovo je sarkazam ,hvala .
Vera Sobat
@ Dusan Simic,CINIZAM je najcesce pokazatelj nemoci, zao mi je, ali, mozda sam Vam "stvarno draga".. Samim tim sto sam se javila imenom i prezimenom, ja sam pokazala da pretstavljam moje misljenje,pa kako ja to onda "zelim da pretstavljam NAROD"? Vi izgleda imate problema sa "misljenjem obicnog naroda" koji nalazite u mom komentaru, interesantno! Studije Filozofije itd...na Kolumbija Univerzitetu svakako je PRIVILEGIJA koju deli 3%(?) srpske mladezi sa g.Igorom Simicem, i mogu rezumeti da je njegov spektar vidjenja sta i kako bi trebalo biti...."malo drugaciji" od onog dela srpskog naroda koji i kada bi zeleo NE MOZE svome sinu ili cerki ni studije na fakultetima u Srbiji da omoguci! g.Dusane Simicu, spustite se malo do realnosti u kojoj zivi najveci deo srpskog naroda, ne bi Vam skodilo!
Vera Sobat
g-dine Igor Simic, ono sto je kod mene podiglo tenziju, jeste vec i sama cinjenica da se uporedjuju dve tako neuporedive drzave, pa ma kako da ste hteli to da ucinite. Upotrebila sam jake reci,znam, jer Vi niste ni prvi ni poslednji,koji sa pravom govori o (moje reci) "zaboravljanju" kulture, sto mlade u Srbiji 100% ne stimulise na razumevanje, vec na bezanje....bar ja tako to vidim. Mi imamo fantasticne mlade ljude, matematicare, fizicare, umetnike, sportiste....i oni sa pravom traze vise, ALI,Srbija kao sto sam vec pisala, ima ogromnih problema sa zivotno preko potrebnim, pa Kultura kao svugde gde je siromastina mora da ceka, nazalost. To sam htela da kazem, i da napomenem da uporedjivanje neuporedivog, bas te mlade ljude ne stimulise na razumevanje situacije, nego na individualnu potrebu koja onda stoji iznad svega,sto ih vodi u napustanje zemlje mada ih je ta takva zemlja skolovala i od njih ucinila to sto jesu! Pozdrav
Dusan Simic
Draga Vera , da ste pročitali tekst sa pažnjom ,a ne pukom željom da se javite kao glas naroda ,shvatili bi da se on obraća mladjem delu populacije koji pokusava nešto da ostvari bez odgovarajućih mentora i da deo teksta gde pokušava objektivno da kaže da svaka nacija ima svoje probleme...posvetite više od pet minuta čitanju ...
Igor Simic
Poštovana Vera Sobat, slažem se da kultura nije i ne može biti prioritet u ovim uslovima i to sam upravo i tvrdio u jednom ranijem tekstu, ali ne vidim kako se ta primedba odnosi na ovaj članak. Tekst se uopšte ne bavi vaganjem resursa. Nisam čak ni govorio o ulaganju, već o tome da ljudi koji vode kulturu i obrazovanje to ne rade kako treba i dao sam primer kako bi moglo da se radi. Ništa više. Pri tom, taj primer je glavni razlog što mladi odlaze. U vašem, verujem, dobronamernom komentaru, naročito ne razumem optužbu nedostatka empatije. Kritikujem privilegovanu manjinu u ovoj zemlji, a ona ne može večno mamuzati narod zato što je naša istorija bila teška. Ako pogledate poslednji pasus, mislim da ćete se uveriti da optužba egomanije ne stoji. Hvala i svako dobro.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja