utorak, 29.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 10.09.2013. u 12:30 S. Despotović

Niži nameti na rad nisu smak sveta

Мање дажбине држави, више радних места у привреди (Фото Д. Јевремовић)

Iako postoji opšta saglasnost da će najavljeno smanjenje poreza na rad dovesti do rasta zaposlenosti u Srbiji, postavlja se pitanje – šta dok se to ne dogodi. Odnosno, da li to što je Saša Radulović, novi ministar privrede, najavio manje namete za poslodavce znači da će doći do povećanja nekih drugih poreza? Ukoliko se izgubi taj deo budžetskih prihoda, na koji način će ta rupa u javnim finansijama biti popunjena?

Računica Danice Popović, profesorke Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koju je iznela u emisiji „Utisak nedelje”, kazuje da bi smanjenje poreza na zarade od 30 odsto napravilo manjak u budžetu od čak 200 milijardi dinara. Ima li Srbija prostora da u ovom trenutku toliko smanji poreske prihode?

U Fiskalnom savetu procenjuju da je o tome veoma teško govoriti dok se ne budu znale konkretne brojke, odnosno za koliko će tačno porezi na rad biti umanjeni. Kažu da očekuju razgovore sa novim ministrima i da će potom dati svoj stav.

Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i vlasnik „Modusa”, kaže za „Politiku” da je netačna teza po kojoj će smanjenje poreza i doprinosa na rad drastično isprazniti budžet.

– To sa porezima jednostavno ne funkcioniše tako. Srbija mesečno gubi po 19.000 radnih mesta zato što su porezi i doprinosi ogromni. I ako ih ne smanjimo imaćemo još više nezaposlenih – tvrdi Knežević i dodaje da 63 odsto, koliko trenutno iznose porezi i doprinosi na zarade u Srbiji, nisu jedini troškovi koje poslodavci snose.

– Tu je bolovanje do mesec dana koje ide na teret poslodavca, zatim topli obrok, regres i prevoz radnika, pa otpremnine u slučaju otkaza ili penzije i na kraju plaćanje penala ukoliko nemate uslova da zaposlite osobe sa invaliditetom. Kada se sve to sabere, na jedan dinar dohotka radniku, mi platimo 1,3 dinara obaveza prema državi – navodi on, dodajući da bi, ukoliko se smanje porezi i doprinosi, jedan broj poslodavaca podigao plate zaposlenima.

– Ja ću, na primer, tako uraditi u tekstilnoj industriji. Drugo, oni koji deo zarade isplaćuju radnicima na ruke, preći će u legalne tokove poslovanja i krenuće opšta borba protiv sive ekonomije – kaže Knežević.

Prema njegovim rečima, to su ideje i novog ministra privrede, kojem je, kako kaže, jasno da nema razvoja srpske ekonomije ukoliko se ne urade tri stvari.

– Najpre smanjenje poreza i doprinosa, zatim prevođenje poslovanja iz sive zone u legalne tokove i rigidna borba protiv sive ekonomije i crnog tržišta. Budžet bi se time napunio i nadoknadio to što su porezi i doprinosi smanjeni. Osim toga, moguće je povećati porez na imovinu, na trgovinu, pa i podići nižu granicu PDV-a koja sada iznosi osam odsto – zaključuje Knežević.

Ni ekonomista Aleksandar Stevanović ne strahuje da će nastati velika rupa u budžetu ukoliko se smanje nameti na rad. Jer, kako kaže, moglo bi da usledi povećanje drugih priliva u budžet.

– Tu pre svega mislim na povećanje poreza na imovinu i akcize. Očekuje se i da će oni koji rade na crno ući u sistem i onda i oni početi da pune budžet. Znači, nema dileme da će smanjenje poreza i doprinosa smanjiti priliv novca iz tog izvora, ali pojaviće se drugi, pa ne očekujem manjak u budžetu. Stoga dajem punu podršku ovoj meri – kaže Stevanović.

Treba, ipak, biti iskren pa reći da je smanjenje poreza i doprinosa samo jedna strana priče i da ga mora pratiti niz reformi. Jer na visinu fiskalnog opterećenja zarada najviše utiču doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, koji čine oko četiri petine ukupnog nameta na plate. Stoga je nužno da se sprovede i reforma u penzionom i zdravstvenom osiguranju.

Istovremeno, neophodno je da dođe i do promene radnog zakonodavstva koja bi omogućila poslodavcima da broj zaposlenih prilagođavaju obimu poslovanja, odnosno jednostavnije zapošljavanje, ali i otpuštanje.

---------------------------------------------------------------------------------------

Koliko preduzetniku, toliko i državi

Od poreza i doprinosa na plate radnika još su veći nameti za preduzetnike i poljoprivrednike koji sami sebi isplaćuju zarade.

– Na isplaćenu zaradu od 40.000 dinara preduzetnik za sebe plaća 34.521 dinar poreza i doprinosa što je 86,31 odsto neto zarade. Ako se ovome doda i 10 odsto poreza na iskazanu dobit na kraju poslovne godine, pod pretpostavkom da će ona iznositi samo 480.000 dinara godišnje, dobija se neverovatno zahvatanje od 96,31 odsto. Znači, koliko preduzetniku i poljoprivredniku, toliko i državi – navode u somborskom Opštem udruženju preduzetnika, članici Unije poslodavaca.

Komentari12
15708
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Novosađanin NS
Ako mislite da je malim preduzetnicima dobro, zašto onda i sami, umesto pisanja besmislenih komentara, ne počnete sa nekim biznisom. U Novom Sadu, 90% malih preduzetnika je propalo. Da li od dobrih uslova i dobre zarade?
Jovanka Voždovčanka
I nekoliko, dosadašnjih, izmena Zakona o radu, po zahtevu privrednika, nisu dali, nikakve, rezultate po pitanju povećanja zaposlenosti. Svaki pozitivni efekat se prelio u džepove poslodavaca, a nezaposlenost se povećala. Tako će biti i sa ovim merama (ako se usvoje). Poslodavci će dobiti najjeftiniju moguću, robovsku, radnu snagu, sve uštede će preliti, ponovo, u svoj džep, a nezaposlenost će i porasti. Jednostavno, treba shvatiti da je većina poslodavaca u Srbiji alava i da hoće da, u što kraćem roku i u "mutnoj vodi" stvori kapital (i za praunuke), kakav se na zapadu stvara desetinama godina. Neka ti, isti, poslodavci iznesu kapital i neka "posluju" u državama sa boljim "poslovnim okruženjem". Da ih vidimo !
mirko b.
Voleo bih da vidim tu računicu koju je iznela profesorka Danica Popović, da će budžet izgubiti 200 milijardi dinara ako porez na zarade smanji za 30 %. Ukoliko je mislila na period od 1 godine za koju se budžet donosi onda je ta računica katastrofalno pogrešna. Pokušao sam i sam da izračunam taj gubitak za budžet i došao do cifre oko 40 milijardi za jednu budžetsku godinu na osnovu dostupnih podataka . Voleo bih da nam profesorka tu jednostavnu računicu i pokaže. Pored izračuna gubitka od poreza na lične dohodke zanemario sam pozitivne efekte prihoda od novozaposlenih i legalizacije rada na crno. Moja računica pokazuje da bi tim smanjenjem poreza pozitivni efekti bili veći od 100 milijardi dinara po osnovu drugih budžetskih prihoda iz osnova ličnih dohodaka.
Geger XXL
Iz grafikona za poredjenje poreza & doprinosa sa drugim zamljema vidi se da je Srbija negde u sredini. Kad bi uporedili i bruto plate, videli bi da je Srbija negde na dnu: trosak za radnu snagu u Srbiji je najmanji u Evropi. Novi ministar, i pored te ocigledne cinjenice, smatra da je trosak za radnu snagu u Srbiji previsok i da je to glavni razlog visoke nezaposlenosti.
Ljiljana K.
Najavljenim izmenama zakona, kojima se namerava produžiti radni staž i strosna granica za odlazak u penziju, biće obesmišljeno svako izdvajanje za penziono osiguranje, jer više neće postojati ni teorijska šansa da penziju doživimo. Prestanimo da se stidimo rada i okrenimo se proizvodnji - to je jedino rešenje svih naših problema.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja