subota, 06.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 19.08.2013. u 15:00 Višnja Aranđelović

Društvene mreže kao okidač za samoubistvo

Јован Прокопљевић

Tinejdžerka Hana Smit (14) iz Velike Britanije obesila se u svom stanu zbog svakodnevnih omalovažavanja i vređanja na internet sajtu ask.fm. Hani su vršnjaci na njenom nalogu danima ostavljali neumesne komentare o izgledu i pozivali je da povredi sebe. Nažalost, ovo nije prvi slučaj da tinejdžer oduzme sebi život zbog dešavanja u virtuelnom svetu, ali je jedan od poslednjih koji je upozorio javnost da „odlasci” na internet nisu bezopasni. Nekoliko meseci ranije, u Italiji, Karolina Pikio, takođe četrnaestogodišnjakinja, skočila je kroz prozor svoje sobe. Razlog je bio video snimak koji se pojavio na društvenoj mreži „Fejsbuk”, na kojem se ona vidi kako, tokom žurke, leži pijana u kupatilu. Ni Hrvatica Marta Jureković (15) nije bila jaka pred onlajn kritikama vršnjaka. Zbog uvreda je pucala sebi u glavu.

Nakon nesreće Hanin otac Dejv Smit tražio je da se ugasi mreža ask.fm na kojoj korisnici anonimno ili pod imenom mogu jedni drugima da postavljaju pitanja i daju odgovore. Savez roditelja u Italiji podneo je tužbu protiv „Fejsbuka” zbog uloge te mreže u smrti tinejdžerke Pikio. A u Hrvatskoj, kako prenose tamošnji mediji, roditelji su odbili da daju bilo kakav komentar.

U Srbiji, na sreću, ovakvih slučajeva do sada nije bilo. Međutim, Jasna Daragan-Saveljić, direktorka Specijalne bolnice za lečenje bolesti zavisnosti u Beogradu, upozorava da ih je možda i bilo, ali da se o tome nije javno govorilo.

– Našoj ustanovi se retko, ili skoro uopšte, ne obraćaju građani zbog problema sa zavisnošću od interneta – kaže naša sagovornica.

Ipak, neosporna je činjenica da deca sve više vremena provode na internetu, gde je nasilje prisutno koliko i na fudbalskim tribinama. Odrasli često, zbog nemogućnosti fizičkog nasilja, potcenjuju dešavanja na mreži. A upravo tu, pod plaštom anonimnosti i lažnih identiteta, nasilju su skloni i oni povučeni. Zaštita od sajber nasilništva je moguća i ono se izjednačava se s drugim vidovima zlostavljanja, poput govora mržnje, mobinga, trgovine ljudima...

– I predstavlja direktno kršenje uslova korišćenja društvenih mreža. Takvo ponašanje može da se prijavi vlasniku mreže (u našem slučaju putem elektronske pošte, prim. aut.) kako bi izbrisali nalog zlostavljača. Naravno, neophodno je obavestiti i policiju – savetuje Aleks Petrović, specijalista za pravo informacionog društva i partner u advokatskoj kancelariji „Joksović, Stojanović i partneri”.

Iste sankcije prete onima koji navode druge na samoubistvo, kako na internetu, tako i na bilo kojem drugom mestu. Recimo, kazna zatvora do 10 godina propisana je onom čija je žrtva bio maloletnik, dok u drugim slučajevima iznosi do pet godina.

– Ovo je jedno od najtežih krivičnih dela i sankcioniše se na sličan način u skoro svim državama. Pored toga, ugrožavanje sigurnosti može da se kazni novčano, ili sankcijom do jedne godine. Ako je ugroženo više lica, pretnja zatvorom je tri, a u slučaju državnih službenika, uključujući i najviše funkcije, predsednika države i vlade, pet godina. Gašenje profila se podrazumeva, jer je takvo ponašanje u suprotnosti s uslovima korišćenja sajta – pojašnjava Petrović.

Iako je mnogima teško da razumeju izjednačavanje virtuelnog i stvarnog sveta, psiholog-psihoterapeut Jasna Bulajić-Stepanović, upozorava da tinejdžerima vršnjaci postaju neka vrsta „socijalnog ogledala” i da im je upravo zato njihovo mišljenje važno.

– Oni imaju potrebu da budu prihvaćeni i odbacivanje doživljavaju dramatično, naročito kada je reč o fizičkom izgledu. Sumnja u sebe i preispitivanje su odlike mladalaštva, pa se mišljenje drugih doživljava kao istinito, jer se poklapa s najskrivenijim strahovima. U virtuelnom svetu svedok nečijeg pada više nije samo najbliže okruženje, a maltretiranje žrtve produžava se unedogled. Danas se na mrežama prave grupe „za sve one koji mrze...” i onda se navede ime i prezime žrtve – zapaža naša sagovornica, inače psiholog srpskog ogranka Mense.

Bes i bezosećajnost tinejdžera, koji se ogledaju i u „preporukama” da se onaj kome upućuju komentar ubije, Jasna Bulajić-Stepanović objašnjava kopiranjem sveta odraslih. Značajnu ulogu, kaže, ima medijski senzacionalizam i parola „nije važno šta je istina, već koji se efekat proizvodi”.

– Mnogo toga se promenilo u društvu poslednjih godina: ranije je bilo više pozitivnog takmičenja, s porukom „nek’ pobedi najbolji”, a sada je glavna poruka „nek’ ispadne najslabiji, najgori”, pri čemu se taj postavlja na stub srama – zaključuje naša sagovornica.

--------------------------------------------------------------------------------

Kako prepoznati žrtvu sajber nasilništva

Kao problemi u svakodnevnom životu, i nevolje na internetu izazivaju slične reakcije: izbegavanje škole, bezvoljnost, zamišljenost, pad koncentracije, poremećaj sna i apetita... „Depresija se u adolescenciji ispoljava tako što su na površini nezadovoljstvo, bes i ljutnja, kao pokušaj kontrole preplavljujuće tuge. Okruženje takvo ponašanje tumači kao nedisciplinu i nepoštovanje, a ne kao poziv u pomoć”, kaže Jasna Bulajić-Stepanović i kao najdelotvorniji lek ističe komunikaciju roditelja i dece.

Komentari2
6a184
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ј. Т.
Зашто медији када пишу (штампа, интернет) или објављују вести (ТВ, радио) о самоубиствима и покушајима истих, не убаце у текст део о превенцији самоубистава и бројеве телефона (велики фонт) на које особе склоне самоубиству могу да се јаве у случају да размишљају о суициду. Код нас истина има јако мало центара за превенцију суицида, ал бар постоје и требало би да су више заступљени у објавама. Такви су нпр. Центар срце (http://www.centarsrce.org/) - 0800 300 303, као и Центар за животне вештине (http://prevencijasamoubistva.com/) - 0800 201 200.
miso kovac
kakva bolest, cuj sajber nasilnistvo, nesto sto se desi u virtuelnom svijetu vi prenosite na realan svijet ? ocigledno da tu vise nij problem nasilnistva nego zivota mladih ljudi koji vise ne mogu da razluce virtuealni od realnog svijeta. a tu veliku ulogu imaju i porodica i drustvo koje ih gura van realnog ka virtuelnom. i onda se cudimo ovako uzasnim stvarima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja