utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:36

Nova vlast u Norveškoj smenjuje samo 130 funkcionera

Autor: Zorana Šuvakovićsreda, 11.09.2013. u 12:00
Десница је на парламентарним изборима у понедељак обезбедила 96 од 169 посланичких места: Ерна Солберг (Фото Ројтерс)

Za mandata dosadašnje vlade standard je dodatno porastao, zemlju nije ni okrznula evropska kriza, ali svejedno Norvežani su glasali za novu vlast. Erna Solberg (52), predsednica Konzervativne partije desnog centra, biće mandatar za formiranje nove vlade. Zajedno sa koalicionim partnerima iz još tri stranke, desnica je na parlamentarnim izborima u ponedeljak obezbedila 96 od 169 poslaničkih mesta. Premijer Jens Stoltenberg, lider Radničke stranke, i njegova koalicija levih partija, posle osam godina na vlasti, odlazi u opoziciju.

Smena vlasti u trenutku kada zemlja ekonomski napreduje, nezaposlenost je samo tri odsto, dok je penzioni fond narastao na 750 milijardi dolara, nije nikakvo iznenađenje. To je, kažu analitičari, još jedna potvrda da Norvežani slede osobeni politički model. Oni jednostavno ne vole da se isti ljudi dugo zadržavaju na vlasti, čak i kada su u svom poslu uspešni. Sigurni su u nepovredivost svojih institucija koja je garantovana ustavom.

Prelaskom na desni kolosek sa izabranih funkcija odlazi najviše sto trideset ljudi – ministri i njihovi najbliži savetnici. Svi ostali, ambasadori, direktori javnih preduzeća, škola, fakulteta, bolnica, urednici i direktori štampanih i elektronskih medija su profesionalci i promena partije na vlasti ni u kom slučaju ne znači da će na ova mesta doći partijski kadrovi. 

U petomilionskoj naciji sa najvišim standardom u Evropi, izbori zato nisu naročito skupi niti dovode do dramatičnih promena. Konzervativna stranka godinama se sve više približava centru, a isto važi i za Radničku partiju, pa su ove dve rivalske političke opcije koje čine okosnicu nove i stare vlade u stvari međusobno jako bliske, što garantuje da neće doći do oštrih zaokreta ni u jednom važnom pitanju.

Problem za konzervativce biće Partija progresa, treća na izborima i neizbežna u vladi. Ona je doduše poslednjih godina ublažila svoju antiimigrantsku retoriku, ali je činjenica da je Anders Bering Brejvik, koji je pre dve godine počinio najveći masakr u istoriji Norveške ubivši 77 ljudi, kratko bio član ove stranke i da je ona zagovarala oštriju trijažu useljenika.

Partija Erne Solberg, za razliku od većine drugih desničarskih stranaka u Evropi, smatra da multikulturalnost obogaćuje Norvešku, ne bori se protiv priliva imigranata, ali traži da prilikom primanja državljanstva novi Norvežani polože test osnovnog znanja jezika. U Norvešku je samo u toku prošle godine pristiglo 70.000 imigranata od kojih 25.000 nisu Evropljani. 

Konzervativci se zalažu za veće privatne slobode i manje mešanje države u privatnost porodice, još kvalitetnije školstvo, izgradnju modernije infrastrukture... Jedina ključna razlika koju obećava nova vlast jeste smanjenje poreza firmama koje se ne bave najprofitabilnijom naftnom industrijom. To se obrazlaže potrebom da se dodatno rasterete sve druge grane privrede kako Norvešku ne bi stigla kletva zavisnosti od naftnih prihoda. Ali ni to nije bio razlog što su Norvežani glasali za novajlije jer, po istraživanjima, sedamdeset odsto stanovnika zadovoljno je sadašnjom poreskom politikom.

Stručnjaci predviđaju da će nova vlada povećati troškove iduće godine za 15 milijardi kruna (2,5 milijardi dolara), ali da neće prekoračiti zacrtanu crvenu liniju od četiri odsto koliko je dozvoljeno uzimanje od profita najvećeg investicionog (penzionog) fonda na svetu. Nova vlada naklonjena je delimičnoj privatizaciji državnih preduzeća, a pominje se i šira privatizacija školstva. Uz sve to, nema govora o umanjenju socijalne odgovornosti ili o bitnoj promeni u funkcionisanju države socijalnog blagostanja.

Nema, kako tvrde Nordijci, nikakvih potresa na vidiku, izuzev jednog. Radi manjih troškova, građani Osla su se, glasajući za skupštinske poslanike, ujedno izjašnjavali i na referendumu: da li su za ili protiv da se Oslo kandiduje za organizovanje Zimskih olimpijskih igara. Više od polovine (53 odsto) je za to da Norveška bude zimska olimpijska prestonica 2022. ukoliko bude izabrana među ostalim kandidatima. To je već promena koja će izazvati mnogo žustrije debate od onih parlamentarnih. Pogotovo ako te godine čak ni na severu Evrope ne bude dovoljno snega.


Komentari0
7e943
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja