subota, 19.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 16.07.2013. u 15:00 Tomica Milosavljević

Točak se na silu ne vraća nazad

Juna 2002. jedan od mojih prvih poteza kao ministra zdravlja bilo je uputstvo direktorima o uvođenju institucije zaštitnika prava pacijenata u zdravstvene ustanove i o vanstandardnim uslugama na lični zahtev u državnim ustanovama.

Donošenjem sistemskih zakona 2005. regulisana su prava pacijenata u skladu sa tada usvojenom Evropskom poveljom o pravima pacijenata, a takođe je uvedena institucija dopunskog rada u zdravstvu. Zašto i kakva je razlika između dopunskog i prekovremenog rada? Prekovremeni rad je regulisan Zakonom o radu i može biti plaćen do najviše trećine plate. Zakonom o zdravstvenoj zaštiti uvedena je mogućnost dopunskog rada, van obaveznog zdravstvenog osiguranja – a onda se takav rad po zakonu plaća tako da polovinu zarade za takvu uslugu zarađuje tim koji je obavio intervenciju. Ovakav način rada uveden je zdravstvenim zakonom kao svojevrsnim ,,lex specialis” propisom. Sećam se rasprave o zakonima kada sam u Kragujevcu 2005. iznosio pretpostavljeni primer da Italijani i Fijat dođu ponovo u ovaj grad. Ako nema regulisanog dopunskog rada, onda oni mogu da se leče kod privatnika, ali ne i u Kliničkom centru, jer on radi samo za osiguranike RFZO. Ovakav način organizacije dopunskog rada i u državnoj ustanovi gde je doktor zaposlen omogućio je da se deo novca zarađenog privatnom praksom vrati i državnim ustanovama u kojima je doktor stekao veštine i znanja; da se napravi razlika u zarađivanju između onih koji više i bolje rade i onih drugih. To je, između ostalog, način da najbolji ne odu sutra potpuno u privatni sektor, a da državne bolnice ne ostanu bez najboljih. Preduslov je bio fiskalizacija i ona je sprovedena – svaka usluga koja se plaća u državnoj ili privatnoj ustanovi mora biti praćena izdavanjem fiskalnog računa.

U Italiji ovakav način „večernjih klinika“ bio je antikoruptivna mera poslednjih 30 godina. U svakoj evropskoj zemlji postoji neki način kombinovanja državnog i privatnog rada. To je jedna od specifičnosti lekarskog posla. Na primer, italijanski doktor može da registruje i svoju privatnu ambulantu, pored redovnog posla u državnoj bolnici, onda mu se državna plata smanjuje za 20 odsto i ne može da bude direktor. Tako su oni stimulisani da dopunski rade u svojim državnim bolnicama. To je njihov način, koji se efikasno sprovodi – proteklog meseca su dvoje mojih pacijenata u Italiji dobili po sopstvenoj želji i izboru ,,second opinion” – mišljenje drugog lekara –koje su sami platili. U Engleskoj i Francuskoj doktora možete naći u državnoj bolnici, ali i u privatnoj, sa kojom ima ugovor o radu. Moje uverenje je da je mogućnost da dopunski rad bude organizovan u državnoj kući antikoruptivna mera. Godine 2011, po našem uzoru, i Crna Gora je zakonski regulisala ovakav način rada.

U Srbiji je bilo pokušaja zabrane privatnog rada za doktore zaposlene u državnom sektoru. Za lekare je uvedena zabrana dopunskog rada i postavljen krajnji rok (do 15. septembra 2000) da se odluče da li će raditi u državnoj službi ili će se opredeliti za privatnu praksu. To je zapamćeno po zlu i bujanju rada na crno.

Percepcija korupcije u zdravstvu u javnosti podgreva se i veća je nego što stvarno postoji. Cesid je sproveo istraživanje javnog mnjenja o korupciji u zdravstvu 2010. godine (4.232 ispitanika na teritoriji Srbije bez Kosova i na uzorku od 100 lekara i 100 medicinskih sestara i tehničara zdravstvenih ustanova). Istraživanje je pokazalo da je utisak o korupciji u zdravstvu veći nego što građani imaju lično iskustvo o tome, pa tako 58odsto smatra da je većina lekara korumpirana, dok 64procenta tvrdi da oni u poslednjih pet godina nisu imali takva iskustva niti su ih imali članovi njihove porodice. Devetnaest odsto građana ima stav o korupciji na osnovu ličnog iskustva, dok 35procenata formira takav stav na osnovu ljudi iz okruženja ili iz medija (14odsto). Od onih koji su imali iskustva sa korupcijom u zdravstvu, 70 odsto takođe tvrdi da im niko ništa nije tražio već su samoinicijativno davali nešto. Većina zdravstvenih radnika tvrdi da nisu imali iskustva s korupcijom. Oni smatraju da ogroman broj zaposlenih dobro i pošteno obavlja svoj posao i da je mali broj onih koji kompromituju profesiju. Rešenje ovog problema oni vide u poboljšanju materijalnog standarda zdravstva, edukaciji i lekara i pacijenata, kažnjavanju onih koji zaista primaju mito i u boljoj organizaciji zdravstvenogsistema.

Dopunski rad je dobra ,,alatka” u sistemu koju direktori koji vode državne ustanove nisu u dovoljnoj meri koristili (čast izuzecima, kakav je na primer bio Institut za reumatologiju u Beogradu). Kritike uglavnom dolaze od onih koji su uvek bili protiv svega, protiv svakog reformskog koraka – njihov kredibilitet je stoga zaista problematičan.

Kombinacije javno-privatnog partnerstva su poželjne, u budućnosti treba da ih bude još više (a ne da se ukidaju operacije srca u privatnoj bolnici, kao što je nažalost učinio RFZO 2011. ili da se raskidaju ugovori sa privatnim ustanovama za vantelesnu oplodnju, što je takođe urađeno 2011).

Zdravstveni sistem treba da se razvija, a ne da se točak na silu vraća unazad. Uostalom, pošto postoji zakonska obaveza usvajanje plana razvoja zdravstvenog sistema za petogodišnji period 2015–2020 – ovaj tekst doživljavam i kao prilog toj raspravi.

Redovni profesor interne medicine Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ministar zdravlja Srbije u periodima: jun 2002 – avgust 2003; mart 2004 novembar 2006; maj 2007 jul 2008; jul 2008 mart 2011.

Komentari10
5e2da
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Мирка Перић
Леп покушај...али, зашто и дан данас не могу да пријавим приватну ординацију на себе?!У болници радим самостално, приватно-формално на пензионера, кога и не виђам, сем кад му дајем паре (на руке и на рачун)-и сви то знају.Актуелни закон налаже да приватни лекар може бити само 100% приватник, или пензионер (не инвалидски).Бесмислено.А нико то ни не помиње.
Goran Ostojic
Secam se kad je ovaj lik rekao da ce svako ko ne primi vakcinu protiv gripa ,morati da se potpise.Bilo mi je kao laiku ,smesno
John Deere
Dopunski rad je odlican koncept, medjutim, u Srbiji nema odlicnih ljudi da taj koncept sprovedu u zivot! Ministar je trebalo da bude prvi medju odlicnima. Dopunski rad nije njegova originalna ideja, njegov posao je bio da sprovede tu ideju u zivot. Bez toga, tesko Srbiji. I, to nam se ponavlja sa svakim ministrom!
D. Gajic
Podrska Tomici, sada se vidi da hocemo u Evropu vracanjem na istrosene vrednosti koje je on zapoceo da menja i uvodi svetska iskustva
Рио Лобо
Ето видите шта се добије кад се неки врхунски стручњак у некој области отисне у воде политике а сем те своје стручности нема талента за политику која је ипак вештина мало другачија од његове за коју се он годинама спремао... Штета за изгубљено време, и наше и његово... Како и садашња Министарка не схвата да није ни близу дорасла изазовима здравства... Па само наставите да форсирате формално звање а запостављајте таленат, таленат је све а од рада се човек само умори...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja