ponedeljak, 10.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:13

Potrošiti mladost

Autor: Igor Simićutorak, 03.09.2013. u 22:00

Leto za mlade predstavlja lestvicu u odrastanju, slično rođendanu. Prolazak letnjih odmora prilika je da sumiramo gde su mladi, da li su se ovog leta rekonstruisali za septembar kao srpska vlada – da drugi vide da su se dobro proveli i odrasli, bez životne vizije i jasnih vrednosti, ili su možda vrlo odlučni i tačno osećaju puls sreće. Ovog leta učenici, studenti i oni koji su diplomirali popeli su se na lestvicu više, ali čini mi se da nisu imali mnogo izbora kojim merdevinama da se penju.

Na ovo razmišljanje nagnao me splet stvari: nesigurnost u budućnost mojih vršnjaka i politika marginalizacije mladih. Odakle god priđete problemu, novac postaje glavna tema. Od ranih dana školovanja do traženja posla ili letovanja, ekonomija stoji kao neminovnost naspram svake mlade osobe. Zbog te sveprisutnosti račundžijskog, mladi preuzimaju potrošački način mišljenja kojim vode svaki aspekt svog života.

Krenimo od letovanja. Činjenica da su školovanje i posao dosadni i da su sredstvo za dolaženje do novca ili statusa, a ne cilj i zadovoljstvo sami po sebi, znači da se od ranih godina gradi odnos prema profesiji kao nužnom naporu, a plaži kao bekstvu. Taj stav mora da menja prosveta približavajući radost stvaranja, otkrivanja i druženja, ali ona je u rasulu. Sam koncept plaćanja nekome da biste se odmorili od svog dosadnog života (makar uživali u sopstvenoj ambiciji) pasivni je odnos prema sopstvenom vremenu.

Otvaranje „Ejč end Em” (H&M) radnje u Beogradu pokazalo je da nezavisno od ekonomske situacije mnogi mladi žele da konzumiraju, što u sebi krije iskrene i oprečne želje za pripadanjem i odmeravanjem. Kada neko nema novca da učestvuje u tome – taj lako može da se oseća izopšteno. Međutim i ostali su samo privremeno rešili problem jer kao da sami plutaju u nesigurno sutra. Ne postoji, kao kod Hajdegera, stalna, živa ideja da smo svi deo jednog Bitka u kojem učestvujemo mislima i delima. Traži se brzi fiks da se zaboravi na ličnu i kolektivnu razjedinjenost, od čokolade do alkohola i droga.

Čak i ako je ovo letovanje mladima bilo nešto više od mora, „Egzita” i „Guče”, ako su obilazili gradove i kulture, često je to sakupljanje obiđenih tačaka na Zemlji jer se životno iskustvo posmatra kao šoping-lista gde se ne preispituje kvalitet svakog iskustva, već broj stvari na listi. Najbolji primer su fotografije koje svi prave i gomilaju na svojim „fejsbuk” stranicama. Taj manir kratkotrajnog uzbuđenja koje mora da se zabeleži zadržavaju kroz život, pa će tako fotografisati svoju novorođenu decu da svi na internetu za nju znaju. Fotografije su privid da se život zaista odvija kako treba. Zbilja, iza tih stvari koje imaju parolu „živeti punim plućima” krije se neka vrsta usamljenog egoizma. Pri tome, čeka ih roditeljstvo u kojem bi trebalo da budu nesebični.

Sama ideja turizma je potrošačka – nema tačke na zemlji gde neki belac nije napravio hotel i plažu, paraglajding centar, sagradio bazen, organizovao „frik šou”, a sve to pod izgovorom da pomaže lokalnu ekonomiju. Svet je tako pretvoren u luna-park. U međuvremenu se priroda nepovratno menja usled klimatskih promena, a mi sedimo na plaži i trepćemo.

Mnogi mladi koji žive van zemlje iskoristili su priliku da se vrate i posete bližnje. Često čujem istu priču o tome da se lome između posla i privatnog, inostranstva i kuće, zarade i porodice, sadašnjosti i budućnosti. Tu dolazimo do zajedničkog u odrastanju ovog leta, a to su druženje i introspekcija.Za razliku od introspekcije koja se vežba, druženje jeste veoma živo među vršnjacima, mada otuđenje zbog tehnologije i geografije postaje nevidljivi uljez u odnosima. Diktirani raspored vremena i komunikacione tehnologije pretvaraju druženje u povremenu konvergenciju interesa kada prijatelji imaju istu potrebu da pobegnu od usamljenosti. To je račundžijski. Kao što se troši novac, troši se i vreme, troši energija, troši drugarstvo, troši ljubav i onda se potroši.

Tako je i ovaj moj tekst potrošna roba za čitanje uz kafu. Međutim, ako tu kafu pijete s nekim do koga vam je iskreno stalo bez ikakvog račundžijskog interesa, sam čin ispijanja kafe je vid revolta sebičnom duhu ovog vremena. Vaša odgovornost je da svoj lepi stav prenesete na nas mlade u kojima tavori monstruozno velika energija da zajedno menjamo sebe i svet.

*Diplomirao filozofiju i filmsku režiju na Kolumbija univerzitetu, Njujork


Komentari6
5176d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ана Ана
Прелепо написано, истинито, и толико реално.
Nikola Ilic
Времеје исто као и новац - ресурс. Али, за разлику од новца, оно што нас чини истим је што сви располажемо истом количином времена у једном дану - 24 часа. Оно што прави разлику међу људима јесте како појединци и групе располажу овим својим ресурсом. Ако неко има проблем било које врсте, улаже свој временски ресурс у његово решавање. Ко има неки постављен циљ, улаже свој временски ресурс у његово остваривање. По овој логици, млади у Србији немају проблема. Своју непоновљиви ресурс младости омладина не троши на сазревање, ауто-рефлексију, рад..., већ на јефтину забаву, летовања, путовања, "Егзит", "Гучу", шопинг, "Фејзбук"... Младима је у Србији одлично, чим себи дају толико одушка.
Persona Grata
Hvala na lepom tekstu. Pronasao sam se u grupi mladih koji zive u inostranstvu i misle gde je bolje i sta je bolje. Nazalost odgovor jos nemam, a mozda i nema pravog.
Vesna Bilbija
Hvala za tekst. Razmišljam na isti način, tačnije presipitujem se na isti način. Mislim da je to dobro, dok god se pitam i preispitujem, imam prostora za napredak. Ako nas je više koji se preispitujemo, tim bolje, svaki lični pokušaj, nada, kritika u zbiru daje dobru stvar. Hvala Vam na razmišljanju, hvala Vam što isto delite.
dusan t.
Nemam vremena za pisanje kompletnijeg komentarao, ali ovo je jedan od tekstova zbog kojih se 'ponekad razocaran , opet vracam POLITICI. ...BRAVO IGORE !!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /
Ostali komentari
Ostali komentari

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja