ponedeljak, 19.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 04.08.2013. u 15:00 Dušan Telesković

Progon demokrata ili borba protiv korupcije

Фото Н. Неговановић

Da li su članovi Demokratske stranke (DS) uhapšeni u poslednjih godinu dana žrtve političkog progona, kako tvrde u ovoj partiji, ili su se našli na udaru zakona zbog osnovanih sumnji da su počinili krivična dela, kako kažu u policiji, pitanje je koje se postavlja posle otvorenog pisma Dragana Đilasa ministru pravde Nikoli Selakoviću.

Đilas tvrdi da su članovi DS-a žrtve „samovoljnog progona” i da su neki od njih u pritvoru „neobrazloženo i neosnovano”. Sa druge strane, u Ministarstvu pravde kažu da je Đilas pokucao na pogrešna vrata, jer je ministar Selaković u izvršnoj vlasti koja ne sme da se meša u sudsku u čijim rukama su navedeni predmeti.

Lider demokrata je u prošlonedeljnom pismu Selakoviću, kao primere političkog revanšizma, naveo slučajeve Saše Dragina, bivšeg ministra u vladi Mirka Cvetkovića, bivšeg gradonačelnika Leskovca Slobodana Kocića, kao i primere hapšenja u Novom Sadu, Surčinu i Despotovcu. Id DS-a su se, inače, poslednjih nekoliko meseci mogli čuti glasovi protesta da stranka ne radi dovoljno na zaštiti svojih viđenijih članova.

Đilas tvrdi da je Saša Dragin žrtva strahova sudstva i tužilaštva da ga puste da se brani sa slobode. Naime, iako je Apelacioni sud tri puta ukidao rešenje o Draginovom pritvoru, doneto je i četvrto rešenje o produžavanju pritvora. Đilas u pismu tvrdi da je Dragin od 25. juna u pritvoru bez pravosnažnog rešenja, no 27. juna je izdato rešenje da mu se produži pritvor „zbog opasnosti od bekstva”.

Bivši ministar poljoprivrede je inače optužen da je doveo Vladu Srbije u zabludu kada je reč o usvajanju pravnog akta pri prodaji regresiranog mineralnog đubriva, čime je, kako sumnja tužilaštvo, oštećena „Azotara” iz Pančeva za više stotina miliona dinara.

U vezi sa istim slučajem u pritvoru su bili i Zvonko Nikezić i drugi osumnjičeni, koji nisu članovi niti funkcioneri DS-a.

U slučaju Slobodana Kocića, bivšeg gradonačelnika Leskovca, Apelacioni sud je takođe tri puta ukidao rešenje o pritvoru, smatrajući ga neobrazloženim. Kocić je osumnjičen da je oštetio gradski budžet za 74 miliona dinara, sklapajući štetne ugovore sa izvođačima radova na infrastrukturnim poslovima.

Iako niko od pravnih autoriteta ne želi da komentariše ove Đilasove navode, ne može se poreći da bi sudovi koji donose rešenja o produžetku pritvora trebalo da imaju u vidu preporuke Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.

Ovaj sud je usvojio odluku da su nadležni organi države dužni da uvek uzmu u razmatranje blaže mere koje su na raspolaganju prema pravu dotične države, pa tek onda ako nisu ispunjeni uslovi za primenu blažih mera, da odrede pritvor.

Tu bi trebalo imati u vidu i činjenicu da pritvor ne sme da se koristi kao kazna pre izricanja presude okrivljenom, te da to što će neko izaći iz pritvora ne znači da je amnestiran dalje odgovornosti u sudskom postupku.

Da bi mera pritvora trebalo da se koristi samo u pojedinim slučajevima i da ne bi trebalo da ona zamenjuje kaznu zatvora pre pravosnažne osude, smatra i profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu i sudija Ustavnog suda Srbije Goran Ilić.

Uz napomenu da ne želi da se upliće u krivično-pravne procese protiv Dragina, Kocića i ostalih, Ilić misli da se polako približavamo praksi da se mera pritvora određuje samo kad je to neophodno, dakle kad postoji opasnost da će neko pobeći ili ponoviti krivično delo. Uostalom, dodaje on, i Ustavni sud Srbije i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu ohrabruju domaće sudove da tako postupaju u predmetima.

Inače, u Srbiji se već dugi niz godina ustalilo pravilo dugog zadržavanja u pritvoru. Tako je poznat slučaj od pre nekoliko godina kada je jedan sada već bivši ministar proveo u pritvoru 13 meseci.

Đilas u pismu ministru pravde takođe ukazuje i na slučaj opštinskih funkcionera iz Surčina. Tamo su, veli predsednik DS-a za „Politiku”, uhapšeni članovi opštinskog veća samo zato što su glasali za jednu odluku. Policija ih sumnjiči da su zloupotrebom službenog položaja oštetili opštinu za oko 15 miliona dinara.

– Svaka opština ima službu zakonodavstva koja daje mišljenje da li je neka odluka koja se donosi u skladu sa propisima ili nezakonita. Članovi opštinskog veća nisu pravnici i ne mogu da znaju da li je nešto nezakonito, ako im zakonodavna služba kaže da je sve u skladu sa propisima. To bi sad značilo da bi, ako članovi Vlade Srbije glasaju za neku odluku za koju im je iz stručne službe rečeno da je u skladu sa Ustavom i zakonom, a ispostavi se da nije tako, svi oni mogli da budu uhapšeni – kaže Đilas za naš list.

Opet insistirajući da nema pravo da se meša u konkretan slučaj, profesor Goran Ilić kaže da to što neko nije znao da li je odluka u skladu sa propisima ne može da bude olakšavajuća okolnost.

– Ipak, u sudskom postupku trebalo bi utvrditi da li je takva odluka zakonodavne službe bila samo paravan za donošenje odluke ili su pravnici stvarno tako mislili – objašnjava Ilić.

Đilas protestuje i što se članovima Demokratske stranke  koji su obavljali administrativne funkcije u gradskoj upravi Novog Sada „stavlja na teret pokušaj zloupotrebe službenog položaja“, što proglašava „dosad nezapamćenim presedanom u našoj pravnoj praksi“.

Ipak, uvid u spise pokazuje da se DS-ovci ne terete za „pokušaj zloupotrebe“ službenog položaja, što bi možda zaista bio pravni nonsens, već za delo zloupotrebe službenog položaja. Radi se o tome da su ova lica, kako tvrde organi gonjenja, prekoračenjem službenih ovlašćenja izdavali građevinske dozvole koje su se kosile sa važećim dokumentima.

Na taj su način omogućili pojedinim investitorima da na nezakonit način pribave dobit od oko milion dinara.

Đilas tvrdi da delo za koje se sumnjiče nije izvršeno,te da je samim tim ostalo u domenu navodnog pokušaja.

– Kako se to dokazuje da je neko pokušao da zloupotrebi službeni položaj, ako delo nije učinjeno – pita Đilas.

Sudeći po profesoru Goranu Iliću koji opet naglašava da ne ulazi u pojedinačne slučajeve, u slučajevima zloupotrebe službenog položaja treba gledati da li je kažnjivo delo učinjeno do kraja. U takvim slučajevima, kaže Ilić, teško je dokazivo da je nešto učinjeno nelegalno, ukoliko nedelo nije do kraja učinjeno.

Od prošlog jula uhapšeno 65 demokrata

Iz Demokratske stranke nam je dostavljen podatak da je 65 članova ove partije uhapšeno otkako je u julu prošle godine formirana aktuelna vlada. U MUP-u Srbije nezvanično saznajemo da niko nije hapšen zbog članstva u DS-u, već zbog osnovanih sumnji da su izvršili krivična dela.

Tih 65 uhapšenih članova DS-a, uglavnom su iz unutrašnjosti Srbije, i osumnjičeni su za krivična dela iz oblasti finansijskog kriminala u opštinama u kojima su bili na vlasti.

Od visokih funkcionera ove stranke, u pritvoru se nalazi samo Saša Dragin, dok su krivične prijave podnete i protiv Olivera Dulića koji se svojevremeno pozvao na poslanički imunitet, kada je policija htela da ga privede. On se sumnjiči da je izvršio krivično delo pri izdavanju dozvola za izgradnju optičke mreže slovenačkoj kompaniji „Nuba invest”.

Od visokih funkcionera DS, krivičnom prijavom sumnjiče se i Dragan Šutanovac i Jelena Trivan, koje Agencija za borbu protiv korupcije tereti da nisu prijavili imovinu.

U MUP-u kažu da su sve prijave podnete posle detaljnih provera inspektora zaduženih za rasvetljavanje ovih slučajeva, dok u Ministarstvu pravde nisu želeli da pričaju o bilo kojem predmetu, jer bi to predstavljalo zakonom zabranjeno mešanje u sudske postupke.

Komеntari0
eb532
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja