petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:24

„Zlatna moruna” – od svedoka istorije do kladionice i kineske radnje

Autor: Nikola Belićponedeljak, 05.08.2013. u 23:00
На оронулој спољашњости куће не постоји ни један натпис који би подсетио на то да су се ту Гаврило Принцип и другови припремали за атентат на Фердинанда (Фото Д. Јевремовић)

Kafanske stolnjake zamenio je donji veš, umesto revolvera Gavrila Principa nalaze se plastični kineski pištolji, dok su stolove za kojima su sedeli realizatori sarajevskog atentata 1914, danas zamenili trgovačka kasa, rafovi, ofingeri... Bez obzira na to što će uskoro biti obeležena stogodišnjica događaja koji su zauvek izmenili sudbinu sveta – sarajevskog atentata na Franca Ferdinanda i Prvog svetskog rata, na uglu ulica Kraljice Natalije i Kameničke, na mestu gde je sve započelo, danas nema ni traga od ovih istorijskih trenutaka.

Umesto naziva kafane „Zlatna moruna”, gde su Gavrilo Princip i njegovi drugovi iz organizacije „Mlada Bosna“ do detalja razradili i uvežbali vidovdansko ubistvo austrougarskog prestolonaslednika Ferdinanda 1914. godine, na ulazu stoji natpis „Luo Vang Fa”, a u produžetku informacija da je reč o kineskoj prodavnici.

– Ne znam... Ja samo gazda radnje. Prostor nije moj, ima drugi gazda – odgovara na pitanje da li je čula šta se na ovom mestu dešavalo pre jednog veka gazdarica butika koja se predstavila kao Lu.

Njene mušterije sećaju se samo da je do pre desetak godina ovde postojala kafana „Zlatna moruna” ili „Triglav”, jer su se ova imena smenjivala, ali ni njima nije poznato kakve su se akcije „kovale” pod krovom danas trošnog zdanja, čije je prizemlje spolja prekrečeno, dok prvi sprat još pokrivaju ostaci prastare fasade. Na mestu sa tablom imena restorana sada je samo ostao „nemi” žljeb sa „tiplovima”.

O tome kako je ovaj objekat – među čijim je zidovima nekada bio neformalni regrutni centar Mlade Bosne, gde su obučavani i pripremani za pokret koji je okinuo Veliki rat – zbrisan sa svih turističkih i kulturnih mapa i ostao bez istorijskih tragova nema zvaničnih objašnjenja. Prvo je pre desetak godina lokal pretvoren u kladionicu i slot klub – „Meridijan”, da bi se pre oko tri godine ovde uselili kineski trgovci.

Prema podacima JP „Poslovni prostor Savski venac”, vlasnika prostora, ovaj lokal 1992. izdat je u zakup Ugostiteljskom preduzeću „Madera”, u čijem se lancu objekata nalazila i „Zlatna moruna”. Tačno deceniju posle sklapanja prvobitnog ugovora, u novembru 2002. zakupcu je prema zakonskim odredbama odobrena promena delatnosti iz ugostiteljske u trgovinsku, a 2007. dozvoljena mu je i delatnost priređivanja igara na sreću. U JP „Poslovni prostor Savski venac” potvrdili su da UP „Madera” redovno plaća zakupninu i nemaju nikakvih dugovanja prema vlasniku lokala.

UP „Madera” u međuvremenu je privatizovano, a na pitanje zbog čega je na ovom mestu zatvoren restoran, promenjena delatnost i useljena kladionica, a potom kineski trgovci, može da odgovori isključivo direktorka koja je na godišnjem odmoru.

----------------------------------------------

Mesto gde je Mika Alas delio ribu siromašnima

Kuća u Ulici kraljice Natalije 2, što je danas zvanična adresa objekta u kojem je bila „Zlatna moruna”, sagrađena je krajem 19. veka i u prizemlju je odmah otvorena kafana. Pripadnici „Mlade Bosne“ ovde su se sastajali sa članovima organizacije „Ujedinjenje ili smrt“, u kojoj se nalazio i vođa nekadašnje „Crne ruke“ Dragutin Dimitrijević Apis.

– U vreme nastanka zdanja i neposredno posle toga na prostoru ispred, na improvizovanim tezgama, prodavala se rečna riba – moruna i som, koja je devedesetih godina 19. veka dopremana sa Đerdapa. Kafana je dobila naziv „Kod morune”. U njoj su se okupljali gimnazijalci, velikoškolci, radnici, trgovci i zanatlije. Pod njenim krovom, aprila 1906, osnovano je Radničko tipografsko pevačko društvo „Jedinstvo”, o čemu još svedoči jedina tabla na ulazu. Posle Prvog svetskog rata kafana je promenila naziv u „Triglav”. Po tom imenu bila je poznata u narodu. Međutim, njen pravi naziv bio je „Zlatna moruna” – podvlači dr Vidoje Golubović, autor knjige „Mehane i kafane starog Beograda”.

Prema građi u ovoj monografiji ključnu ulogu na tržnici imao je Mihailo Petrović Alas koji je, prema hroničarima, često delio ribu siromašnima.

– Nije moguće sa sigurnošću reći da li je naziv kafane zvanično bio „Kod morune”, ali je potvrđeno da ju je narod tako zvao. Dešavalo se da vlasnici daju potpuno druga imena – dodaje Golubović.

----------------------------------------------

Nema zahteva za restituciju

Prema podacima JP „Poslovni prostor Savski venac”, do sada nije podnet zahtev za restituciju kada je reč o objektu gde je nekad bila smeštena „Zlatna moruna”. To znači da nisu poznati predratni vlasnici.

Nezvanične informacije ukazuju na to da je ovo mesto nekada pripadalo industrijalcu Đorđu Rošu, koji je upamćen kao dobrotvor manastira Hilandar i učesnik Solunskog fronta.

----------------------------------------------

Dvorište za obuku mladobosanaca u šiblju

Sudbina kafane „Zlatna moruna” ne razlikuje se mnogo ni od dvorišta koje se nalazilo iza ovog objekta. Postoje izvori koji potvrđuju da su na ovom prostoru, čiji je deo danas potpuno nepristupačan i zarastao u šiblje, a na delu je još pre oko tri decenije izgrađen objekat „Pošte”, pripadnici organizacije „Ujedinjenje ili smrt“ mladog Principa neposredno pre atentata ovde obučavali kako da puca i da je posle te vežbe gađanja sa saborcem Trifkom Grabežom i krenuo prema Sarajevu. Tada mu je iz Zagreba stiglo pismo na ime njegovog saradnika Nedeljka Čabrinovića sa informacijom iz lista „Srbobran” o detaljima posete austrougarskog prestolonaslednika Sarajevu, što je bio signal za pokret.


Komentari18
9f3c5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleksandar Andjelkovíc
Покретач и оснивач четничког покрета у Србији,шеф санитета града Београда био је доктор Милорад Гођевац.Организује чете,које материјално обезбеђује и шаље прве четничке добровољце на територије где су поробљени Срби.Сви састанци,окупљања пре одлазака,били су у кафани "Златна моруна",још од 1904.године.Крајем августа 1904.год. полицијски чиновници су будно мотрећи рад четника по наређењу свог Министра Унутрашњих дела,Стојана Протића,успели да заплене наоружање које је било упућено борцима у Македонију.И поред сталне контроле четнички покрет је имао све више присталица,па са добровољцима одлазе и поједини официри 32.класе Војне академије,која је у Србској војсци добила назив "челична класа".Сви одласци су били из кафане "Златна моруна".Борили су се као добровољци за слободу браће,против бугарских комита,Турака и Арнаута...Класни другови Војин Поповић и Војислав Танкосић,добијају од сабораца после заслуга и исказане храбрости као обични борци,звање четовођа и Војвода ! "Политика" !?
Srpska Vojvodina
Svaki clanak objavljen u Politici ima odredjenu tezinu. Politika je jedna od najprepoznatnijih novinskih imena u svetu. Ovaj tekst ostaje potpuno dvosmislen i istorijski neutemeljen. Kao zal za jos jednom turistickom destinacijom , bez obzira sto bi takve poluistine Srbiji donele ogromne probleme. Reci cu samo ovo. Svetski rat je bio spreman mnogo pre ovog dogadjaja. ,ko ne veruje neka procita knjigu od Emil Ludvik ' Viljem drugi' svojevrsni memoari Nemackog Cara.
poslovica x
Ko nije proucio svoju istoriju, ona ce mu se ponoviti.
Vladan Vladan - vladavina nežnošću
E, a niko da kaže da u toj kući, eno u onom trećem lokalu desno rade najbolje žene-brice Beograda!
Zorica Markovic
Nista ni novo ni neobicno kad smo mi kao narod u pitanju.Za nas nasa istorija nikad nije ni bila mnogo vazna. Umesto da je cenimo i postujemo mi gazimo ponjoj iprekrajamo onako kako se kome svidi. Zar je bitno ko je bio Gavrlio Princip. Da li se neko upitao sta deca u skoli uce i koliko znaju o nasoj istoriji i da li uopste znaju ko je bio Princip i koje su njegove zasluge za ovaj narod. Ne bi me iznenadilo da jednog dana ovakva prodavnica ne osvane nasred Kalemgdana, jer koga je vise briga za to s obzirom da se kod nas cene samo materijalne vrednosti idruge ne postoje.Ajte molim Vas zar je istorija vazna. Kod nas odnosno u nasem narodu ona je odavno prestala dabude uciteljica zivota.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja