petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 10.08.2013. u 15:00 Istok Pavlović

Princip retkosti

Jedan od sve popularnijih koncepata u teoriji uticaja na ljude putem medija je „princip retkosti”. Ova ideja nije nova, ali je danas sve popularnija, jer živimo u svetu prenatrpanom informacijama.

O čemu je reč u „principu retkosti”? Postoji jedan sjajan primer, koji sam primetio još davno. Pomračenje sunca. Pre jedno deset godina, najavljeno je totalno pomračenje sunca, o kome su svi pričali. Najavljeno je da u Srbiji neće moći da se vidi baš potpuno, ali da će moći u centralnoj Rumuniji. Sećam se da su neki moji prijatelji otišli u Rumuniju da gledaju pomračenje.

Totalno pomračenje sunca izgleda tako što sunce na nekoliko minuta bude zaklonjeno mesecom, može se videti korona, i to je sve. To je prizor zbog kojeg ljudi jure u druge države, otkazuju obaveze i čine sve da bi ga videli.

Sa druge strane, skoro svaki dan, na bilo kom mestu, može se videti pojava koja je neuporedivo lepša od pomračenja: izlazak i zalazak sunca. To je jedan predivan prizor: celo nebo se preliva u čitav spektar boja i nijansi, od purpurno ljubičaste do vatreno žute, hiljade oblaka oko nas u raznim bojama, jedan prizor koji je arhetipski susret sa božanskim, lepota koja bi teorijski trebalo svakog da ostavi bez daha. U poređenju sa pomračenjem sunca, kao da poredite Da Vinčijeve slike i Čiča Glišu.

Pa ipak, na zalazak sunca skoro niko ne obraća pažnju. Ljudi šetaju ulicom, gledaju u telefon, pričaju jedni sa drugima, tu i tamo neko eventualno baci pogled na nebo i prokomentariše kako je lep zalazak, a onda se priča o drugim temama.

Ovo je princip retkosti u svom najboljem izdanju. Ukratko bi se moglo reći: nije lepo ono što je lepo, već ono što je retko. Ako je nešto previše dostupno, koliko god da je lepo, ljudima neće biti zanimljivo.

Naravno, ovaj princip ide dalje od lepote, i može da se primeni na bilo koju oblast. Muzičar koji štancuje dva nova albuma godišnje nije preterano zanimljiv. Neki od najlegendarnijih bendova su oni koji su objavili samo nekoliko albuma. Bloger koji objavljuje dva-tri teksta dnevno, ljudima brzo postane dosadan, koliko god da dobro piše. Neki od najpopularnijih blogera na svetu napišu jedan tekst nedeljno ili čak mesečno. Jer, kad je nešto kvalitetno, a retko, to je formula uspeha.

Ovo je primetio još i Aristotel u svojoj „Retorici”. On je rekao: „Samo ono što nam dolazi u dugim intervalima je prijatno, bilo da je to osoba ili stvar, jer je to promena u odnosu na ono što smo imali ranije. Pored toga, ono što dolazi u dugim intervalima poseduje vrednost retkosti.”

Ovo se, naravno, primećuje i u međuljudskim odnosima: Kada dečko i devojka provode previše vremena zajedno, zaljubljenost brzo nestane. Dalje, postoje neke osobe koje se retko pojavljuju u javnosti, a kada se pojave, nose sa sobom određenu auru i lepotu koja inače ne bi postojala. Svi žele da im priđu, da popričaju sa njima, i njihova prividna moć u tom društvu je mnogo veća.

U marketingu se ovo koristi da se kod potrošača kreira veštačka slika retkosti. „Ovaj proizvod je dostupan na sniženju samo danas.” Ili, još bolji primer u Srbiji su noćni klubovi. Kada otvaraju nov klub, menadžeri će pustiti priču po gradu kako je to „samo za odabrane”, kako su potrebne specijalne pozivnice koje ne može svako da ima, i tako dalje.

Socijalni psiholog Stefan Vorhel pokazao je princip retkosti na prostom eksperimentu. Ispitanicima su davali da probaju kolače iz dve tegle. Jedna tegla bila je prepuna kolača, u drugoj su bila samo dva. Ispitanici su rekli da im se više sviđaju kolači iz druge tegle, iako su svuda bili identični kolači.

Još jedan dobar primer za „princip retkosti” je u vaspitanju dece. Kada učitelj ili roditelj svaki dan daje neke pridike, savete, deca to ne čuju – ulazi im na jedno uvo, a izlazi na drugo. Ali, ako savet detetu da osoba koja to inače nikad ne radi dete će to saslušati mnogo ozbiljnije, i možda će tu rečenicu i taj trenutak pamtiti ceo život.

Danas, kada živimo u svetu prenatrpanom informacijama, ne pobeđuje onaj ko ima najviše informacija, već onaj ko ih ima najmanje. Onaj ko poštuje „princip retkosti” i ponudi ljudima veoma retko, ali zato veoma kvalitetno.

Fakultet za medije i komunikacije

Komеntari6
f1bf4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nebojsa Obradovic
@Aleksandar M. Veoma koristan tekst. Slazem se da politicari mogu da izgube izbore, cak i zbog tako jednostavnog razloga – precestog pojavljivanja u medijima. Znaci, cak i ako dobro rade, ako suvise cesto to plasiraju ljudima, ako se stalno pojavljuju i promovisu sebe i svoj rad, ljudi prestanu da ih slusaju. Ustvari, umesto principa retkosti, ja bih pre dao prednost “principu umerenosti”, dakle nalazenje mere u svemu sto radimo. Svako preterivanje u bilo kom smeru nije dobro. Kvalitet koji se cesto plasira zaista gubi svoju vrednost, ponekad potpuno izgubi vrednost, na zalost.
Aleksandar Mihailovic
Fantasticna ideja za kolumnu koju sam procitao u "cugu" i odmah zatim i izmedju redova, prenoseci sve ovo sa informacijama i "principu retkosti" na politicare. Valjda je nekima sada jasno zasto su narodu i dosadili i dojadili? Preporucujem i nekim "analiticarima" i "intelektualcima" po pozivu da smanje broj trka do raznih medijskih destinacija. Mozda ce se njihove "analize", nagadjanja i prognoziranja uzimati u obzir onda sa vecom paznjom i tezinom.
Djordje Markovic
Mislim da svako od nas, pre ili kasnije, u zivotu shvati postojanje ovog principa i njegovo delovanje. Pravo pitanje je zasto ga ne postujemo, ili mozda, zasto ga je tako tesko postovati. Recimo, znamo da ako se previse namecemo nekom momku ili devojci, mozemo samo da proizvedemo kontraefekat. Ako stalno delimo savete nekoj osobi i vidimo da nas nikad ne slusa, mi i dalje nastavljamo, u nadi da ce nas jednom cuti i shvatiti sta zelimo da joj kazemo. Jos zanimljivije je da to isto rade i profesionalci, oni koji bi to trebalo da imaju u vidu kad se bave odredjenim poslom. Naprimer, jedna te ista reklama nam se agresivno namece “sto puta dnevno” sve dok ne proizvede odbojnost ili sumnju u kvalitet tog proizvoda. Ili. Serija koja se dopala publici pocinje da se produzava u beskraj, sadrzaj postaje sve gluplji, nerealan, na kraju se poniste efekti onog dela koji je bio zaista vredan. I tako stalno. Stalno se krsi taj princip, svuda i u svakoj oblasti zivota.
vladimir dedeic
Retkost je nase prezime,retko uradimo nesto pametno za sebe pojedinacno ,celovito kao drustvo.
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
"Princip retkosti" lici na "definiciju" po kojoj „vest nije da je pas ujeo čoveka - već da je čovek ujeo psa.“ Ili, drugim recima, "retkost" nije da u svetu postoji nezaposlenost usled masovnog koriscenja masina, automata, kompjutera i robota - vec da su pronadjene nove delatnosti i zanimanja koja ce omoguciti zaposljavanje vise miliona ljudi.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja