utorak, 31.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:17

Mitsko biće intelektualac

Autor: Ljubica Arsićutorak, 06.08.2013. u 15:00

Sudbina intelektualca počinje veoma davno, još kad je slikar naivac sklon umetnosti po mraku, crtajući bivole u pećini, razmišljao o posledici a ne o uzroku. Kako i ne bi kad je pred njim bila sjajna budućnost, veliki deo praistorije i skoro cela Istorija. Onaj koji je lovio i onaj koji je crtao lovinu bili su uvek dva različita čoveka jer intelektualcu, osim retkom tipu „funkcionalnog mislioca“, veoma nedostaje praksa. Pečat tome udarili su stari Grci, koji su sa podjednakim prezirom gledali na rad i na onaniju, povezujući ih, naročito ovo drugo, s bednim životarenjem satira i robova.

Ne znam kako je došlo do toga da intelektualac postane zanimanje, ali su sigurno tome kumovali čuveni par, Žan-Pol Sartr i Simona de Bovoar. Njihov slobodouman koncept salonskog komunizma podrazumevao je međusobno menjanje ljubavnika i ljubavnica, odricanje Staljinu svake odgovornosti pred masovnim raspisivanjem po Kolimi (ko je kriv Rusima kad lepo pišu i u najtežim uslovima), prezir prema svakoj vrsti posedovanja, kao i prezir prema nošenju donjeg veša, toj bednoj buržujskoj navici, stav koji se primio u galskoj naciji. Naime, statistika kaže da u proseku Francuz i Francuskinja godišnje kupe 1,5 gaća. Ona pola, a on valjda cele, da se zna ko je gazda u kući.

Viriti pod suknju ili deduktivno zaključivati ko ispod pantalona nosi donji veš nije baš lako pa su se, pri razlikovanju seljaka, radnika i poštene inteligencije Srbi dosetili. Stavljaju ispred svojih imena dr i mr. Zamislite kad bi na koricama knjige Na Drini ćuprija stajalo da ju je napisao dr Ivo Andrić, ili da je mr Josip Brodski, jedan od najznačajnijih ruskih pesnika dvadesetog veka, dobio spomenik u Moskvi. Čežnja da se bude intelektualac toliko je jaka da ju je umetnost zabeležila kao krik Anđelkine tetke u Mir-Jaminom Ranjenom orlu: Moja Anđelka svira mandolinu, učila je igranje kod čuvene Mage Magazinović i druži se samo sa intelegencijom. A u komšiluku mog detinjstva, iza zida koji nas je odvajao od svakodnevne svađe jednog bračnog para, drugarica bi, između šamara i psovki, kroz plač zavapila mužu, vojnom licu: Što se nisi oženio seljankom nego si hteo intelektualku.

U srpskoj prošlosti bilo je nekoliko pogroma intelektualaca tako da je pravo čudo što oni (intelektualci) i dalje postoje. Jedan je svakako bio krvoproliće na Kosovu u kojem je izginula srednjovekovna elita, a ostali živi samo tutuljavci i izdajice. Ko će da nastavi da misli? (U to vreme ženama se to još nije preporučivalo.) Evolucija je čudesna stvar koja uspeva da amebu usavrši do zglavkara tako da su se sledeće čistke umno stasalih generacija događale jedna za drugom, od Golog otoka pa do uspostavljanja novog poretka u kojem su svakog ko ima Višu farbarsku držali za intelektualca. Da ne zaboravim stare Beograđane, koji su se, iako im je deda bio amalin, a baba na Bajloncu prodavala domaće rezance, okuražili da pljunu na došljake, ubrajajući sebe, sticajem porekla, u intelektualnu elitu.

Nekadašnji intelektualci koji su se, za dobrobit naroda, poženili balerinama sad, ako ih ima živih, pišu memoare u dubokoj konspiraciji, puštajući da se kočopere oni sa više snage, takozvani transparentni intelektualci. Oni vole polemike i rado bi zaposeli i dve novinske strane, ako im urednik to dozvoli, na opšti užas onih koji se još nadaju da u novinama mogu da pročitaju nešto pametno. Umesto da se nađu na pustom gradilištu i na miru, bez posmatrača, stvari nazovu pravim imenom, učesnici polemike sofisticiranim izrazima, frazama koje se gibaju kao ruke Maje Plisecke u Labudovom jezeru, eufemizmima i doskočicama krstare po prošlosti neistomišljenika i njegovom profesionalnom habitusu, sve tražeći dlaku u jajima. Onaj uporni čitalac kome je polemika put da prodre u intelektualno tkivo sive moždane mase zeva kao golman željan driblovanja, na golu po kojem se isplela paučina. Sad će da mu ga da. Šta je time hteo da kaže?

Polemičar krepkog duha retko odustaje, urednik je taj kome dosadi da izigrava tampon. U vazduhu još malo treperi ona jara od pečenja palačinki koje su pljeskale po tuđem obrazu, a onda kad i to nestane, nastupa onostrani intelektualizam. Mržnja se više ne prenosi rečima nego osmozom, usamljeni vampiri traže neko zgodno mračno mesto, pećinu u kojoj bi još neoblikovani supstrat uskomešanih misli dobio zasluženu formu. Nekad je za to mogao da posluži Kalemegdan, danas je on prijatno, lepo osvetljeno mesto.


Komentari14
5e31b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Srećko Matko
Gospodo draga, on je nestao bez traga i to celoj prici daje cudan ton Neki se dzambasi kleli da su kod Sombora sreli nekog tipa sto je bio isti on
Ljilja Vancouver
Zelela bih samo da pojasnim da intelektualci nisu svi oni koji imaju Mr. ili Dr. ispred svog imena. verujem da i autorka tako misli. Intelektualci su pre svega slobodni i hrabri mislioci sto podrazumeva da mora da imaju veoma siroko obrazovanje. Ne postoje skole ni dipolome za intelektua....oni to postaju vremenom zahvaljujuci svojoj intelektualnoj radoznalosti, radu, razmisljanju i hrabrosti da se suoce sa neistinama. Mnogi magistri i doktori nauka su na zalost samo manje ili vise dobri profesionalci.
Branislav Mandusic
Srpsko drustvo propada polako ali sigurno poslednjih 100 godina. Nema vise mesta prici. Pravi intelektualci su postali intelektualci svoje dnevne sobe. Sto se tice inteligencije, takvih pozera imamo na pretek...
objektivno o
Sjajan clanak. Sto se tice definicije, to jeste slozeno pitanje, ali mislim da znam sta je uobicajena definicija u Srbiji. Za razliku od mnogobrojnih koji nisu imali vise od cetiri razreda osnovne skole, sto ne znaci da im nesto fali, takvo je bilo vreme, ostali koji su dobacili do toga da zavrse neku skolu su sebe zvali intelektualcima. To je znacilo da umesto da kopaju i rade u polju oni sede i snagom svog intelekta uspevaju da zarade platu da prehrane porodicu. Jednostavno. Kako su se vremena menjala ta definicija je postala besmislena jer je sve manje ljudi radilo na zemlji, a sve vise imalo diplome koje samim tim nista posebno vise ne znace.
Vito Raski
Gospodja Arsic je vec u naslovu njene kolumne o intelektualcima kazala ko su, sta su, odakle poticu intelektualci. Prema tome, nije mi cilj da se, pored navedenog, bakcem nekim izrazima ili pak svojevoljnim davanjima ocena ko su intelektualci. Medjutim, sto se tice moje malenkosti, a u cilju predstavljanja, kad me neko upita sta sam po zanimanju, skoro uvek (zavisi od sagovornika) odgovaram da sam : INTELEKTUALAC BEZ SKOLE, ZANATLIJA BEZ ZANATA I SELJAK (PAOR) BEZ ZEMLJE. Naravno, ovakav odgovor sledi zbog (smatram tako) saljivog pitanja, jer nikada nisam nekoga, koga prvi put upoznajem, postavljao neumesna pitanja, pa tako i ovo koje sadrzi tu vrstu ovakvog karaktera. U ostalom, zar je bitno sta je ko, jer se to ocitava u ophodjenju, ponasanju i razmeni misljenja. ZA MENE JE NAJ BITNIJE DA JE COVEK - COVEK, A NE KAKVU DIPLOMU POSEDUJE. DIPLOMA JE SPOREDNA STVAR U KONTAKTIMA NAS LJUDI.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja