četvrtak, 16.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 29.07.2013. u 15:00 Jelica Antelj, Ivana Albunović

Srbija zaštitila ajvar i pršutu, ali i kavijar

Oznaku geografskog porekla do sada dobilo 49 proizvoda, uglavnom onih koji su sinonim srpske trpeze. – Nedostaje uredba koja se odnosi na proizvodnju tradicionalnih proizvoda

Kad kažete Brazil, mislite na prvoklasnu kafu, kad pomenete Francusku, setićete se konjaka ili sira, za Kubu se vezuju cigarete, a kad kažem Srbija, mislim na futoški kupus, šljivovicu, fruškogorski bermet, kajmak ili malinu. I dok se stalno govori o tome kako bismo tu svoju prednost mogli da iskoristimo u Evropskoj uniji, previđamo da pre ulaska na ovo zahtevno tržište, mnogo toga moramo da uredimo na domaćem. Ovako priču o prepoznatljivim srpskim proizvodima i njihovoj zaštiti počinje Zoran Dragojević, rukovodilac grupe za dizajn i oznake geografskog porekla Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije.

Oznaku geografskog porekla do sada su u ovoj ustanovi  dobila 64 proizvoda, od čega je 49 domaćih. Na ovom spisku se uglavnom nalaze one namirnice koje su sinonim srpske trpeze, ne uključujući vina i žestoka pića koja se registruju u Ministarstvu poljoprivrede, međutim, kako ocenjuje Dragojević, spisak bi trebalo da bude mnogo duži, a promocija strateških proizvoda mnogo intenzivnija i organizovanija.

Srbija je, inače, od 1. jula 1999. godine članica Lisabonskog aranžmana koji okuplja 28 članica (osam ih je već u Evropskoj uniji). Sve države članice su u obavezi da priznaju oznaku geografskog porekla ili da ulože prigovor na neki od proizvoda. U našem slučaju prigovorio je Iran, i to na jedno vino, iz verskih razloga.

Oznaka geografskog porekla koje dobije jedan proizvod inače ima veću tržišnu vrednost. Kupac ga prepoznaje kao proizvod posebnih svojstava i kvaliteta i spreman je da ga više plati. Međutim, samo ovlašćeni korisnici, odnosno vlasnici ovih oznaka, imaju pravo da se tako i deklarišu, a one koji zloupotrebljavaju njihovo ime i prodaju robu koja nije sa tog geografskog područja i kvaliteta mogu da tuže i zahtevaju nadoknadu štete.

– Malo je poznato da su proizvođači futoškog kupusa još u doba Austrougarske bili jedini koji su mogli da plate porez u naturi. Ovo je autohtoni proizvod i vrsta kupusa koja se u našoj zemlji proizvodi više od dva veka. Ariljska malina je, sa druge strane, vrhunski proizvod koji se posebno uzgaja od sorte koja dolazi iz Amerike. Način uzgajanja je neobičan, klimatski uslovi posebni, što joj daje specifičan ukus i miris. Uz ova dva proizvoda još jedan od strateških jeste homoljski med, prema mom mišljenju, fantastičan izvozni proizvod – kaže Dragojević i napominje da su proizvođači ove vrste meda najdalje otišli u zaštiti svog proizvoda koji je nadomak dobijanja žiga.

Zašto je onda pred potrošačima često izazov kako da prepoznaju šta je originalan proizvod, a šta plagijat? Došli smo u situaciju da u velikim gradovima ne smemo da kupimo domaću rakiju, da sumnjamo u kvalitet meda ili kajmaka, i da se imena najpoznatijih domaćih proizvoda koriste često kao mamac za kupce.

– Kupci nisu dovedeni u takvu situaciju bez razloga. Znam za primere sukoba na sajmovima pčelara, jer je bilo onih koji su svoj proizvod nudili kao homoljski iako je sa nekog drugog geografskog područja. Sa jednim kilogramom ariljske maline pomešane sa nekom drugog lošijeg kvaliteta dobiju „mešavinu“ koju nude kao ariljsku – objašnjava Dragojević i dodaje da bi bilo važno da država donese uredbu koja se odnosi na proizvodnju tradicionalnih proizvoda.

Budući da su Hrvati u toku pregovora za ulazak u EU imali probleme sa Italijanima oko korišćenja imena „prošek“ za vino, kao i da su vodili trgovinski „rat“ sa Slovencima oko toga ko ima pravo da kobasicu prodaje pod imenom „kranjska“, postavlja se pitanje da li će se i Srbija suočiti sa sličnim problemom.

– Verovatno za neke proizvode. Bilo je već problema oko šljivovice koju  Češka proizvodi pod tim imenom, bez obzira što je kod njih šljiva svesta, a kod nas šljiva i što mi na primer imamo nekoliko toponima koji opravdavaju geografsko poreklo ovog proizvoda. Mnogo važnije od ove evropske priče koja nas čeka jeste kako da organizovanije pristupimo promociji nespornog kvaliteta koji možemo da ponudimo – kaže naš sagovornik.

Tako predlaže da proizvode koji količinama ne mogu da zadovolje  veliko tržište EU promovišemo kroz turizam.

– Ako vi putniku u „Jatovom” avionu ili stranom gostu u restoranu u banji, na planini, ponudite za obrok srpski tanjir na kome su užička pršuta, pirotski kačkavalj, kraljevački kajmak ili leskovački ajvar, pa mu uz to date čašicu šljivovice ili bermeta, vi ste na najbolji način predstavili svoju zemlju. Ako tome dodate još državu koja će organizovano stati iza tih proizvođača, pomoći im da se u ovim teškim vremenima organizuju, onda ste na pravom putu za evropsko tržište – zaključuje Dragojević.

-----------------------------------------------------------

Stagnacija tradicionalnih proizvoda

Važno je da se tradicionalni proizvodi koji su pred poplavom hibrida u blagoj stagnaciji zaštite i da država stoji uz njih da im da podsticaje na domaćem i sutra na evropskom tržištu, kaže Goran Puača, predsednik Udruženja proizvođača futoškog kupusa.

On napominje da u okviru njihovog udruženja već dve godine traje sertifikacija i da nakon toga planiraju da se zaštite i na tržištu EU.

------------------------------------------------------------------

U pripremi žig za homoljski med

U toku je priprema zaštite žiga homoljskog meda čime bi Udruženje proizvođača sa Homolja zaokružilo kompletnu pravnu zaštitu na teritoriji Srbije. Prema rečima Vlade Todorovića, koordinatora ovog udruženja koje okuplja 84 zadrugara i ima oko 200 pčelara, oni su do sada dobili oznaku geografskog porekla u Srbiji, i to je zaštita i u međunarodnim okvirima. Na isti način su zaštitili i ambalažu i u pripremi je žig.

– Kada je reč o tradicionalnim proizvodima koji imaju oznaku geografskog porekla važno je da u okvirima EU ne postoje kvote i nisu limitirani količinama koje bi eventualno trebalo isporučivati evropskom tržištu – kaže Todorović.

--------------------------------------------------------------------------

Razboji stari 150 godina

Geografsko poreklo bezdanskog damasta zaštićeno je pre nekoliko godina, a planovi kompanije „Novi novitet –Dunav” su da osvoje arapsko tržište.

– Bezdanski damast je brend jer je poseban, i takvog kvaliteta, bez preterivanja, nema u Evropi. Radi se ručno na razbojima starim 150 godina, kakvi se više nigde ne koriste. Zaštićen je ceo proces proizvodnje, a suština je u kvalitetu sirovine koja se koristi, pamuku vrhunskog kvaliteta. Sve što se napravi od ovakvog damasta može da traje i do 50 godina – objašnjava Jelena Petković, vlasnica firme „Novi novitet– Dunav”.

Komentari26
d8991
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragan Gavrilovic
kraljevački kajmak... Interesantno da dolazi iz grada u kome nema pasnjaka i stoke u tom broju:) da bi se pravio neki brend... Ljudi su navikli d akupuju ili dobijaju od ljudi iz Kraljva kajmak pa otuda i taj naziv kraljevacki iako je vecina tog kajmaka iz Sjenice, Zlatara, Zlatibora i Gledica a najmanje iz Kraljeva... Srbija nije nista zastitila kako stoji u naslovu vec pojedinci i pravna lica iz Srbije i to su sve geografske oznake zastite pa nikoga ne sprecava da zastit Ajvar iz Ljubljane na primer...
Dali Los Angeles
A apatinski riblji paprikas? Jedno od najboljih jela u Srbiji.
DrJela Bisic
O nasoj famoznoj hrani slusam decenijama.U Jiodanu zivi oko 70 000 srpskih drzavljana-dece zi mesovitih brakova,koji svi imaju pravo na dvojno drzavljanstvo,Pored toga ovde zivedesetine hijada ljudi koji su studirali u bivsoj Yu,pa i Srbiji.Nema ni jednog supremarketa gde se moze baci ishta proizvedeno u SrbijiA proces uvoza je prost:dodje trgovac u Srbiju,pogleda sta ga interesuje,sklopi ugovor,dda garancije banke i problema ne bi trebalo da ima.Problema ima.Kod nas vise niko nista ne proizvodi,ako proizvodi ne zna koliko moze da isporuci,a ako i to slucajno zna-onda ne zna koliko da vas odere,kolika mu je cena,Pa zato dzabe zasticujete prazna imena,Proizvedite nesto i naucite da trgujete,zapocetak
Bote Logos
Šaljem komentar samo da odgovorim ovom biseru što je rekao da je ajvar turski proizvod... Reč ajvar potiče od reči kavijar. Svi znate šta je kavijar, a turci su nekada tu reč koristili za isto što i mi danas. Evidentno je da domaći ajvar nema veze sa kavijarom, pa šta je onda po sredi? Jedan beogradski ugostitelj je sredinom 19.veka smislio salatu od paprika koja je jako ličila na kavijar po izgledu. Pored izgleda bila je i ukusna, doduše ne istog ukusa. Turistima i diplomatama koji su svraćali u Beograd među kojima su bili i Turci naravno, se jako svidela ta salata i kroz par decenija se napravila reč ajvar koja je ustvari izokrenuta verzija reči kavijar. Ajvar čak nije ni Turska reč po poreklu, već persijska koju su Srbi izmenili da označi nešto novo.
Slavko Janović
Nema šanse da mi uspemo u namerama oko plasmana tradicionalne srpske trpeze ako pažljivo pročitamo komentare naših kvazi patriota i pljuvača ,oni odmah nadjoše da ništa nije naše ni kajmak ni šljivovica ni ajvar ni bermet.Nama netrebaju neprijatelji mi imamo domaće mrzitelje kojima je mrsko sve što je srpsko i koji misle da su demokrate i da će na zapadu uspeti samo sa pljuvanjem po svemu što je naše.Najbolja reklama naših tradicionalnih proizvoda je osmišljena ponuda i reklama u velikim trgovinama ,restoranima i hotelima,samo uz uslov da je ta roba konstantnog kvaliteta i moderno pakovana .

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja