ponedeljak, 21.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:05

Srbija između Rankovića i Dačića

Autor: J. Cerovinačetvrtak, 22.08.2013. u 15:00
Дачић са члановима Ранковићеве породице (Фото Фонет)

Suština smene Aleksandra Rankovića nisu bile lažne optužbe o prisluškivanju Tita, nego politika usmerena protiv interesa srpskog naroda i Srbije, konstatovao je, između ostalog, Ivica Dačić, prvi srpski premijer koji je položio cveće na grob visokog komunističkog funkcionera, najbližeg Titovog saradnika i kuma. I Ranković se nekada, baš kao i Dačić sada bavio Kosovom. Tako je među desničarski nastrojenom delu srpske populacije ostao mit da je Ranković čovek zahvaljujući čijoj su politici „čvrste ruke” Albanci umireni, a kosovski problem rešen. Istoričari, međutim, smatraju da je istina potpuno drugačija te da ni u kom slučaju nije reč o čoveku koji je na bilo koji način štitio srpske interese. Zato im ni pozivanje socijaliste Dačića na Rankovićeve zasluge za srpstvo nisu najjasnije.

„Daleko od toga da je Aleksandar Ranković simbol srpske državnosti, jer ako nam je on simbol državnosti, onda nije čudo što smo stigli dovde, kaže istoričar Dragomir Anđelković.

Na pitanje kako to da je Ranković postao prihvatljiv i desničarima i levičarima, Anđelković smatra da to ipak nije baš tako.

„On ipak desnici nije prihvatljiv. Svakako je prihvatljiviji od Tita, Kardelja ili Draže Markovića, koji su išli u totalni nacionalni nihilizam, u žrtvovanje Srbije i razaranje srpske državotvornosti, ali je daleko od prihvatljivog. Umešan je u brojne posleratne zločine, bio je deo tog sistema koji nam je nametao nepovoljne granice, koji je vodio politiku stvaranja veštačkih nacija na račun Srba. On je nešto između najgore varijante, onoga što vezujemo za Ustav iz 1974. i nečeg normalnog”, smatra Anđelković.

Ranković je, prema njegovim rečima, bio deo ideološkog bloka koji je dosta lošeg naneo Srbima, ali je, kako kaže, bar za razliku od nekih drugih komunista iskreno bio privržen jugoslovenstvu.

Da nije reč ni o kakvom zaštitniku srpstva smatra i istoričar Predrag Marković:  

„On je samo žrtva političke intrige. Bio je verni Titov podanik koji nikada ništa nije uradio protiv Brozove volje. U nekoliko situacija kada je trebalo da se brane srpski interesi, on ih nije odbranio. Kosovo je dobilo autonomiju i Srbima kolonistima je zabranjen povratak na Kosovo u vreme njegove vlasti, kao što je i Leposavić predat Kosovu u vreme njegove vlasti. Ako se misli da je to što je njegova tajna policija maltretirala Albance doprinelo rešenju albanskog pitanja, onda je to greška”, kaže Marković i ističe da policijsko maltretiranje „nije neki naročiti put za rešavanje albanskog kao ni svakog drugog pitanja, što smo videli devedesetih godina”.

Zato je, kako kaže, mit o Rankoviću i Krcunu, kao zaštitnicima srpstva, potpuno netačan. „Kakav je to nacionalni interes ako ga štite dva šefa tajne policije (Ranković i Krcun)”, pita se Marković.

Otkud onda ta ideja o političkoj rehabilitaciji Rankovića zbog zasluga za „srpsku stvar”?

Prema Markovićevom mišljenju sama rehabilitacija je u redu, jer je Ranković bio žrtva političke intrige. Ali, podseća naš sagovornik, on je bio i pristalica centralističke Jugoslavije, a ne zagovornik nekakvih posebnih srpskih interesa. Marković smatra da Dačić igra na kartu Rankovića kao Titove žrtve i zaštitnika srpstva, jer jedan deo socijalističkih glasača ima sentiment prema Rankoviću.

Prema Anđelkovićevoj oceni, Dačić kao vešt političar vrlo dobro oseća raspoloženje svojih ciljnih grupa, a u pitanju su ljudi raznih kategorija sentimentalno vezani za titoističko jugoslovensko nasleđe, ali opet ne i nacionalni na otvoren način.

„Njemu je potrebno nešto što bi povezalo te ciljne grupe. A jedan odličan fenomen tog tipa jeste priča o Rankoviću, koji je bio u vrhu komunističke Jugoslavije, u narodu se doživljavao kao neko ko je simbol državnog jedinstva, to jest prepreka antisrpskoj politici. Dakle, priča o takvom Rankoviću je marketinški zgodna Dačiću. Svestan je da će pre ili kasnije, za šest, sedam meseci biti izbora, a njemu treba nova priča. Ovo je prava priča za njegovu ciljnu grupu – i malo nacionalna i malo sentimentalna i malo priča o internacionalizmu, malo može da se priča i o državotvornosti. Sve može da se smućka i da se dobije neka vrsta predizbornog špricera”, ocenjuje Anđelković.


Komentari6
0c35b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Орден молим
Дачић је још једном показао да се не либи због своје комунистичке идеологије. Очекујем да ће у складу с овим гестом добити још неко одликовање од СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, Синода у првом реду где је ЦРВЕНА већина.
vidal efremov
Gospodine Predsednice Vlade zalozite se hitno i za rehabilitaciju g.Milovana Djilasa,svetskog disidenta broj 2 posle cuvenog Nelsona Mandele,revolucionara,knjizevnika,filozofa kojem je naneta velika nepravda od strane jugoslovenske drzave,Partije i drustva.
Синиша П
Зато што су постали најгори криминалци.
МАЈСТОР ЗА МУЋКАЛИЦЕ КУЛИНАР
Какви су српски комунисти били чувари Србије и Српског народа видимо по Авнојевским границама, по новим нацијама на тлу Југославије, по масовним стрељањима без оптужбе и пресуде, по одузимању имовине свим српским националним организацијама и др. Не кривимо Тита баш за све. Где је одговорност српских комуниста почевши од Александра Ранковића, Слободана Пенезића,распопа Владе Зечевића, Петра Стамболића, Моме Марковића и Драже Марковића за положај Србије и Српског народа у СФРЈ и настанак касније југословенске кризе.Сви су они прво били комунисти, пролетерски интернационалисти, занатлије или незавршене занатлије, гимназијалци и у најбољем случају несвршени студенти. Више су волели прво Стаљина, па Тита него свој Српски народ. Били су све, али нису били добри, већ су били продани Срби. Ако Дачић пуца на ову циљну групу, слаба му вајда на будућим изборима. Нека гледа стање у сваком погледу у МУП-у на чијем је челу ево други мандат.
Фидел к
А кажи нам ти зашто.Не знамо зашто.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja