petak, 10.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 26.08.2013. u 15:00 Ivana Albunović, Jelica Antelj

Pekari neće crno brašno

Svi mlinovi u Srbiji mogu da proizvode brašno T-1100, ali je slabija tražnja za njim. – Umesto pravog crnog hleba kupci zato dobijaju specijalne vrste po višim cenama

Višegodišnja uveravanja javnosti kako se u Srbiji ne proizvodi crno brašno i da je to razlog što nema ni pravog crnog hleba nisu tačna. Svi srpski mlinovi mogu da proizvode brašno tipa 1100, ali je suština da pekare uglavnom ne žele da ga kupe, jer im se više isplati da u proizvodnji „crnih“ i specijalnih vrsta hlebova koriste gotove mešavine brašna. Na ovaj način na rafovima dobijaju kao sa slike izdašne i ukusne proizvode koji ni približno nisu zdravi kao vekna pravog crnog hleba. Sa druge strane, kupci su nedovoljno informisani, oznake tipova brašna malo koji kupac razlikuje i gotovo nikada ne traže deklaraciju da bi bili sigurni šta kupuju.  

I iz Ministarstva poljoprivrede su nedavno izjavili da gotovo svi mlinovi u Republici Srbiji imaju tehnološke linije i mogućnost za proizvodnju brašna T-1100, ali kako su rekli u poljoprivrednoj inspekciji, ova vrsta brašna se slabije proizvodi jer ne postoji tražnja za njim, osim u malobrojnim slučajevima kada su u pitanju specijalne porudžbine. Uglavnom se koristi kao sirovina za proizvodnju smeša za specijalne vrste hleba koji su skuplji u maloprodaji od obične crne vekne. 

Da je situacija nezahvalna za mlinare, „Potrošaču” su potvrdili i u novosadskom „Danubijusu”, koji u proizvodnji brašna koristi savremenu švajcarsku tehnologiju i jedan od najsavremenijih mlinova u Srbiji.

– U ukupnoj proizvodnji imamo oko pet odsto crnog brašna. Izvozimo ga u Austriju, a bilo je porudžbina i iz Mađarske. Sa druge strane slušamo kako na tržištu nema crnog brašna, to je fama – kaže za Politiku Mirko Atlas, direktor proizvodnje u „Danubijusu“.

On objašnjava da pekari, po svemu sudeći, ne žele da ga kupuju jer im se više isplati da obično belo mešaju sa različitim dodacima, prženim ječmom, recimo, ili da kupuju gotove mešavine koje se uvoze.

– Još pre godinu dana smo pokušali da iniciramo sastanak sa državnim organima. Stotinak pekara i mlinara iz Srbije se i okupilo kako bismo ukazali na potrebu da se menjaju zastareli pravilnici i prilagode evropskim. Niko od predstavnika države nam se nije obratio.

Apsurd je, kažu u ovoj fabrici, da oni proizvode crno brašno T-1500, ali da ne mogu da ga tako deklarišu, jer pravilnik predviđa maksimalnih T-1100. Da bi plasirali proizvod, morali su da ga pakuju kao „namensko crno za proizvodnju crnog hleba“. Šta „T“ oznake na brašnu uopšte znače za prosečnog kupca? Tip brašna govori o količini mineralnih sastojaka u njemu, pa što se prilikom mlevenja ide bliže sredini pšeničnog zrna, dobijaju se brašna nižih tipova (T-400, T-500), dok su tamnija brašna (T-850, T-1100, T-1400), ona u kojima su sastojci iz drugih delova zrna, bliže ljusci. 

– Uopšteno rečeno, što je „T ”veći brašno je nutritivno kvalitetnije. Savremena tehnologija koju koristimo omogućava nam priđemo blizu ljusci, ali da je ne sameljemo. Tako dobijamo T-1500. Ukoliko bi samleli celo zrno i opnu onda bismo govorili o integralnom brašnu, kaže Atlas i dodaje da se u svetu prelazi na drugi način obeležavanja – po boji, što kod nas ne bi bilo izvodljivo jer ne postoji dovoljno svesti ni o postojećoj podeli brašna. 

U „Danibijusu“ razbijaju još jednu predrasudu – da je proizvodnja crnog brašna skuplja. Kažu – nije tačno, košta isto, ali je potražnja za crnim hlebom manja. 

Iz pogona mladenovačke „Makovice“ dnevno izađe pedeset hiljada vekni belog hleba i oko 1500 pravog crnog od brašna T-1100. Tražnja je, kažu, mala, ali i kupce je teško ubediti da je ovo zdraviji hleb. Cena je čak i niža, kaže Marija Marković, komercijalista u „Makovici“.

Na ovo činjenice se, izgleda, ne obazire ni država, koja je čak propisala uredbu po kojoj su proizvođači hleba obavezni da proizvedu hleb od belog brašna, i to najmanje 40 odsto dnevne proizvodnje, dok se o crnom hlebu i ne govori, a ne preduzimaju se kontrole i ne kažnjavaju se oni koji deklarišu beli kao crni, iako je više puta u nezavisnim kontrolama dokazano da se ovi hlebovi farbaju.

-----------------------------------------------------

Siva zona mlinarstva

Siva zona mlinarstva gotovo se potpuno izjednačila sa legalnom, zbog čega je potrebno da nadležni organi počnu ozbiljnije da kontrolišu tržište. Analize su pokazale da je u ekonomskoj 2012/2013. godini, u odnosu na petogodišnji prosek proizvodnje brašna, smanjena legalna proizvodnja i sada učestvuje sa svega 53 odsto, kaže Zoran Barjaktarević, direktor „Danubijusa”

------------------------------------------------------ 

Šta znači oznaka „T”

Podela brašna se vrši na osnovu sadržaja mineralnih materija, tako što se udeo pepela pomnoži sa 1000. Pšenična brašna su svrstana, prema sadržaju pepela, u sledeće tipove: T-400 (belo), T-500 (belo), T-850 (polubelo), T-1100 (crno). Bela brašna imaju sadržaj pepela do 0,55 odsto. Potiču iz središnjeg dela zrna i skoro su bez prisustva omotača. Proizvode se dva tipa: tip 400 (T-400, pepeo do 0,45%) i tip 500 (T-500, pepeo između 0,46-0,55%). Bela brašna su obično sitnijih čestica, tj. meka, bele boje, imaju nizak sadržaj proteina i glutena, masti, vitamina i enzima. Slabih su nutritivnih karakteristika. Polubela brašna imaju sadržaj pepela između 0,75 i 0,9%. Potiču iz centralnih delova endosperma, ali imaju veći sadržaj omotača i aleuronskog sloja i otuda su i tamnije boje. Najčešće se proizvode dva tipa: tip 800 (T-800) i tip 850 (T-850). Koriste se za proizvodnju hleba i glutena i u konditorskoj industriji. Crna brašna imaju visok sadržaj pepela, od 0,95 do 1,15%. Tamne su boje usled prisustva velikog udela perifernih delova zrna.

-------------------------------------------------------- 

Profit umesto kvaliteta

Najveća zarada u pekarstvu je upravo proizvodnja specijalnih vrsta hleba. Najjeftinija „specijalna vekna” košta najmanje oko 80 dinara. A cene „idu” i do 200 dinara. Pekari tvrde da nema kupaca za jeftin crni hleb od brašna tip 1100, ali im nude znatno skuplja peciva sa raznim žitaricama i semenkama, kažu u Nacionalnoj organizaciji za zaštitu potrošača.

-------------------------------------------------------

Belo bogatije skrobom

Strukturu pšeničnog zrna čine omotač, endosperm (unutrašnji deo) i klica. Bela brašna bogatija su skrobom i proteinima, a kod tamnijeg brašna povećava se i udeo masti, mineralnih sastojaka, vitamina i celuloznih vlakana. Brašno T-500 dobija se postupkom mlevenja žitarica u mlinu i može biti oštro ili glatko po svojoj strukturi, što zavisi od krupnoće čestica u brašnu. Postupak mlevenja provodi se tako da se probrane i dobro očišćene sorte pšenice nakvase, a zatim nakon odležavanja, i pri tom upijanja vode, melju.

Komentari18
03ff6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marija Zoric
Molim vas,o cemu govorite? Pa niste svesni koliko je crni hleb težak za stomak.Osobe sa čirom na zelucu, sa gastritisom creva i zeluca,kronaši,smeju da jedu isključivo beli hleb....dr.Marija Zoric
Zdenko Cingel
Nemogu da svatim kommentar pekari u zatvor ili u skolu. Pekari krivi sto nema crnog hleba svasta se pise ,bas sramota pekari nepismeni alal ti vera././??
Pekari u skolu ili u zatvor
Drzava treba da donese zakon da se ukine beli hleb i da kaznjava pekare ako nece da prave pravi crni hleb. Ti pekari proizvode belo smece zavon hleb i tako se bogate na racun zdravlja gradjana Srbije. Niko u civilizovanom svetu vise ne jede beli hleb, ako to pekari nisu u stanju da razumeju, neka idu u skolu. Drzava treba da napravi emisije na televiziji i objasni ljudima koliko je beli hleb stetan. Sto pre ukinuti beli hleb, to je sramota i primitivizam. Zasto drzava uopste dozvoljava polupismenim pekarima da o tome odlucuju. Oni su puni para i nikada im nije dosta da zarade, pa makal i trovali druge belim hlebom.
Од свег хлеба највише
волим празан бурек , бурек више волим од торте , све време једем Тонус , то није хлеб али једном месечно одем у једну бурегџиницу и сита се наједем прво празног бурека а онда као да засладим и бурека са сиром па како дуго масно не једем онда ми се слоши па узмем два јогурта. Мене еинтерсује да потрошач истражи ако може , онај помфрит који се пржи у Ушћу или Делта ситију од каквог је кромпира , да није случајно ГМО
Bonn Berlin
Alzir 169 kg, Turska 157, Srbija 89, Nemacka 58 ( najvise raznih vrsta hleba ), Italija 52, USA 15, svetski prosek 12 kg.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja