subota, 04.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 02.09.2013. u 12:30 Jelica Antelj

Domaći med i dalje falsifikuju

Od 15 uzoraka uzetih iz jednog hipermarketa za potrebe naučnog rada, stručnjaci sa Hemijskog fakulteta za polovinu utvrdili da ne ispunjavaju potrebne standarde

Analize 15 uzoraka meda različitih proizvođača i vrsta, uzetih u jednom hipermarketu u Beogradu, pokazale su da je čak polovina falsifikat, dok pojedini nisu ispunjavali ni osnovne parametre kvaliteta, izjavila je za „Politiku” dr Dušanka Milojković-Opsenica, profesor na Hemijskom fakultetu u čijem sastavu je i trenutno najsavremenija i najopremljenija laboratorija za kontrolu autentičnosti hrane u Srbiji. 

Centar za hranu je na ovom fakultetu osnovan zahvaljujući podršci jednog evropskog projekta čiji je krajnji cilj (uz nabavku sofisticirane opreme i stručno usavršavanje istraživača), formiranje Centra izvrsnosti za istraživanje hrane u regionu zapadnog Balkana. Proizvođači povrća, bobičastog voća, vina, meda tako će ubuduće moći da dobiju sertifikate o autentičnosti i sastavu proizvoda, baš po ugledu na najrazvijenije zemlje EU:

– Bavimo se analizom hrane i do sada smo u, okviru naučnoistraživačkog rada najviše saznanja stekli o medu – kaže Milojković-Opsenica.  

Ove analize uzoraka iz beogradskog hipermarketa su takođe obavljene za potrebe naučnog rada, ali su opomenule nadležne da se slika na tržištu nije ozbiljnije promenila i da se ova namirnica i dalje falsifikuje. 

Prema podacima Zavoda za statistiku, Srbija ima oko 670.000 košnica i godišnju proizvodnju između četiri i pet hiljada tona meda. U poslednjih nekoliko godina ovaj strateški izvozni proizvod stiže i na evropska tržišta, pa je prošle godine čak postignut i istorijski rekord u izvozu od čak 2.956 tona meda. – Srbija ima dugu tradiciju proizvodnje meda, međutim proizvodnjom od 4.000 do 5.000 tona godišnje iskorišćena je samo trećina potencijala. Najznačajnije botaničke vrste su bagremov, suncokretov, lipov i livadski (cvetni) med. Zahvaljujući pogodnim klimatskim uslovima i raznolikosti biljnih vrsta, srpski pčelinji proizvodi su visokog kvaliteta i kao takvi potencijalno značajni ne samo za domaće već i za evropsko tržište – kaže Milojković-Opsenica i dodaje da je zbog toga veoma važna usaglašenost sa evropskim zahtevima kvaliteta koji uključuju opšte i specifične karakteristike meda bitne za procenu njegove autentičnosti. Oznake na ambalaži treba da sadrže informacije o regionalnom i botaničkom poreklu ili čak neke specifične kriterijume kvaliteta. 

– Precizno utvrđivanje porekla meda je od izuzetne važnosti s obzirom da autentičnost njegovog botaničkog porekla garantuje ne samo kvalitet i ekonomsku vrednost već i mnoga druga svojstva kao što su pozitivni efekti na zdravlje ljudi (smanjenje srčanih ili malignih oboljenja, jačanje imuniteta, antiinflamatorno i antibakterijsko dejstvo – objašnjava naša sagovornica.

Prema podacima sa Hemijskog fakulteta, bez obzira na tradiciju pčelarstva u Srbiji, kvalitet srpskog meda doskoro nije sistematski ispitivan, niti je do prošle godine ijedan naučni rad objavljen na tu temu, za razliku od velikog broja publikacija iz zemalja širom sveta, uključujući i naše susede. Tako, u velikoj studiji objavljenoj 2004. godine, kojom je obuhvaćeno 6.719 uzoraka najvažnijeg monofloralnog meda iz 21 evropske zemlje, nema nikakvih podataka o kvalitetu srpskog meda. Zbog toga je na inicijativu Katedre za analitičku hemiju Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu preduzeta detaljna analiza hemijskog sastava srpskog meda primenom modernih analitičkih metoda.– Tokom 2009. i 2010. godine, u saradnji sa Savezom pčelarskih organizacija Srbije, prikupljeno je 380 uzoraka meda definisane botaničke vrste iz 13 mikroregiona Srbije. Na osnovu dobijenih rezultata, primenom različitih statističkih metoda, uspostavljeni su kriterijumi autentičnosti meda, kako u pogledu geografskog tako i botaničkog porekla, tj. utvrđeno je koji su parametri značajni za razlikovanje pojedinih vrsta meda – objasnila je naša sagovornica.

--------------------------------------------------------------

Inspekcija: Nema nepravilnosti

U ovoj godini je obavljeno 13 kontrola u objektima za obradu, preradu i skladištenje meda i nisu utvrđene neusaglašenosti, dok u 16 uzoraka nije utvrđeno prisustvo ostataka farmakoloških, hormonskih i drugih štetnih materija, izjavili su u Veterinarskoj inspekciji. Prema njihovim rečima, kontroliše se i med u maloprodajnim objektima, kao i na sajmovima i izložbama. Nepravilnosti, navode, nisu utvrđene ni među 167 proizvođača koji su kontrolisani na organizovanim sajmovima i izložbama. U prvoj polovini ove godine veterinarska inspekcija nadležna za grad Beograd imala je dve prijave građana koje su se odnosile na prodaju meda lošeg kvaliteta. Kako je utvrđeno na osnovu laboratorijskih izveštaja, med dva proizvođača nije ispunjavao uslove kvaliteta propisane pravilnikom o kvalitetu.

---------------------------------------------------------------------------

Hrana ima „otisak prsta”

Među savremenom laboratorijskom opremom Centra za hranu Hemijskog fakulteta posebno treba izdvojiti dva masena spektrometra – Orbitrap i IRMS – maseni spektrometar za određivanje odnosa stabilnih izotopa. Odnos stabilnih izotopa ugljenika, vodonika, kiseonika i azota je pouzdani pokazatelj geografskog i biološkog porekla hrane, jednom rečju „njen otisak prsta“.

Komentari19
e683d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dr Ned Zvekhicevic
Zivimo u svetu virtuele stvarnosti,gde je sve jeste i sve nije u isto vreme,gde je tesko reci sta je stvarno a sta lazno,sve se falsifijuje,novac(notorno),lazni "roleksi",parfemi,odeca pa sada i med,sta je dalje na redu,vazduh?ako se to desi udisacemo i falsifikovani vazduh,onda...
Standardi i kazne -
Udariti po svim seljacima, proizvodjacima namirnica i svim tim ljudima koji stalno traze pare, a samo gledaju da podvale. Nije ovo vise komunizam i drzava samo radnika i seljaka, i havla bogu da ne budemo zitnica Evrope. Standardi i zakoni svugde, i za seljake i ostale. Jadan je ona drzava koja stalno podilazi seljacima.
Jelena Vasiljevic
Bar nam kazite da li je med u "Biospajzu" pravi med,ili ga i oni kupuju kod falsifikatora?
Vesna Sunrider
Ne treba zaboraviti ni cinjenicu da je pcelama potreban svez vazduh i cista priroda, da bi pravile kvalitetan med. Sto znaci da ako ova drzava misli da joj med bude jedan od aduta, morace da obrati znatno vise paznje na ekologiju i zastitu prirodne sredine.
Stevan Simic
Koja vajda I ako objave ko je falsifikator. Svojevremeno je objavljeno ko u Srbiji pravi sljivovicu od kukuruza I, nesto se promenilo !, isti proizvodjaci nas I dalje trpaju kukuruzovacom. Narod je stoka, rece neko, svaki covek (politicar) ima svoju cenu, plati I klati.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja