utorak, 26.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 10.09.2013. u 15:00 Dušan Teodorović

Papazjanija od engleskih fraza kao naučni rad

Ovih dana sam ponovo pročitao Nušićevu komediju Dr. Da napravim sebi potpuni doživljaj odgledao sam i istoimeni kultni film Soje Jovanović iz 1962. godine. YouTube nudi mlađoj generaciji neponovljiva dva sata uživanja u filmu. Branislav Nušić je lažnom doktoru Cvijoviću dodelio da na svom predavanju izgovori i sledeće: „Uostalom, sve je to iz oblasti filozofije digniteta u odnosu na životinje. O ontološkoj koncepciji statusa Šlezingerove fundamentalne konstante minus jedan plus. Odbacuje se kategorija odraza kao osnovna gnoseološka kategorija, odnosno prihvata njena ograničena valorizacija u okviru jedne nove celine... Vangravitaciona stanja mikrokosmičke orbite. Raspad u ništavilo. Eto, tim putevima se kreće savremena filozofska misao.”

Nušićeva salata od reči kojima lažni doktor opsenjuje prostotu doživela je pre neki dan rimejk dostojan originala. Mladi profesori informatike sa FON-a Dragan Đurić, Boris Delibašić i Stevica Radišić su napravili intelektualni i moralni podvig i u nušićevskom stilu ukazali nastavno-naučnim većima, dekanima srpskih fakulteta i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja šta treba da se uradi odmah, baš sada i bez ikakvog odlaganja.

Priča ide otprilike ovako. Svuda u svetu na uglednim univerzitetima nastavnici univerziteta se ozbiljno bave naukom. Rezultati ovih istraživanja se, posle rigoroznih anonimnih recenzija, publikuju u relevantnim naučnim časopisima. Verifikovani naučni rezultati koji su publikovani uslov su za napredovanja u viša univerzitetska zvanja. Nastavnici koji ne ostvare odgovarajuće naučne i pedagoške rezultate ne napreduju. Pojedini docenti se ne unapređuju i moraju da odu sa univerziteta. Kakva je situacija na srpskim univerzitetima? Deo nastavnika se ponaša kao da radi na svetskim univerzitetima i uspeva da u teškim uslovima neadekvatne finansijske podrške i zastarele opreme ostvari značajne rezultate u nauci. Upravo su talentovani zaljubljenici u nauku dali najveći doprinos ulasku Univerziteta u Beogradu na Šangajsku listu. Deo onih drugih, kojima bi se svetski univerziteti zahvalili na saradnji, opstaje na srpskim univerzitetima i relativno lako napreduje. Kako je to moguće? Pronađena je čarobna formula u vidu „naučnih časopisa” svaštarskog tipa koji objavljuju veliki broj nekvalitetnih radova iz najrazličitijih oblasti. Najčešći uslov za objavljivanje „naučnog rada” u ovim časopisima jeste plaćanje znatne sume novca vlasnicima časopisa. Drugim rečima, radi se o kupovini naučnog rada. Nešto slično kao kada neko ko ne ume da vozi kupi vozačku dozvolu. Trenutni hit za srpske autore, koji po svaku cenu žele da imaju naučne radove, jeste  Metalurgia International, rumunski časopis iz oblasti „metalurškog inženjerstva”. Učesnicima poduhvata „plati, pa imaj i ti za tri dana naučni rad” potpuno je jasno da će u birokratskoj proceduri izbora u univerzitetsko zvanje na srpskim univerzitetima njihov „naučni rad” da bude tretiran na isti način kao i naučni radovi onih koji u nauci ostvaruju svetske rezultate koje publikuju u „pravim” naučnim časopisima. Pojedinačne kritike ovakve prakse dovode trenutno do stvaranja velikih animoziteta među kolegama na izbornim telima fakulteta i univerziteta.   

I sada dolazimo na priču o musketarima. Dragan Đurić  (potpisan kao Dragan Đuirić), Boris Delibašić (potpisan kao Boris Delilbašić), i Stevica Radišić (ne znam šta mu je pravo ime) objavljuju potpuno izmišljeni rad u časopisu Metalurgia International.  Beskrajno je šarmantno što su se za časopis slikali sa lažnim brkovima i perikama. Već su njihove fotografije svakom mislećem i naučno treniranom čoveku ukazivale na cirkus. U suštini rad predstavlja papazjaniju sastavljenu od engleskih fraza, ali je napisan u stilu u kome se pišu naučni radovi. Mlade kolege-pametnice su uložile intelektualni napor i kreirale budalaštinu koja nije rezultat bilo kakvog naučnog istraživanja. Časopis koji masovno objavljuje radove „naučnicima” iz Srbije je bez ikakvih problema objavio budalaštinu. U radu se spominju pojmovi iz informatike i računarstva, spominje se Evropska unija i obrazovni nivoi žena, ima i religije i histograma i statističke analize. Briljantna papazjanija i izrugivanje lažnim naučnim radovima, proceduri izbora i dodeli univerzitetskih zvanja. Među lažnim referencama se kao autor pominje čak i Diznijev junak Šilja koji je svoje naučne rezultate objavio u naučnom časopisu koji se zove „Mikijev zabavnik”! Spominje se da su korišćeni i rezultati radova objavljenih 2012. i 2013. godine od strane davno mrtvih velikana svetske nauke Bernoulli-ja i Laplace-a. Niko nije primetio ništa. Objavili su rad! Čitav broj časopisa u kome su naši musketari objavili svoj rad-parodiju ispunjen je „naučnim radovima” ostalih srpskih autora. Prelistao sam poslednji broj časopisa. Koristim priliku da obavestim naučnu javnost i čitaoce „Politike” da se najnovije novosti iz metalurgije odnose na probleme snabdevanja cvećem na teritoriji Bangladeša, uticaj poslovne etike na organizaciono ponašanje zaposlenih (šta god to značilo), razvoj turizma u Crnoj Gori, novi metod za brzo vađenje kvadratnog korena, prilagođavanje korporativne kulture srpskom tržištu i probleme dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji. Sve je to objavljeno u Rumuniji uglavnom na lošem engleskom jeziku. Bitno je da je objavljeno jer objavljivanje donosi u Srbiji napredovanje, mentorstvo, honorare od Ministarstva prosvete i nauke, veću platu i priču o naučnim rezultatima.

Posle uspešnog objavljivanja rada „Evaluacija transformativnih hermeneutičkih heuristika za procesiranje slučajnih podataka” (moj slobodni prevod naslova papazjanije) u visokom školstvu Srbije ne sme ništa više da bude kao do sada. Na potezu su veća fakulteta i univerziteta, dekani i Ministarstvo prosvete i nauke. Metalurgia International i ostali lažni naučni časopisi moraju da budu odstranjeni iz srpskog akademskog prostora, a svaki pokušaj publikovanja u časopisima ovog tipa mora da bude najoštrije sankcionisan sa posledicama koje podrazumevaju neizbor u zvanje i prestanak akademske karijere.

Čitaocima „Politike” je jasno da sam ovim tekstom ocenio transformaciju integracije filozofskih aspekata bioenergetskih vrednosti ljudskih i manjinskih prava u diferencijalnim jednačinama. Nije loša rečenica. Pravi naučni rad.

Dopisni član SANU, redovni profesor Univerziteta u Beogradu 

Komеntari64
f53db
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Diplome i ćage
Objavljivanje radova ne bi trebalo da donosi bodove nego broj citiranja radova/autora od strane drugih naučnika i stručnjaka. Broj citiranja je mera vrednisti rada. Gluposti niko ne citira. Međutim, u našim uslovima doktorska diploma, bez obzira kako je stečena, može lepo da se unovči preko pogodne političke stranke.
Aleksandar Obilić
Dovoljno je da poznajete mlade naučnike i da pomislite da su na sve spremni osim na ozbiljnost. Uzimajući državne pare i sedeći u firmama na budžetu oni izmišljaju razne stvari. Inače deklarisani naučnici su naučnici samo kod kuće krenuvši od malog Stevice koji radi u Domu zdravlja i upropastio sve što je dotakao do njegovih prijatelja koji se ni u šta ne razumeju i tzv stručnjaci sa FONA. Budalaštine internetom može i dete od 5 godina da napiše a Vi se divite nekom ko nije deklarisani akademski građanin. Dajte malo ozbiljnosti a ne da pričate o nekim ljudima koji bi da napakoste drugima i završavali škole i fakultete preko veze.
Djuro Pucar-Stari
Svako se blamira za svoje pare. Nije bitno ko je sta napisao - i to moze da promakne recenzentima. Bitno je, posle objavljivanja radova, koliko je ko citiran. A zna se da je indeks citiranosti o0d 12,000 rezervisan samo za najbolje. Ostali se ne racunaju.
Ex Chapman
Znaš šta će sad da se desi? NIŠTA!
Tome Mislilac
Znaci za vas je casopis sa IF 0.18, pri dnu SCI liste (cak i u svojoj kategoriji), "visoko rangiran?" Da li su pocinioci krivicnog dela oni koji su radovima u ovakvim casopisima ostvarili materijalnu dobit i domogli se vise pozicije i plate, da ne govorimo o krajnje neukusnoj samopromociji (Sangajci sa Vozdovca), ili oni koji su svetu pokazali istinu o kvalitetu ovog nazovi casopisa?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja