petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:06

Ustanak protiv države ili napad na sluge okupatora

subota, 06.07.2013. u 21:57
Фото Д. Ћирков

Sudsku rehabilitaciju dvojice žandarma ubijenih u Beloj Crkvi 7. jula 1941. godine, Bogdana Lončara i Milenka Brakovića, izvršio je Okružni sud u Šapcu krajem 2008. godine, na osnovu Zakona o rehabilitaciji iz 2006. godine. U rešenju suda o rehabilitaciji ističe se da je utvrđeno kako su žandarmi „lišeni života bez odluke suda i bez sprovedenog postupka, iz ideološko-političkih razloga, kao žrtve progona i nasilja, od strane pripadnika partizanskog pokreta, čime je povređeno njihovo pravo na život”. Kako su tada preneli mediji, sudija koji je rehabilitovao dvojicu žandarma je izjavio da je „7. jula 1941. godine Srbin ubio Srbina, što je označilo početak građanskog rata u Srbiji. Bio je to ustanak protiv države, s jasnim ciljem promene celokupnog sistema…”.

U okviru kakvog sistema državne vlasti je delovala Žandarmerija jula 1941. godine?

Srbija je bila jedina teritorija slomljene Kraljevine Jugoslavije kojoj su Nemci nametnuli vojnu okupacionu upravu. Vrhovnu vlast imala je nemačka Vojna uprava u Srbiji. Nemačke okupacione snage su, uz pomoć kvislinške administracije, za nepuna tri meseca od bombardovanja Beograda obnovile državni aparat u Srbiji. Prva zvanična kvislinška garnitura srpske buržoazije u okupiranoj Srbiji bio je Savet komesara – takozvana komesarska vlada, imenovana 16. maja 1941. godine. Za predsednika Saveta komesara Nemci su postavili Milana Aćimovića, predratnog šefa beogradske policije i ministra unutrašnjih poslova. „Komesarska vlada” je zapravo bila pomoćni izvršni organ Upravnog štaba nemačkog komandanta Srbije.

Na osnovu uputstva Ministarstva unutrašnjih poslova, kojim je rukovodio Aćimović, do sredine maja 1941. godine na dužnost se dobrovoljno javilo 1.779 žandarma i 159 žandarmerijskih oficira. Komanda srpske žandarmerije, na čije je čelo u vidu v. d. komandanta postavljen potpukovnik Jovan Trišić, uspostavljena je 22. juna.

Istovremeno, u Srbiji započinju i prve akcije i sabotaže protiv nemačke okupacije, na šta okupator uzvraća odmazdama i streljanjima. Pripadnici Srpske žandarmerije su, pod nadzorom Nemaca, učestvovali već u prvim streljanjima pripadnika i simpatizera Narodnooslobodilačkog pokreta u julu 1941. godine. Feliks Bencler, general Vermahta, o učešću Žandarmerije u streljanju svojih sunarodnika obavestio je pretpostavljene u Berlinu u izveštaju od 23. jula 1941. godine. „Do sada je više od stotinu osoba streljala Srpska žandarmerija kao represaliju po naredbama nemačkih okupacionih vlasti”, naveo je Bencler u izveštaju, pominjući neposredno učešće Žandarmerije u streljanjima u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji.

Savet komesara trajao je do 29. avgusta 1941. godine, kada je vojni zapovednik Srbije razrešio komesare dužnosti i postavio marionetsku „vladu narodnog spasa” na čelu s Milanom Nedićem.

Marko Albunović


 


Komentari5
30e54
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marko Miletić
Šabački okružni sud, u licu sadašnjeg vršioca dužnosti predsednika V išeg suda, pod vidom rehabilitacije nevino stradalih,poništavao je i zakonita rešenja o nacionalizaciji,te tako derogirao Zkon i predupredio restituciju."Biser" mu je svakako poništavanje pravosnažne presude kojom je bio kažnjen oficir JNA koji je tukao vojnike.Razlog za poništavanje,tkz.rehabilitizaciju,je što je, po oceni Šabačkog suda, kazna bila prestroga.Ima još takvih odluka:Eto u što se izrodila rehabilitacija.
Miljan Dilparic
Lepo kaze: ,,Na osnovu uputstva Ministarstva unutrašnjih poslova, kojim je rukovodio Aćimović, do sredine maja 1941. godine na dužnost se dobrovoljno javilo 1.779 žandarma i 159 žandarmerijskih oficira." Prema tome, jasno se vidi da su se zandarmi prijavili dobrovoljno i da su svesni bili da stupaju u sluzbu okupatora! Niokakvoj sluzbi pre rata ovde nema ni govora,a ni o eventualnoj mobilizaciji! Pa cak i da uzmemo u obzir da su bili mobilisani,mogli su u sumu. Ako ne sa partizanima onda i sa cetnicima u krajnem slucaju. Iskreno se nadam da ce velicina ovog dana ponovo zasijati i doci do svesti pojedinom sloju gradjana!
Aleksa Partizan
Oduvijek se nadju neki "pravnici koji izvuku neki paragraf kad je sve gotovo. Kad se trebalo boriti protiv okupator i njihovih sluga, nigdje od njih neće se naći. Bjedne kukavice i još bjednije pravosuđe. Kao da se natjecaju sa Hrvatskom, ko će da ispadne veća budala pred evropom.
Bundzija Sumadijski
@Strahinja, Ko gubi ima pravo da se ljuti, pa tako i ti koji oplakujes sudbinu porazenih u Drugom svetskom ratu iz nekih razloga u koje ne bih sada da ulazim... Drzis se "medjunarodnog prava", a po tvom tumacenju jadne dahije je 1804. godine pobio u Adakalama srpski terorista Milenko Stojkovic! Jel tako? Sto se tice ovoga o odnosu komunista prema okupatorima do 22. juna 1941. godine, odnosno nemackog napada na SSSR, nisi nista novo rekao, samo ponavljas stare mantre. Navescu ti samo nekoliko podataka: 15. aprila 1941. godine CK KPJ upucuje proglas narodima Jugoslavije da ne priznaje okupaciju i podelu zemlje, kao ni stvaranje kvislinske tvorevine NDH, kada je uocen raspad jedinica u kojima su sluzili Hrvati, KPJ salje svog delegata Josipa Krasa u Jugoslovensku kraljevsku vojsku koga vojne vlasti odmah hapse, ilegalne akcije u gradovima Jugoslavije (Beograd, Split, LJubljana itd) pocinju mnogo pre 22. juna i 7. jula. Cisto da se zna, da ne ostane na starim nacionalistickim mantrama
Страхиња :
Ивандањски вашар 1941, кад се народ разилазио кућама, појављују се Жандари Лончар и Браковић када им је јављено да има наоружаних људи. Јовановић и група су се упутили према њима. Жандари су питали шта се догађа, нису стигли ни да скину пушке, Јовановић их је смртно ранио из пиштоља. По међународном закону државни службеници тј. жандари се не сматрају сарадницима окупатора јер су у тој служби били и пре окупације. Суштинско питање је зашто убити два српска жандара на вашару? Ако је земља окупирана од 17. 4. 41. Шта су Јовановић и његови чекали скоро три месеца? Ако су хтели борбу за слободу своје земље зашто нису убили макар једног немачког стражара? До 22. 6. 41. гледали су на Немце као на туристе тј до наређења из Коминтерне за коју су радили. Како нико од „историчара“ СФРЈ не зна кад је од комуниста страдао први Немачки војник, проглашен је овај чин невиђене срамоте, лудила, подмуклости, тероризма и кукавичлука као „Дан устанка“. Уместо за слободу борили су се само за голу власт.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Tema nedelje / Dan ustanka – zaboravljeni praznik
Dan ustanka – zaboravljeni praznik
Dan ustanka – zaboravljeni praznik
Dan ustanka – zaboravljeni praznik
Dan ustanka – zaboravljeni praznik

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja