sreda, 21.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:55

Savamala po drugi put među Srbima

Autor: Ana Marija Popovićsreda, 28.08.2013. u 15:00

Ovih dana, i uopšte poslednjih godina, dosta se priča na temu povratka Beograda na svoje reke. Ovo je deo svetskog trenda, gradovi se otvaraju ka rekama, a na rečnim obalama umesto magacina ničurestorani igalerije. Ta dinamika srećom nije zaobišla ni Beograd, a izražava se kroz oživljavanje Savamale, Beton hale, izmeštanje Železničke stanice, postavljanje Međunarodnog putnog pristaništa, moguću rekompoziciju Luke Beograd itd. Osim silaska na reke u Beogradu je prisutna još jedna urbanistička tendencija, a to je džentrifikacija. Džentrifikacija je proces povratka kreativnih i viših srednjih klasa u centar grada, u radničke kvartove ili magacinske prostore, gde su obično napušteni ili zapušteni objekti, ali na dobroj lokaciji. Tada, planski ili stihijski, na mestima gde su ranije bila stovarišta,počinju da niču nove zgrade, tržni centri, umetnički prostori. Zvuči poznato? Upravo je to ono što se dešava na Savi. Ali, hajmo od početka.

Sve je, naime, krenulo sa Romima. Sećamo se raseljavanja Roma ispod Gazele 2009, što je u stvari samo proces džentrifikacije na delu, toliko puta viđen u svetu. Iako ljudima koji su raseljeni sigurno nije bilo prijatno, javni prostor se ne može zauzimati po sopstvenom nahođenju, a pogotovu ne na centralnoj lokaciji pored reke. Uz mnoge druge, javio se De Berdemaker, gradonačelnik belgijskog grada Larnea, da „izrazi zabrinutost“, iako je Beograd pomenutim Romima obezbedio smeštaj i lična dokumenta. Kao neko ko je živeo u Belgiji, sa sigurnošću tvrdim:da sam razvila šatru u centru nekog belgijskog grada, jer mi odgovara lokacija, bila bih raseljena ,,u roku od odmah”. Uz dužno poštovanje gradonačelniku Larneu, podrazumeva se da grad Beograd pripada svima i da javne površine moraju ostati javne.

Otvaranje centra grada prema reci može se videti i kroz sve gušće raspoređene splavove na Savi. Na mestu gde je pre samo četiri godine bilo jedino kartonsko naselje u Evropi u centru nekog glavnog grada, sada je zelena površina, a na tom delu reke ubrzano niču splavovi, te noćni život Beograda postajejasno zoniran i lakše dostupan. Ako se ovako nastavi, verujem da će za pet godina ceo tok Save od Kalemegdana do Ade biti ispunjen splavovima i brodovima.

Vraćanjem na reke, vraćamo se i u stari centar grada – Savamalu, prostor oko današnje železničke i autobuske stanice. U 19. veku,pa sve do Drugog svetskog rata,Savamala je bila centar srpske trgovine, politike i građanskog života. Dok su se na Kalemegdanu smenjivali Turci i Austrijanci, srpskii ostaliživaljstanovao je oko Tvrđave. Miloš Obrenović je za novi centar Beograda odredio Savamalu (jer je bila van domašaja turskih topova) i za samo jedan dan džentrifikovao ju je. Za razliku od sadašnjih beogradskih vlasti, knjaz je džentrifikaciju sproveo vrlo agresivno i u jednom danu raselio siromašno stanovništvo, te sagradio zgrade s raskošnim fasadama i u njih naselio bogate trgovačke i građanske porodice. Do Drugog svetskog rata Savamala je postojala kao centar grada, ali onda biva zaboravljena i tranzit teškog saobraćaja postaje njena realnost.

Posle 60 godina tihovanja,Savamala opet postaje vibrantni kvart. Može se reći da je džentrifikaciju Savamale ovog puta (2007.) pokrenuo Nemanja Petrović, pomoćnik predsednika opštine Savski venac. Uz još dva vrlo bitna aktera: Kulturni centar „Grad“ i „Mikser Haus“. Prema rečima gospodina Petrovića, trenutno je u izradi Plan detaljne regulacije koji će urediti urbanizam celog kvarta, čak i lagume ispod Savamale, koji zakonski dosadanikad nisu bili regulisani, pa se nije znalo šta s tim prostorom. Planira se i izgradnja novih stambenih objekata, koji će dovesti novih 1.500 stanovnika u ovaj kraj, u kojem trenutno živi njih 2.500. Što se lokala tiče, neizvesno je koja će im biti namena, pošto čak 80 odsto njih ide u restituciju – potomcima bogatih porodica iz prošlog pasusa. Nadajmo se da će i novi vlasnici shvatiti značaj Savamale, i podržati ideju uzdizanja nove kulture i demokratizacije javnog prostora u Beogradu.

Džentrifikacija je donela dobro Beogradu, ali ona ne sme biti ni preagresivna. Ideja de se moderni kompleks iranske arhitektinjeZahe Hadid smesti u kompleks Beko, tik uz Kalemegdan, primer je kako džentrifikacija može da uništi dušu grada. Osim što će se obesmisliti urbani pejzaž Kalemegdana, jer ova građevina pored Tvrđave deluje kao da je s Marsa pala, po ko zna koji put ćemo pokazati koliko (ne) cenimo svoje nasleđe.

Student Master studija Održivog teritorijalnog razvoja na Sorboni 1


Komentari19
7632f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

sinisa mandic
Los Andjeles je imao slican problem sa svojim centrom grada ili Downtown LA .Zgrade koje su gradjene pocetkom 20og vijeka su bile napustene I cuveni Skid Row je uzimao zamaha . Na srecu, pojedinci su shvatili da revitalizacija moze donijeti samo dobro ako je uradjena kako treba Vecina starih zgrada nije rusena,fasade su revitalizovane u originalnom izgledu ali su iznutra potpuno renovirane I dovedene u habitativno stanje .Urbana populacija je prepoznala mogucnosti sto je dovelo do otvaranja umjetnickih galerija dzez klubova obnove pozorista kao I revitalizacije cuvene knjizare sa milion naslova u kojoj vecina knjiga kosta samo $1 ! ekonomski efekat je vrlo pozitivan jer je cijena kvadratnog metra postala vise nego dvostruka tako da su se pozitivno poklopili interesi sa vise aspekata ... LA Downtown je jedan od mnogih primjera kako se revitalizacija moze uraditi uspjesno a da se ne narusi duh okoline . Takvih primjera ima mnogo ... Za Srbiju ,nisam siguran ..
Petar S.
Komentar Srđana K. je sve objasnio, ali prostijim jezikom radi se o prodiranju kapitala u jedan zapušteni deo grada, a sve zamaskirano kao kulturno oživljavanje. U jednu rečenicu se stave umetnički ateljei i tržni centri u nadi da će i jedni i drugi biti otvoreni u novoj Sava-mali. Ovo je propaganda bogate srednje klase.
Srđan K.
"Ukoliko uzmemo Savamalu kao primer kulturom vođene urbane revitalizacije možemo videti dve ključne karakteristike neoliberalnog kapitalizma. Pre svega imamo relokaciju javnih sredstava i resursa u privatne ruke: nekoliko zgrada i skladišta je dato na korišćenje ili prodato privatnicima pod nepoznatim okolnostima, a ujedno sredstva iz javnih budžeta se preko više javnih preduzeća i fondova ulažu u Mikser festival. Druga bitna stvar je fleksibilizacija radnih odnosa: ono malo radnih mesta koja su otvorena zahvaljujući “urbanoj revitalizaciji” Savamale su radnici u uslužnim delatnostima, u kafićima, restoranima i klubovima, što su ujedno i najnesigurnija radna mesta. U isto tako nesigurnom (prekarnom) položaju se nalaze i stvaraoci, koji učestvuju u kulturnoj produkciji koja hrani tu “revitalizaciju”; oni će imati kratkoročne ugovore, ili ih neće ni imati, često nisu ni plaćeni, zdravstveno i penziono osiguranje se i ne pominje."
Dobrivoje Stancic
Noam Chomsky "Manufacturing Consent: The Political Economy of the Mass Media". Ovaj tekst je suptilan uvod i "ekspertski" potvrdjena kvazi opsta teznja za modernizacijom tj. "dzentrifikacijom" prostora plasirana na mala vrata kroz medije. Za dve-tri godine, nakon sto se malo po malo, na kasicicu plasiraju slicni clanci, vesti, najave, "ekspertska" mnjenja ovakvih kaobajagi strucnjaka, pocinje realizacija projekta "Beograd na vodi" ili "kako-god-ce-se-vec-zvati" koji raznim tajkunima donosi milione evra. Sve ostalo je nebitno! Razum, ljudskost, saosecanje sa nasilno iseljenima, empatija, istorijska vrednost, kulturna vrednost, alternativni pristupi ocuvanja arhitekture, koriscene tog prostora za nekakvu kreativu itd... A kao posledica ovog "proizvedenog saglasja" (manufactured consent), brizljivo pripremanog na gore opisani nacin niko ili vrlo malo ljudi se buni i njihovo misljenje i glas vise nisu bitni. Tuzno. Sramotno. I daaaaaaleko od bilo kakvog "odrzivog planiranja razvoja"...
Siđi do reke
@ Komentator Nebojša, samo jedna dopuna: Kad mi otimamo to se zove revolucija, a kada ONI - e to je kontrarevolucija! A što se tiče silaska Beograda na reke, sličnih ideja smo se naslušali: "Evropolis" pa "Kineska Četvrt", pa slučaj "Beko" itd...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja