Sezona šljiva je u punom jeku, a ova godina je vrlo rodna za ovo voće. Šljiva se preporučuje u ishrani, posebno u svežem stanju.

Od vitamina sadrži beta karoten (provitamin A), vitamin Ce, folne kiseline, nijacin, vitamin Be-6, kao i obilje kalijuma, fosfora, kalcijuma, magnezijuma, natrijuma, bakra i gvožđa. Šljiva sadrži rastvorljiva biljna vlakna koja deluju blagotvorno kod sniženja holesterola u krvi i zatvora.

Zbog bogatstva vitamina, minerala i biljnih vlakana, ovo koštičavo voće zauzima važno mesto u ishrani. Šljive su blagotvorne jer pomažu kod psihičkih nemira i poteškoća sa koncentracijom, jačaju srce i imunitet, regulišu probavu, čiste organizam i odstranjuju iz njega štetne materije, podstiču rad jetre i popravljaju apetit.

Jezgro koštice šljive sadrži vitamin Be-17 koji se koristi u terapiji kod obolelih od karcinoma kao prirodni suplement, a mogu preventivno da ga konzumiraju i zdrave osobe. U apotekama ih nećete naći, ali ih ima svaka bolje snabdevena prodavnica zdrave hrane.

Šljiva potiče iz Azije, a poznata je bila još u starom veku. Danas se uzgaja više od 2.500 vrsta ovog voća. Najpoznatije vrste su: bistrica, stenli, čačanka, valjevka. Svež plod šljive ima nisku energetsku vrednost, svega 46 kilokalorija na 100 grama.

Ovo koštičavo voće ima veliku upotrebu. Pored rakije, šljiva se najčešće upotrebljava u proizvodnji džemova, marmelada, sokova i slatka. Zatim, prodaju se kao sušene šljive ili se jednostavno jedu kao poslastica (knedle sa šljivama…).

Jasna Anđelković, nutricionista
www.nadijeti.com