ponedeljak, 25.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:03

Hrastovi lužnjaci „pregazili” 220 leta

nedelja, 07.07.2013. u 11:25
Фото Д. Јевремовић

Dva najstarija hrasta smeštena su u blizini rečice Robaje, u mestu Bare.

– Na najvećem hrastu već se vide znaci starosti. Vidljiva su i oštećenja koja pravi drvotočac, crv koji buši deblo. Neke grane su se osušile i isečene su, ali su se na tim rezovima pojavile mlade. Meštani tvrde da su hrastovi zapisi, ali još ne postoji potvrda za to. Pretpostavlja se da su krstonoše pre dva veka obilazile ovaj kraj i osveštavale hrastove da narodu služe kao crkva. Sa ovog mesta su 1941. godine borci otišli u partizane – kaže Nebojša Jovičić, iz opštinske uprave u Barajevu.

U krošnju najvećeg hrasta pre tri godine udario je grom, probušio je stablo, ali ga je Ilija Gromovnik očigledno poštedeo.

– Grom je udario u hrast na Ognjenu Mariju i to oko osam sati uveče. Iz daljine se video veliki plamen pa smo suprug i ja odmah pozvali vatrogasce. Plamen je zahvatio krošnju i širio se ka korenu. Vatrogasci su ga gasili do duboko u noć. Vide se tragovi vatre, ali je hrast preživeo – objašnjava Milka Radovanović, iz čuvarske službe na Šiljakovcu.

„Grupa lužnjaka – Jozića koliba”

Krošnje šest stabala hrastova lužnjaka zauzimaju 16,49 ari na gradskom izletištu „Jozića koliba” na levoj obali reke Kolubare. Zaštićeni hrastovi su na livadi, gde su i čuvarska kućica, bunar iz kojeg voda odavno nije za piće, ozidan roštilj, klupe, letnja škola i spomenik posvećen Posavskom partizanskom odredu, koji je okupio oko 3.000 boraca, a koji više niko ne posećuje.

– Šest hrastova je 1996. godine stavljeno pod zaštitu trećeg stepena. Zabranjeno je lomljenje grana, kidanje lišća, loženje vatre u njihovoj blizini, ispaša stoke... – kaže Jelena Tucaković, stručni saradnik za zaštitu prirode u JP „Za zaštitu životne sredine Obrenovac”.

Prostor među šest zaštićenih stabala našao je i jedan hrast, kojeg je u poslednjih nekoliko godina dva puta udarao grom. Drvo je i dalje živo, ali je predviđeno za podsecanje. Na stablu se nalazi vidikovac sa kojeg može da se vidi gotovo sve do Kolubare – napominje Tucakovićeva.

– Hrast označen brojem jedan mora da se sanira zbog truleži, ali već šest meseci čekamo da se sve procedure završe i da nam se odobri da ga zaštitimo. Stablima dva i tri su krošnje sa unutrašnje strane isečene da se ne bi uzajamno ometale. To pokazuje da je tu nekada bila gusta šuma. Hrastovi tri i četiri su spojeni u korenu, a debla su im odvojena. Ova pojava se u šumarstvu zove „poljubac”. Sva stabla su i dalje reproduktivna pa vodimo računa o podmlatku, jer će jednog dana završiti svoj ciklus. Kažu da hrast lužnjak može da živi 1.000 godina, ali ipak postoji neko pravilo da se on rađa 100 godina, 100 živi, a 100 godina umire – kaže Tucakovićeva.

Kraj „Jozića kolibe” trebalo bi da prođe autoput „Beograd – južni Jadran” do Požege. Prema planu, deonica autoputa kod „Jozića kolibe” bila bi udaljena četrdesetak metara od spomenika prirode. Kamen za ovu trasu postavljen je još 2007. godine, zbog čega su se nadležni u Fondu zaštite životne sredine opštine Obrenovac 2008. godine obratili Zavodu za zaštitu prirode i Ministarstvu zaštite životne sredine. Doneto je rešenje o uslovima zaštite prirode.

Sukob bogova u stablu hrasta

Prema staroj slovenskoj legendi, u krošnji hrastova živi Perun – bog groma i neba, a u korenu Veles – bog podzemnog sveta i mrtvih. Kada Veles hoće da izađe iz podzemnog sveta, Perun ga gađa gromovima. U znak pobede nad Velesom Perun pušta kišu.

Cilj – evropski standard

Beograd ima 1,7 procenata teritorije pod zaštićenim prirodnim dobrima, a cilj je da se dostigne evropski standard od šest procenata do 2020. godina.

– Prirodna dobra na teritoriji Beograda svojim šumskim ekosistemima primer su svoje vrste, kao što je slučaj sa hrastovima lužnjacima – kaže Dejan Tripković, stručni saradnik u Gradskom sekretarijatu za Zaštitu životne sredine. On ističe da ova ustanova svake godine izdvaja sredstva za zaštitu zaštićenih prirodnih dobara.


Komentari1
d3c36
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

СРПКО МЕДЕНИЦА
Очекујем чланак о храсту који се изненада нашао на путу у селу Савинац код Такова.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja