nedelja, 25.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:44

Antifašista i heroj Stevan Filipović

subota, 06.07.2013. u 21:57
Споменик Стевану Стјепану Филиповићу у Ваљеву Фото Б. Нововић

Valjevo – Navršila se 71. godina otkad je u ustaničkom Valjevu izvršena smrtna kazna vešanjem nad mladim revolucionarom i herojem Stevanom Stjepanom Filipovićem (1916–1942). Od svih fotografija snimljenih tokom Drugog svetskog rata, jedna je obišla ceo svet. Na njoj je ovekovečen momenat kada 22. maja 1942. godine hrabri partizanski komandant Pocerskog bataljona, s omčom oko vrata, visoko podignutih ruku sa stisnutim pesnicama kliče slobodi i poziva okupljeni narod da uzme oružje u ruke i počne borbu protiv fašizma.

Na postamentu 16 metara visokog monumentalnog spomenika na brdu Vidrag iznad Valjeva nismo zatekli ni cveće ni venac, što je jasno ukazivalo da 4. jula, na Dan borca, ovde niko nije zvanično dolazio. Dok smo stajali ispod raširenih ruku revolucionara, prisetili smo se šta su na dan egzekucije zabeležili hroničari i svedoci. Kao da su još odzvanjale Stevanove reči i poruke dok je masa građana stezala krug oko vešala: „Ako budete samo stajali i gledali, neprijatelj će i vas ovako jednog po jednog vešati. Smrti se ne plašite. Ona je ništa. To ćete videti kroz nekoliko trenutaka, kad budem umirao. Nije smrt strašna ako se zna zašto se umire. Ustajte! Svi u borbu protiv fašističke reakcionarne zveri! Dole Hitler i njegove zločinačke bande!...”

Posle kratkog naređenja „Vešajte ga”, omča se zategla. Visoko podignute ruke pale su niz telo. Pesnice su ostale stisnute. Nastao je tajac i skoro vidljiva slika kako jedan čovek prelazi u istoriju. Fotografija s ovog događaja ubrzo je našla počasno mesto u zgradi Ujedinjenih nacija kao simbol otpora protiv fašizma. Stevanovo hrabro držanje na gubilištu neposredno je uticalo na to da nemačke okupacione vlasti odustanu od daljih javnih vešanja na tlu Srbije.

Stevan Stjepan Filipović, bio je jedno od petoro dece Ante Filipovića iz Opuzena u Hrvatskoj. Pravdoljubivog, poštenog i hrabrog, rano ga je zahvatio vihor revolucionarnog zanosa. Posle završenog drugog razreda napušta dalje učenje u Muškoj građanskoj školi u Mostaru. Iz kragujevačkog Vojnotehničkog zavoda 1940. godine dolazi u Valjevo, gde se brzo uključuje u ilegalni partijski rad. Brzo napreduje, stiče poverenje i reputaciju među saborcima, tako da pre hapšenja i smaknuća postaje partizanski komandant Pocerskog bataljona.

Monumentalni spomenik ovom revolucionaru, rad vajara Vojina Bakića, podignut je 1961. godine u Valjevu. Kada su se krajem devedesetih godina prošlog veka pojavili „novi” revizionisti svega i svačega, na meti se našao i ovaj beleg koji, uz simboličke, ima i nesporne umetničke vrednosti. Njegova bista u centru grada, postavljena na mestu gde je izvršeno herojevo vešanje, od 1991. do 1994. godine nekoliko puta je rušena. Lokalna vlast, zbunjena ovakvim ponašanjem, bila je primorana da je deponuje u magacin ovdašnjeg komunalnog preduzeća. Za članove Subnora, ali i najveći broj građana Valjeva, najuvredljivije je bilo kada su i na bisti i spomeniku na brdu Vidrak videli uvredljive napise i iscrtane kukaste krstove. Njegovi saborci su razmišljali da, čak, organizuju i noćna dežurstva kako bi sprečili vandale u toj neshvatljivoj nameri. Kad je ovaj „mamurluk” prošao, mladi heroj se ponovo uspravio, ali i dalje tinjaju primedbe da je podignut na mestu gde se nalazi groblje velikog broja srpskih vojnika i građana stradalih tokom Prvog svetskog rata i epidemije tifusa.

Nije Stevan ništa bolje prošao ni u svom rodnom Opuzenu. U noći između 17. i 18. jula 1991. godine minirano je oveće spomen-obeležje na kojem je prikazan heroj ispod vešala, rad vajara Mire Vuce i Stjepana Gračana. Protiv lica koja su počinila ovo delo, iako su bila poznata lokalnom stanovništvu, nikada nije podneta krivična prijava. Zajednica udruga antifašističkih boraca Dubrovačke županije najoštrije je osudila ovaj čin. Heroju su „za vrat” nastavili da duvaju i nešto kasnije, prilikom opšte pomame za promenom naziva ulicama, trgovima, školama i ustanovama. Na sreću i ohrabrenje, kod spomenika borcima revolucije u liku Stevana Filipovića, mladi Valjevci sve češće ugovaraju ljubavne sastanke, na koje odlaze bez spreja i ambicija da naruže heroja.

Budo Novović


Komentari28
bbfb4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miki
Stjepan u Valjevu, Šimun u Kragujevcu, Nikola na Zelengori. Tri brata, tri antifašista, tri heroja, tri Hrvata iz Opuzena. A ne poštuju ih ni u Srbiji ni u Hrvatskoj.
Milan Jovovic
Odgovor Lunetu>Nije Dzavaharlal Nehru klekao ispred Filipoviceve fotografije u palati UN u Njujorku. To se desilo u Nju Delhiju pedesetih godina na jednoj jugoslovennskoj dokumentarnoj izlozbi.Tada je izgovorio>Kakav moral pod omcom. Ovaj covek je prekoraio granicu smrti.Tito je morao pobediti kad je imao partizane koji su se na ovakav nacin borili i umirali.
Petar Blagojević
Od Lazara na ovamo ništa se promenilo nije, niti će. Bio Lazarov vojnik, bio ustanik, bio solunac, bio ravnogorca, bio partizan, na kraju, svako ko je jednu kap krvi prolio za ovaj narod i ovu zemlju ispadne najobičnija budala. Kada se uzdiže, hvali, i poštuje, jedino i samo mentalitet kukavica,i još se pritim taj kukavičluk namerno brka sa intelektom i pameću, jedino što možemo jeste da naružimo svakog ko makar i liči na heroja. Da parafraziram Šekspira - Gde su svi kukavice hrabrost je kukavičluk.
Radivoje Davidovic
Pitanje za Milicu Petkovic. Da li je izasla iz stampe monografija „Privrednikovi pitomci“ koju pominjete ili je jos u fazi rukopisa. Ako knjiga postoji gde se moze nabaviti. Vase reagovanje me je podstaklo da odem u Arhiv Srbije i pogledam dokument koji pominjete u vezi Stevana Filipovica. Medju dosijeima pitomaca Privrednika nasli su Stevana Filipovica u Fondu ovog drustva ali na zalost to nije licnost koja je postala kasnije narodni heroj. Da li imate precizniji podatak gde se to tacno nalazi broj kutije, naziv fascikle,neku oznaku ili slicno.Da li ste to licno videli ili ste podatak preuzeli iz fusnote neke knjige.
Радосављевић Четник
Рођен сам после тог страшног рата и одрастао сам у породици припадника ЈВО. После рата моји су имали мало проблема, али захваљујући породици, а посебно брату, народног хероја (чије име нећу помињати да људи не би имали проблема), која нам је пуно помогла, нисмо имали последице. Они су били честити људи и остали смо и данас пријатељи. Кад видим како се неки данашњи ,,тобожњи" равногорци понашају мене је срамота. У титово време имао сам посао, плату, бесплатно школовање за децу а данас имам над главом само порезнике и извршитеље. Споменик гледам сваки дан са прозора. Мени не смета! Искрено поносим се што је у мом граду иако не делим идеологију за коју је тај несрећник дао живот. Жао ми је, што управо ти, условно, моји ,,равногорци" који су 20 година, на овај или онај начин на власти у Ваљеву нису подигли ни једном равногорцу ни спомен плочу а камо ли споменик. А могли су. Били су заузети пуњењем сопствених џепова! Зато их се стидим!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Tema nedelje / Dan ustanka – zaboravljeni praznik

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja