petak, 10.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 12.08.2013. u 15:00 Ivana Albunović, Jelica Antelj
INTERVJU: prof. dr MILAN BALTIĆ, Fakultet za veterinarsku medicinu

Da li je veštačko meso naša budućnost

Podaci FAO pokazuju da će se potrošnja mesa u narednih 40 godina udvostručiti, a to će uticati na nejednaku distribuciju hrane i činiće meso skupljom i luksuznom hranom
(Фото Ројтерс)

Vest o degustaciji prvog goveđeg hamburgera od matičnih ćelija podelila je javnost na one (malobrojne) koji su je odmah prihvatili i druge koji se zgražaju na samu pomisao da ćemo u budućnosti jesti obroke iz laboratorije.

Iako niko ne očekuje da će se to dogoditi t ek tako, ipak poslednjih godina sve više se upravo traga za drugim metodama u proizvodnji mesa. Stručnjaci kažu da postoje najmanje tri razloga za to. Najpre, statistički podaci ukazuju na porast potražnje mesa i smatra se da je sadašnji proizvođački kapacitet blizu svog maksimuma.

Takođe postoji briga zbog zagađivanja životne sredine tokom uzgoja i klanja životinja, a ne manje bitan razlog odnosi se na dobrobit životinja i aspekt zdravlja ljudi.

Koliko je napredovala nauka u ovoj vrsti tehnologije i da li će revolucionarni poduhvat ekipe holandskih stručnjaka koji su proizveli goveđi hamburger od matičnih ćelija zauvek promeniti poimanje o hrani, za „Politiku” govori profesor doktor Milan Baltić, šef katedre za higijenu i tehnologiju namirnica Fakulteta za veterinarsku medicinu i autor rada „Meso in vitro – mogućnosti nemogućeg”, koji je nedavno predstavljen na Međunarodnoj konferenciji industrije mesa.

 

(Foto N. Negovanović)

Više nije tajna da je u laboratoriji moguće napraviti gotovo sve, ali koliko je realno da ćemo u skorijoj budućnosti u supermarketima kupovati goveđe ili bilo koje drugo „veštačko” meso po realnoj ceni. Sada bi, kažu, hamburger od 145 grama koštao oko 250.000 evra.

Ne mogu da budem prorok, ali sve su veće šanse da će biti tako. Čovečanstvo i nauka idu napred. To vam je kao sa mobilnim telefonima, kada su se pojavili koštali su 10.000 evra, a sada ga dobijate za dinar i onome ko vam ga daje po toj ceni se isplati. Svaki početak je težak i zahtevan, potrebni su mnogobrojni eksperimenti, ali već sada vidimo da istraživanja imaju uspeha, čak ni cena više nije tako visoka kao na početku. Sve je izvesnije da će se sa usavršavanjem tehnologije u doglednoj budućnosti ovakvo meso naći u komercijalnoj upotrebi.

U kom obliku?

Gotovo sigurno je da će se ono najpre upotrebiti za izradu proizvoda od mesa, recimo u kobasicama. Zbog toga što se one prave od usitnjenog mesa i moguće je uz pomoć različitih dodataka napraviti proizvod na kakav su kupci navikli. Kasnije možemo očekivati i mleveno meso, a krajnji cilj je da se u jednom momentu napravi nešto što će biti slično konvencionalnom mesu u komadu.

Dakle ovakve mogućnosti u laboratorijskoj proizvodnji hrane nisu novina za nauku?

Istraživanja se rade više godina, ali je sada došlo i do medija, što nije slučajno jer su ovakvi eksperimenti izuzetno skupi, potreban je ogroman novac i cilj je da se pronađu oni koji bi želeli da ulažu. Oni koji to rade žele da dobiju medijsku pažnju jer kada bi o tome ćutali ko bi se za to interesovao.

Otkuda ideja da se od matičnih ćelija stvori meso za ishranu?

Matične ćelije, na kojima se radi već 50 godina, prvo su korišćene u neke druge svrhe, pre svega u medicini. A čim se od matičnih ćelija može praviti tkivo onda se došlo na ideju da se može napraviti i mišićno tkivo. Tako se konačno došlo i do toga da se u laboratorijskim uslovima može napraviti i meso za ljudsku upotrebu. Ne samo goveđe, već bilo koje drugo. Pretpostavljam da se krenulo od govedine jer proizvodnja ovog mesa najduže traje i najskuplja je.

Degustatori koji su probali prvi „in vitro” hamburger nisu bili posebno oduševljeni ukusom. Ocenili su da je sličan „pravom”, ali da mu nedostaje masnoća i da su očekivali bogatiji ukus. Da li je moguće i to popraviti?

Kod ovakvog mesa prvi i osnovni zadatak bio je „proizvesti“ mišićno tkivo, kao najvažniji sastojak mesa, a zatim da to što je proizvedeno ima odgovarajuću teksturu, sočnost, mekoću, miris i ukus. To znači da, pored mišićnog tkiva, ovo meso treba da ima i određen sadržaj vezivnog, odnosno masnog tkiva. Ako se uspelo da se u laboratorijskim uslovima formira mišićno tkivo verovatno će se uspeti i sa stvaranjem drugih tkiva i postizanjem njihovog optimalnog međusobnog odnosa. To znači da kada žvaćemo komad „in vitro” proizvedenog mesa imamo osećaj sličan ili identičan onom koji ima konvencionalno meso. Mislim da će se i to vremenom usavršiti.

Da li po istom principu mogu da se naprave i drugi proizvodi životinjskog porekla, recimo mleko ili mlečne prerađevine?

Nisu mi poznati podaci o tome i ne znam da li se za sada o tome razmišlja. Pitanje je da li je to moguće zato što je mleko specifična sekrecija jedne žlezde. Ali ne bih bio izričit u tome da i to nije moguće. Poenta je u mesu, namirnici poznatoj po svojoj izuzetnoj nutritivnoj vrednosti (proteini, masti, minerali, vitamini) i činjenici da je potreba za njim sve veća, a gajenje životinja skupo. Od svih poljoprivrednih delatnosti, stočarstvo je najzahtevnije i najskuplje, a posebno proizvodnja goveda. Za gajenje jednog govečeta od 500, 600 kilograma potrebno je više od godinu dana, pile za klanje se danas dobije za 42 dana, svinja od 100 kilograma za 5 do 6 meseci. Podaci FAO pokazuju da će se potrošnja mesa u narednih 40 godina udvostručiti, a to će uticati na nejednaku distribuciju hrane i činiće meso skupljom i, na kraju, luksuznom hranom. Sa druge strane stočarstvo i proizvodnja mesa imaju veliki uticaj na zagađenje životne sredine, emisiju štetnih gasova, troše se prevelike količine vode, a sve više se razmišlja i o dobrobiti životinja.

Istraživači upravo navode da će pravljenje mesa u laboratorijama jednog dana pomoći u borbi protiv klimatskih promena, nestašice hrane… Ali već sada postoji jak otpor kod ljudi jer se isto govori i o GMO hrani, previše je veštačkog na tržištu, ovakvi eksperimenti su im odbojni, zabrinuti su za zdravlje…

Sigurno da će uvek biti i onih za nove mogućnosti i onih protiv njih. Ako me pitate da li ovakvo meso može biti štetno po zdravlje, mislim da ne postoji opasnost. Ako matične ćelije možemo da ugrađujemo u čoveka, zašto ih ne bismo koristili kao hranu? Što se tiče bezopasnosti u odnosu na dosadašnje meso, sigurno je da bismo mogli da imamo bolju kontrolu na prisustvo bioloških (bakterije, paraziti) i hemijskih opasnosti (pesticidi, teški metali, antibiotici)… jer se proizvodi u kontrolisanim uslovima.

-----------------------------------------------------------------

PROF. MARK POST, vođa projekta

Značajan eksperiment

 U meso su dodati prezla, so, jaja u prahu i začin šafran. „Hamburger je napravljen od matičnih ćelija krave. Smatraćemo uspehom ako bude isto izgledao, imao istu konzistenciju i, nadamo se, isti ukus.“ Eksperiment je značajan pošto bi proizvodnjom u laboratoriji mogla da se pravi neograničena količina mesa, a da se pri tome ne ugrozi životna sredina.

----------------------------------------------------------

Dr MIMA FAZLAGIĆ

Izazov za naučnike

 Ovo je dokaz da nauka svaki dan pomera granice i da je u slučaju proizvodnje hamburgera od matičnih ćelija pokazala da je i to moguće. Iako je ovaj slučaj senzacionalistički predstavljen, mislim da to nije skora budućnost. Ovo je u svakom slučaju promocija nauke, i izazov za svakog naučnika za buduća istraživanja. Pitanje je u kom pravcu će ova istraživanja otići.

Komentari6
98c0a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sl.Đ.P. Sl.P.
Уместо коментара, користими ваш наслов о вештачком месу и предлажем да карикатурста Политике нацртаној крави окачи о врат ову "крављу" поруку: "Вештачко месо је наша будућност". С поштовањем Сл.Ђ.П.
miro Koch
Pa kod nas je zagarantovano dace biti hit jel novitetisu ispred sveta!
Katarina Krstic
Ko bi rekao da toliki broj, inace pristojnih i finih, ljudi tako neodoljivo zeli da glumi Boga, pa jos da time usrecuje svakoga oko sebe. Tehnoloski otimizam preko svake mere, nije nista bolji od tehnoloskog pesimizma preko svake mere.
Bonn Berlin
Ovaj, jos sirovi hamburger na slici je imao vrednost od 250.000.00 $, tu informaciju su novinari Politike usput izgubili, steta.
Joca Prirodnjak
Svi vi koji ocekujete vestacko meso, bolje je da odmah pocnete sa Zrikavcima, Skakavcima i Glistama. Tako cete najbrze da umrete pre nego sto docekate vestacko meso. A ja to nikada necu jesti dok mi ne prodje 200-stota.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja