subota, 04.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 05.08.2013. u 15:00 Ivana Albunović, Jelica Antelj

Zašto povrće više nije istog ukusa

Od 2000. godine, kada se naše tržište otvorilo za uvoz semena, na njivama je sve manje autohtonih vrsta poljoprivrednih proizvoda koji se kod nas gaje decenijama
Заборављене аутохтоне врсте

Zbog najavljene uredbe  Evropske komisije da državama članicama ubuduće nametne obavezu da u poljoprivrednoj proizvodnji koriste isključivo standardizovana semena povrća i voća, i Hrvatska se našla u velikom problemu. Jer ovaj obavezujući propis doveo bi ih  u situaciju da zaborave na uzgajanje autohtonih vrsta za komercijalnu prodaju. Ukoliko se ova odluka u narednom periodu usvoji i Srbija bi se posle ulaska u EU našla u istoj situaciji. Dakle, voće i povrće koje smo vekovima gajili na svom tlu ubuduće bi moglo da se proizvodi samo u privatnim baštama i manjim sredinama.

Inače, od 2000. godine, kada se naše tržište otvorilo za uvoz semena, tradicionalnih vrsta je sve manje u povrtnjacima i voćnjacima, a kupci su u neprekidnoj potrazi za davno zaboravljenim ukusima i kvalitetom koji hibridi ne mogu da obezbede.

Iako se često govori da je vodenasto, bezukusno, tvrdo povrće i voće takvo zbog nekontrolisanog i preteranog tretiranja pesticidima, stručnjaci sve češće upozoravaju da ukus poljoprivrednih proizvoda ne zavisi od toga čime je tretiran, nego isključivo od sorte. Nerealno je, naravno, očekivati da veliki proizvođači ispred profita stavljaju sorte koje donose manje prinosa i nisu tako otporne i dugotrajne, međutim neprihvatljivo je da neke vrste koje su ovde godinama gajene potpuno nestanu pod pritiscima multinacionalnih kompanija i njihovih interesa.

Prema podacima iz hrvatskih medija i ekoloških udruženja koja su vrlo burno reagovala na pritisak iz Evropske unije, trenutno tri najveće korporacije – „Monsanto”, „Dupon” i „Singenta” kontrolišu 53 odsto tržišta semenja na svetu, tako što su pokupovale nacionalne, ali i male porodične semenare i ostale bez konkurencije.

Glavni profit, ocenjuju tamošnji stručnjaci, donose preparati za zaštitu biljaka gajenih iz ovih hibridnih semena.

U Institutu za ratarstvo „Smederevska Palanka” nisu iznenađeni ovakvim najavama iz Evropske unije. Autohtone sorte su, tvrde, izgubile bitku na svetskom nivou i gaje se sada isključivo u malim sredinama i za lokalne potrebe.

– Ovakvi propisi su rezultat ekonomskih interesa, ali to ne znači da svaka zemlja pa i naša ne treba da sačuva autentične i tradicionalne vrste koje zbog decenija korišćenja sigurno imaju značajnu vrednost – kaže dr Jasmina Zdravković, stručnjak iz ovog instituta i napominje da država mora još više da uloži napor da se domaće semena zaštite.

Na pitanje da li je na našim pijacama uopšte moguće kupiti voće i povrće koje je ukusno i miriše kao nekada, naša sagovornica odgovara da je to moguće eventualno u manjim sredinama gde proizvođači prodaju viškove iz svojih bašta.

– Ali u Beogradu i drugim velikim centrima mala je verovatnoća. Prodaju se ili uvozno hibridno povrće ili domaće selekcionisane vrste, recimo kao paprike za ajvar koje su bez mirisa i ukusa – kaže dr Zdravković.

U prilog autentičnim sortama koje uspevaju u određenom podneblju i koje imaju tradiciju gajenja ide to što su prilagođene lokalnim prilikama, imaju bogatiji ukus i hranjive vrednosti, ali i to što zahtevaju manje vode i veštačkog đubriva. Samim tim, nije ga potrebno ni štititi tolikim količinama hemikalija jer su otpornije na bolesti.

---------------------------------------------------

Kako odabrati paradajz

Poslednjih godina na našim pijacama gotovo da je bilo nemoguće kupiti ukusan paradajz.

Najbolje je birati mekši, dobro obojen. Međutim, to je povrće koje se kupuje na oko, a jede se kod kuće, pa je šansa da budete sigurni šta ste kupili mala, kaže dr Zdravković. Na pitanje kakav je to paradajz koji u sebi ima beli koren, potpuno tvrd i nejestiv, ona objašnjava da je to posledica unošenja gena za održavanje čvrstine ploda.

– Takav paradajz nikada ne sazri, nego samo spolja pocrveni – kaže ona.

-------------------------------------------------------------

Evropa nije usamljena u protežiranju ekskluzivnih prava velikih proizvođača semena i hrane. Kako prenose hrvatski mediji, najdalje je otišao Novi Zeland koji je zabranio gajenje voća i povrća u baštama i upotrebu semena koje nije dobilo odobrenje države. Pošto se ovo odobrenje vrlo teško dobija, na mesto dobavljača vrlo brzo su se pozicionirale multinacionalne kompanije koje se bave prodajom semena i proizvodnjom hrane. Pomenuti zakon donosi i vrlo strogu kontrolu i kaznene mere.

(Opširnije o autohtonim vrstama koje se gaje u Srbiji i kako ih prepoznati čitajte u „Potrošaču” koji izlazi 8. avgusta)

Komentari27
8c59a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sasa U
U Francuskoj se vodi svakodnevna borba "malih" protiv svemocnih aglomerata koji e da namecu standardno seme za povrce, cvece itd ... Postoje razne asocijacije oko kojih se okupljaju ljudi koji zele da ocuvaju ta stara semena i interes raste iz dana u dan. Jedna on njih je i Kokopeli pa i u Srbiji je moguce napraviti tako nesto da se sacuvaju miris i ukus povrca za buduce generacije Razne firme su pokusale ave da tu asocijajciju raspuste i trazile odsetete, ali je sud uvek presudio u korist "malih"
Maja M.
@Boz(idar) Diklich, U pravu ste za pecenje hleba. I ja ga pecem, samo umesto kvasca (koji mi smeta jer nadima) koristim prasak za pecivo. Nije vazdusast kao Vas, ali je ukusan i dugo traje. Vredi se pomuciti.
Јована С
Ова истина је застрашујућа. Већ годинама вапимо за некадашњом храном. Бојим се да је ово само почетак.
Aleksandar Mihailovic
Od 2000. g. je poceo sunovrat Srbije. Da li se to samo slucajno poklapa sa periodom vladavine pucistickih vlasti? Da li je zato Zapad u cilju sopstvenog marketinga i zarada na hiljade puta vecih dao 100 miliona $ za ulicno rusenje Milosevica i isporuku i njega i svih drugih koji su zeleli da brane Srbiju, pa cak i po pitanju autohtonih sorti i semena? Koji su to ciljevi i ciji interesi da se putem hrane,GMO i O/U narod vodi u garantovano sigurno i tragicno nestajanje? Kako je moguce da iko moze da prihvati diktat velikih i mocnih firmi i njihovih drzava i svoj narod i sve gradjane cini ovisnim od njih? Hrvatski seljak je vec dao jednodnevni ulimativni zahtev hrvatskoj vladi. Da li ce i nas srpski seljak da izvede na pravi put i podseti nas da narod koji ne bude imao svoju hranu i vodu nikada nece biti slobodan vec najobicniji rob i sluga? Da li se ovako nesto moglo nametnuti Titu, a da li Milosevicu,Mladicu i ostalim dokazanim nacionalno osvescenim i prosvecenim ljudima koji su u Hagu?
Мики Радановић
Повратак Богу и његовом закону у личном и народном животу једини је пестицид делотворан против евроатлантске чуме!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja