sreda, 02.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 07.09.2013. u 22:00 Katarina Đorđević - Višnja Aranđelović

Starosna diskriminacija počinje već od pedesete

(Фото Богдан Педовић)

Beograđanka Snežana Peović (51) nikada nije skrštenih ruku čekala zaposlenje. Kao tek diplomirani profesor sociologije volontirala je u Domu omladine Beograda, organizujući radionice sociologije, religije, morala i politike. Kako se ubrzo ostvarila u ulozi majke, a stalne prihode i dalje nije imala, zaposlenje je potražila na neuobičajen i originalan način – sa još par kolega osnovala je Udruženje nezaposlenih Beograda. Nažalost, ili na sreću, njihova organizacija je rasla i razvijala se, što je Snežani omogućilo da se zaposli u Savezu nezaposlenih Srbije. Tu je narednih 17 godina za potrebe Nacionalne službe za zapošljavanje radila na pripremama mladih za razgovor sa poslodavcima, ali i onih marginalizovanih koji, upravo zbog „viška” godina, nisu uspevali da zasnuju radni odnos. A onda se zbog novih zakonskih propisa u Nacionalnoj službi za zapošljavanje 2009. godine Snežana umesto na platnom, pronašla na spisku nezaposlenih. 

U novonastaloj situaciji primenila je upravo ono o čemu je učila ranije „klijente” – da aktivno traže novo radno mesto i ne odbijaju ni one ponude izvan struke.

– Tako sam se ubrzo zaposlila u prodavnici bebi-opreme na mestu prodavca, gde sam ostala godinu dana i sedam meseci. Naravno, sve vreme sam nastavila da se javljam na oglase koji su bili vezani za moju profesiju – objašnjava za „Politiku” Snežana Peović.

Konačno, u 49. godini osmehnula joj se sreća i zaposlila se kao profesor sociologije u gimnaziji. Međutim, po završetku školske godine naša sagovornica je ostala i bez ovog radnog mesta. Kao razlog nadređeni su naveli: nedostatak dece – višak profesora.

I ovde, radna istorija Snežane Peović vraća se na početak: u Savez nezaposlenih Srbije gde postaje koordinator projekata – volonter. Od decembra prošle godine svake nedelje pošalje bar po dve radne biografije poslodavcima koji traže radnike iz njene struke.

– Uglavnom mi stigne identičan, ljubazan odgovor: „Imate potrebne kvalifikacije, ali smo izabrali drugog kandidata.” Čak sam nekoliko puta imala prilike da osetim i kako je ući u najuži izbor kandidata. Ipak, poslodavac je, kao po nekom nepisanom pravilu, izabrao mlađeg. Dešavalo se i da nisam mogla da oćutim, pa sam komisiju nekoliko puta i pitala da li su problem moje godine. Niti sam dobila, niti sam očekivala iskren odgovor – priča naša Snežana Peović.

Kao glavnu prepreku u dobijanju posla navodi upravo godine, to jest predrasude koje poslodavci imaju prema starijima od 50. godina. Direktori škola izgleda smatraju da učenici više vole mlade profesore, a da su „predavači sa borama” zainteresovani samo kako da uz manje truda dođu do penzije. Pri tom, upozorava Snežana, poslodavci zaboravljaju na mudrost i iskustvo koji idu uz godine i činjenicu da oni koji su prevalili petu deceniju imaju odraslu decu koja su naučila da vode računa o sebi tako da zbog njih neće izostajati sa posla.

Ona je samo jedna od 163.259 osoba starosti od 50 do 59 godina koja se nalazi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, kojoj konkurenciju čini više od 200.000 mladih nezaposlenih.

Iako cinici tvrde da postoji veća verovatnoća da vas udari meteor, nego da dobijete posao u šestoj deceniji života, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Siniša Nadbantić kaže da praksa zapošljavanja osoba u šestoj deceniji pokazuje izvesne paradokse – do radne knjižice češće dolaze osobe sa nižim stepenom obrazovanja, nego osobe sa fakultetskom diplomom. To drugim rečima znači da će se pre zaposliti mašinbravar nego mašinski inženjer.  

– Svaki poslodavac će pre zaposliti iskusnog zanatliju od 55 godina nego iskusnog ekonomistu istih godina. Važi i obrnuto – u firmi će se lakše zaposliti pravnik od 25 nego pravnik od 55 godina. Zbog čega je to tako? Svakog poslodavca zanima radno iskustvo onoga koga zapošljava, jer mu je u interesu da se ta osoba bez dodatne obuke odmah uključi u proces proizvodnje i da ne pravi „škart” na poslu – zato će pre da zaposli iskusnog pedesetogodišnjeg zanatliju koji savesno i gotovo automatski obavlja svoj posao, a ne dvadesetogodišnjeg „zanatliju” sa diplomom srednje mašinske škole, jer zna da će tog mladića morati da uči poslu, da investira i novac i vreme dok od njega ne napravi majstora. Sa druge strane, poslodavac će radije zaposliti dvadesetogodišnjeg a ne pedesetogodišnjeg pravnika – kaže Siniša Nadbantić i dodaje da udeo nezaposlenih pedesetogodišnjaka na evidenciji službe za zapošljavanje iznosi 21,5 odsto.       

Međutim, priča o komparativnoj prednosti osoba koje imaju niži obrazovni profil, važi za muškarce. Žene u pedesetim godinama koje se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje uglavnom imaju završenu gimnaziju ili neku srednju stručnu školu. Osim toga, mnoge od njih ne znaju da rade na računaru i ne znaju strane jezike, pa ne predstavljaju konkurenciju devojkama sa istim stepenom stručne spreme koje imaju ta znanja.

– Uloga Nacionalne službe za zapošljavanje jeste da ih obuči tim znanjima i veštinama kako bi bile konkurentne. Pokušaćemo da nizom mera stimulišemo poslodavce da zapošljavaju one koji pripadaju starosnoj grupaciji od 50 do 60 godina. Zakon o socijalnom preduzetništvu, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri usmeren je upravo ka rizičnim i teško zapošljivim grupama stanovništva – osobama od 50 do 60 godine, osobama sa invaliditetom i korisnicima socijalne pomoći. On predviđa zapošljavanje u socijalnim preduzećima – kaže Nadbantić.   

Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije, slaže se sa konstatacijom da su pedesetogodišnjaci najveće žrtve tranzicije. 

– Firme teško opstaju, poslodavci imaju problema da isplate zarade, zbog čega su im potrebni zaposleni u punoj snazi koji su izdržljivi, predani poslu i spremni da sebe podrede firmi. Pedesetogodišnjake je teško odvojiti od porodice i obaveza, a njihova motivacija za obavljanje posla jeste „spoljašnje” a ne unutrašnje prirode. Činjenica da vam je posao potreban jer morate da isplaćujete kredit za stan i školujete decu nije ona vrsta motivacije koja je važna poslodavcu. Njemu je značajno da osoba želi da se penje u hijerarhiji preduzeća – primećuje Dragoljub Rajić.

On se slaže da je radno iskustvo pedesetogodišnjaka onaj teg na vagi koji može da pretegne kada poslodavac donosi odluku da li će zaposliti starijeg iskusnog ili manje iskusnog mlađeg radnika, ali primećuje da je veoma teško zaposliti nekog ko se godinama nalazi izvan proizvodnje, jer poslodavac smatra da je taj radnik izašao iz radne rutine.

– Kada su poslodavci dovedeni u situaciju da biraju između mladosti i iskustva, u komparativnoj prednosti nalaze se zanatlije svih profila – automehaničari, mašinbravari, zavarivači... Mladi su spretniji u obavljanju administrativnih poslova, jer znaju strane jezike i rad na računaru. Ali, ako stvari objektivno posmatramo, najpoželjniji radnici su oni između 30 i 40 godina – iako su radnici u četrdesetim i pedesetim godinama u naponu snage – komentariše Dragoljub Rajić.

--------------------------------------------------------------------------

Potcenjeni i u svojim porodicama

Psihijatri koji vode računa o mentalnom stanju nacije tvrde da generacija rođena početkom šezdesetih godina spada u najveće žrtve tranzicije. Živeći u sistemu u kome je dobijanje radne knjižice značilo vizu za putovanje u bezbrižan svet kredita, kojima su se zidali stanovi i iluzije blagostanja, te osobe su preko noći izgubile sve životne iluzije, uključujući i one o sigurnom poslu, o čemu ilustrativno svedoči podatak da je najveći broj pedesetogodišnjaka na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje stigao zbog stečaja ili „restrukturiranja” firme. U privatnoj sferi života pedesetogodišnjaci su detronizovani sa prestola autoriteta od svojih potomaka, jer novac koji donose u porodični budžet najčešće ne zadovoljava potrebe tinejdžera, a deviza sa kojom vaspitavaju potomke „tvoje je samo da vredno učiš i sve će biti u redu” jednostavno ne prolazi test realnosti.

--------------------------------------------------------------------------

Prednosti sredovečnih žena

Psiholog Sanja Bratina konstatuje da mali broj poslodavaca prepoznaje psihološke i poslovne kapacitete žena u srednjem životnom dobu. „One su porodično realizovane, smirene, posvećene i predane poslu, jer većina njih u tim godinama ima decu koja su već pošla u školu i preležala većinu bolesti zbog kojih se uzimajuduga bolovanja. Psihološki su stabilne, zbog čega su u stanju da se potpuno skoncentrišu na posao. 

Komentari11
3553e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragan Jovanovic
Za zaposlene u NSZ mora da se uvede norma godisnje svaki da zaposli 12 pedestogodisnjaka 24 cetrdesetoro godisnjaka i tako do sto , ko ne ispuni normu otkaz.A njegovo mesto popunjava nezaposleni.
Slobodan Petkovic
Добар је текст,и на неки начин најкориснији,али под пуном одговорношћу (а како би другачије) тврдим:Ни г.Надбантић, ни г-ђа Брат.(психолог),али ни комент.нису указали на највећи проблем.Национална служба за апошљ.није учинила ни један креативан корак,у циљу лакшега запошљавања незапослених.Ту по мени, посебну кривицу сносе и психолози и социолози који раде у Нац. служби!!Наиме,када сам "обијао"прагове Нар.универзитета,распитујући се за могућност обуке за неки занат или друго зан.,а на основу натписа на паноима на којима се оглашавају курсеви,у в е к(!) сам од надлежних добијао одговор (отпр.):"...Ма,то је само формално;за људе који већ раде,знају неки занат,па само да добију"црно на бело" да су завршили"Ово тврдим одговорно.То је у Нар.универзитетима,а исто је у служби Нац.сл. зап.јер се само организују безвезни курсеви за рад на компјутеру,а никада-преквалификација, професинонално оспособљ.тј.обука за неко тражено занимање! Психолози,социол. и други у нац.служби,су само чиновници!!
folirant .
Verovatno je jedina greska clanka sto je ta granica kod nas 40g., ostalo je sve odlicno napisano. Veliki plus za tekst je sto se moze izvuci pouka. Jednostavno, ucite tehnicke pravce a buducnost ce pokazati i poljoprivredne skole. Slicna je situacija i u razvijenim drzavama. Najveca greska je sto se neusavrsavamo nakon skolovanja a cesto nam skole nemaju upotrebnu vrednost.. Odvajati deo novca pa makar i 10 eura mesecno da bi mozda u slucaju problema sa godinama mogli raditi i samostalno. Iskreno receno jedva sam nasao elektricara, molera, zidara... ali koji urade dobro za ono sto dobiju novac. Vreme je primanja i partiskih ljudi na radno mesto. Oni koji ne zele da rade za 300 eura neka sede i cekaju platu od 2000 eura.
Gradjanin Mali
Nacionalna služba zapošljavanja već dugo vremena ne može da pomogne nezaposlenima starijim od 35 godina jer ih poslodavci ne žele zaposliti. "Moj savet je da u CV ne pišete koliko imate godina" - savet je volonterke koja radi u Nacionalnoj službi i nada se da će je jednom primiti u radni odnos.
Svetlana Pešic
Potrebno je još bilo naglasiti da direktori u državnim preduzećima ili službama ne primaju kandidate koji bi se najbolje pokazati na poslu, već one koji imaju neku "vezu " jer ih kvalitet primljenih ne zanima, niti kome polažu račune što su zaposlili ovog ili onog. Dakle, da je profesorka imala i 60 godina i nekog na poziciji partijskog lidera partije koja je postavila direkora škole, bez problema bi bila primljena, ma koliko bora imala.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja