utorak, 19.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:06

Letnja škola prijateljstva

Autor: Miša Đurkovićčetvrtak, 18.07.2013. u 15:00

Rad srpske humanitarne organizacije ,,Naša Srbija” pratim godinama, ali sam ovog leta prvi put imao prilike da posetim njihovu školu prijateljstva na Tari.

Ovaj projekat se održava već trinaesti put zaredom. Hotel ,,Beli Bor” kao deo vojne ustanove Tara, tokom jula pretvara se u veliko dečje selo. Hotel je smešten u izvanrednom ambijentu Kaluđerskih bara, a za potrebe škole renovirani su sportski tereni i izgrađen mali dečji grad u kome se održavaju radionice polaznika. Svi polaznici dobijaju istu odeću, istu hranu i prolaze slične programe.

Ove godine škola će imati dva turnusa. Oba će obuhvatiti po više od dve stotine dece. „Naša Srbija” je još na početku svog rada fokus stavila na pomoć deci koja su tokom rata ostala bez roditelja, pa se tako i kamp usmerio na decu iz siromašnijih srpskih sredina iz različitih novoformiranih država i to posebno na rubne krajeve srpskog etničkog prostora. Trenutno se u kampu nalaze i deca sa severa Crne Gore i iz Hercegovine, kasnije će doći sa Kosova i Metohije itd. Njima u organizaciji pomažu neki bivši polaznici, sada već studenti od kojih su mnogi iz Bratunca.

Jedan ciklus traje desetak dana. Za decu se organizuju i izleti do nekih zanimljivih destinacija u okolini poput manastira Mileševe ili Mokre Gore, ali je većina programa vezana za aktivnosti u samoj školi. Postoji dovoljno prostora za neobavezno druženje i zabavu, ali i mnogo svakodnevnih aktivnosti koje se održavaju po preciznom rasporedu. Škole sporta i sportske aktivnosti su takođe regularan deo programa. Tu su, međutim, još dva važna segmenta. Jedan čine umetničke radionice kao što su škola slikanja, vajanja, muzike, ili folklornih igara. Drugi čine predavanja organizovana oko projekta „Srpski kod” preko kojih se deca upoznaju sa srpskom istorijom, kulturom i najvažnijim toponimima iz srpske tradicije. No deca se takođe bave i aktuelnim ekološkim temama, a imaju i radionicu na kojoj se uče toleranciji i suživotu sa pripadnicima različitih vera i nacija.

Za decu iz Srpske, Crne Gore i drugih krajeva već sam boravak u Srbiji i na Tari čini posebno iskustvo. Ono je, međutim, obogaćeno i mogućnošću da se druže s poznatim sportistima ili nekim svojim herojima kao što su Minja Subota i Joca Adamov. Odnedavno ljudi iz ,,Naše Srbije” počeli su da na Taru pozivaju i neka značajna intelektualna imena koja starijim polaznicima prenose svoja znanja iz različitih oblasti u vezi sa srpskim identitetom i tradicijom. Po pravilu, redovni gosti su i politički predstavnici Srba iz krajeva iz kojih dolaze polaznici. Predsednik Republike Srpske je, na primer, redovni gost i pokrovitelj škole.

Škola je prepoznata kao kontinuirani projekat od opšteg nacionalnog značaja čiju važnost prepoznaju i državni subjekti bez obzira na partijsku pripadnost. Osnovana je s blagoslovom patrijarha Pavla, a ove godine decu je obišao i Njegova svetost patrijarh Irinej. Istog dana polaznike škole pozdravio je i aktuelni predsednik Vlade Srbije.

Ove godine škola je dobila i novu dimenziju jer su po prvi put u gostima i dvadesetoro ruske dece iz Moskve. Oni su došli u organizaciji Ruske pravoslavne crkve, a sa njima je u kratku posetu stigao i vladika Ignjatije, vikarni episkop ruskog patrijarha Kirila. Iskustva i srpske i ruske dece su izvanredna, a sporazumevanje ide odlično bez obzira na jezičke razlike. Gosti iz Rusije pokazali su interes da se ova saradnja proširi i da sledeće godine dođe još veći broj dece.

,,Naša Srbija“ je ove godine zbog smanjenih finansijskih mogućnosti morala da redukuje ranije predviđeni broj polaznika. Ključnu podršku dala je jedna velika zapadna multinacionalna kompanija koja posluje i kod nas. Nažalost naši bogataši i veliki privatni privredni subjekti ne vide interes ili poziv da ovakve stvari podržavaju.

U vreme kad su vesti sa kojima se susrećemo uglavnom nepovoljne po nas i kada imamo osećaj da se srpski prostor, ekonomija, kultura i dalje rasipaju i propadaju, vredno je znati da postoje i ovakvi projekti koji rade na sabiranju i izgradnji. Škola prijateljstva omogućuje deci desetak dana boravka u izvanrednom društvu i prirodnom ambijentu tokom kojih mnogo nauče i o kulturi i identitetu naroda kome pripadaju, a na taj način se čuva i gradi jedinstveni srpski duhovni i kulturni prostor.

Novac koji se u sve to uloži zanemarljivo je mali u odnosu na ogromno rasipanje u srpskim javnim finansijama. Šteta je stoga što tokom leta nemamo bar još pet takvih i sličnih projekata koji bi kontinuirano, svake godine, ugostili po nekoliko hiljada dece.

Viši naučni saradnik, Institut za evropske studije


Komentari4
2d5e3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Иринаки Лазић
Као да сте прехвалили "Нашу Србију" - за дјецу из Српске ове године је то остало само празно обећање. Кажу "нама се", и обећавају "биће догодине". Разочарење је тешко, јер је истина да је љетни камп, Школа пријатељства, нешто најбоље, најпријатније и најкорисније што наша дјеца могу да доживе и свака част свима који су учествовали у том пројекту. Можда се може организовати исти камп уз новчано учешће родитеља, али само нек идеја и пројекат поживе у истом виду за што већи број дјеце.
Stari Beogradjanin
Hvala na ovoj kolumni. Prijatno je citatii nesto lepo i pozitivno o Srbiji.
Милорад Ђапић
"Новац који се у све то уложи занемарљиво је мали у односу на огромно расипање у српским јавним финансијама. Штета је стога што током лета немамо бар још пет таквих и сличних пројеката који би континуирано, сваке године, угостили по неколико хиљада деце".
Aleksandar Mihailovic
To je pravi humanitarni rad sa efektima.Zalosna je istina da kod nas egzistiraju kvazi NVO i humanitarne organizacije koje bilo ciji uspesni i predani rad na tom planu kritikuju.Koliko juce se oglasila jedna koja je osula drvlje i kamenje na Novaka Djokovica jer je uspeo da sakupi 1,2 miliona evra za bolesnu i nezbrinutu decu Srbije. Kvazi NVO koja deluje u Srbiji ga je ostro napala kako se usudio da radi tako nesto kada pate deca Tacija i zena iz njegovog harema.Ta ista kvazi NVO nikada nista nije uradila za Srbe,osim sto je samarala starce na ulici,a zeli da se kao nadnacionalna tvorevina stavi iznad ne samo Srbije vec svih drzava bivse YU i da njihov sef bude neki novi Tito.Toliko mrznje prema Srbiji i Srbima nije bilo ni u istupima Pavelica,Tudjmana,Hitlera.Kako je moguce da drzava jos i placa takve kvazi NVO,i to debelim parama,koje su cak iscrtale kartu Srbije bez KiM,cije se"vodje"ljube sa Tacijem na samoproglasenju,koje zagovaraju rastakanje Srbije,a nema para za male Tijane?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja