utorak, 19.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:37

Bauk državnog vlasništva

Autor: Miša Đurkovićčetvrtak, 12.09.2013. u 15:00

Tabloidizacija javnog prostora u Srbiji domaću politiku pretvara u kaljugu. Naslovne strane se pune indicijama i spekulacijama o tome kako policija i tužilaštvo navodno vode istrage, a na tapetu su uglavnom opozicioni lideri i nepodobni poslovni ljudi (tajkuni). Vlast zaista kreira atmosferu u kojoj se glasači motivišu manipulacijama, emocijama i mržnjom prema onima koji ne podržavaju njene poteze.

Politika bi međutim trebalo da bude sukob političkih programa pri čemu bi glasači trebalo da se opredeljuju između različitih koncepcija o uređenju države, a dužnost medija bi trebalo da bude da nam racionalno i objektivno predstavi sve te programe i njihove nosioce. Eto na primer izjašnjavanje o pitanju gej parade, tretmana homoseksualizma i određenja porodice moralo bi da postane tema svake predizborna kampanje pa da onda svaki od učesnika jasno iznese svoj stav o tim pitanjima. Tokom kampanje međutim svi to izbegavaju, a onda pod pritiskom stranaca nameće se koncepcija za koju bi glasao veoma mali broj ljudi.

Još jedno veoma važno i na neki način suštinsko političko pitanje o kome ne postoji ni dovoljan broj informacija ni jasna rasprava jeste pitanje državnog vlasništva. Povod za članak jeste novi talas beslovesne apstraktne propagande koji treba domaćem javnom mnjenju da ogadi svako državno i javno vlasništvo kao nešto što je po definiciji loše, što služi samo za pljačku i što političari koriste za sopstveno bogaćenje i finansiranje svojih partija. Medijska propaganda nam nameće takav stav pripremajući nas time za rasprodaju svih preostalih resursa koji opstoje u ovoj državi. Nakon bombastičnih hapšenja i „uverljivih” dokaza o zloupotrebi državnog vlasništva, kao i podataka o dugu koji ova preduzeća prave, svaki površno obavešteni čovek trebalo bi da zavapi: aman, prodajte to više, dajte nekim Arapima ili Nemcima koji će to da preuzmu, samo da više nemamo tu muku!

Sve ovo liči na identičan talas propagande koji smo imali pre neuspelog pokušaja prodaje „Telekoma”, pre nekoliko godina. Iako se pokrenuo veliki talas protesta stručnjaka i javnosti protiv te namere, nijedan elektronski ili pisani medij sa značajnim uticajem nije smeo da pusti informaciju o tome, a kamoli da profesorki Aleksandri Smiljanić dopusti da iznese sve relevantne argumente protiv predaje „Telekoma” kao važnog poslovnog, edukativnog i bezbednosnog resursa ove države. Skandalozno je, na primer, što se od građana krije činjenica da su i „Dojče telekom”, koji se nudio kao najozbiljniji kupac, i „Telenor” (koji je kupio ovde mrežu 063) državne firme, a njihove akvizicije u Srbiji nazivaju privatizacijama!? Upravo te firme pokazuju da državno vlasništvo ne mora da bude loše. Štaviše, radi se o liderima u svojim oblastima u Evropi.

Da se razumemo, pitanje poželjne strukture vlasništva nije ovde apstraktno pitanje načelnog opredeljivanja između privatnog i državnog, već izrazito kontekstualno pitanje. Na apstraktnom nivou ta priča je manje-više razrešena krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka. Mizes je čuvenim spisom o socijalističkoj kontroverzi pobrojao razloge zbog kojih je u načelu za veći deo privrede privatno vlasništvo efikasnije od državnog ili društvenog. Međutim, još klasici poput Mila definisali su niz izuzetaka u kojima npr. država mora da zadrži monopol, ili privatnici nemaju interes, ili država mora da da načelni podsticaj itd. Osim toga, struktura privatnog vlasništva se takođe izmenila, pa vlasnik više nije menadžer − svedoci smo kako je niz privatnih kompanija propalo zbog lošeg menadžmenta ili zbog toga što se nisu prilagodili kretanju tržišta. Kod nas smo se nagledali i niza propalih privatizacija jer su novi privatni vlasnici često dolazili da idejom da očerupaju i rasprodaju velike sisteme koje su dobijali ispod cena (famozni autsorsing), a da ostalo oteraju u stečaj. Treba znati i da ponekad nedovoljno efikasni veliki državni sistem omogućava funkcionisanje velikog broja manjih privatnih subjekata i da njegovom likvidacijom svi oni propadaju.

Državna intervencija je svoj veliki povratak doživela u najrazvijenijim kapitalističkim zemljama sa početkom krize, pa je potpuno suprotno globalnim tokovima to što naši političari nastavljaju da se ponašaju kao pre krize i nastoje sve da rasprodaju – Orban npr. pokušava da za mađarske subjekte povrati što veći deo bankarskog i trgovinskog sektora u svojoj zemlji.

Država kod nas mora da se uključi u strukturu vlasništva u nizu propalih regiona i zbog demografskih i bezbednosnih razloga. Istok i jug Srbije nisu uspeli da privuku kapital koji bi omogućio opstanak ljudi i bez državne intervencije i stvaranja neke vrste zaposlenja ti krajevi će opusteti. Ovu priču prošle godine pokrenule su Dveri, a vrlo je zanimljivo da novi ekonomski program Demokratske stranke, kao najveće opozicione partije, donosi čitav niz novina u kojima se otvara prostor za povratka državne intervencije u krajevima u kojima je privatna inicijativa propala.

Dakle, umesto masovnog valjanja u blatu nama bi bilo preko potrebno da mediji otvore prostor za argumentovanu raspravu i sučeljavanje stavova vlasti i opozicije o ključnim pitanjima kao što je i pitanje statusa državnog vlasništva i državne inicijative.

Viši naučni saradnik, Institut za evropske studije


Komentari12
e36eb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jelena Ilic
Da li mi neko moze reci sta se desava sa zakonom sa javnom svojinom u pokrajini, recimo kad ce biti rajasnjeno sta je republicko a sta pokrajinsko zemljiste?
Горан Живковић
Миша Ђурковић за председника!
Леон Давидовић
Ја увек једнако тврдим да државно и приватно власништво треба да су равнопаравни и да једнако успешна могу бити и приватна и државна предузећа ако се са њима успешно руководи и наравно ако су тржишне околности у неким стандардима који омогућавају нормално пословање. Али изгледа да су људи слепи код очију и глуви код ушију јер свуда на делу видимо какву пустош привреде су направили неодговорби приватници, а и даље се заговара само приватно власништво као спас. Штете које су до сада начињене народу Србије јесу епохалне штете, то је права пошаст, катастрофа гора од најгоре елементарне непогоде, катастрофа је попут рата, глади, епидемије и не знам каквог све зла. Видите да већ деценијама свако ко се бави политиком или има какав други значајан положај у друштву гледа само како да пљачка, а не да ради за народни интерес. Пљачка и уништавање народа постало је као нека епидемија која је обузела политичаре и моћне људе у привреди и другим сферама друштва. И никакве наде за напредак нема ?
Леон Давидовић
Ја увек једнако тврдим да државно и приватно власништво треба да су равнопаравни и да једнако успешна могу бити и приватна и државна предузећа ако се са њима успешно руководи и наравно ако су тржишне околности у неким стандардима који омогућавају нормално пословање. Али изгледа да су људи слепи код очију и глуви код ушију јер свуда на делу видимо какву пустош привреде су направили неодговорби приватници, а и даље се заговара само приватно власништво као спас. Штете које су до сада начињене народу Србије јесу епохалне штете, то је права пошаст, катастрофа гора од најгоре елементарне непогоде, катастрофа је попут рата, глади, епидемије и не знам каквог све зла. Видите да већ деценијама свако ко се бави политиком или има какав други значајан положај у друштву гледа само како да пљачка, а не да ради за народни интерес. Пљачка и уништавање народа постало је као нека епидемија која је обузела политичаре и моћне људе у привреди и другим сферама друштва. И никакве наде за напредак нема?
Кристијан Хранисављевић
Уопште није спорно да извесна предузећа треба да остану у државном власништву, јер представљају значајан стратешки и економски ослонац. Проблем је у вођењу тих предузећа. Кад се већ помиње Телеком, уопште није претеривање рећи да је то фирма која озбиљно гуши и успорава развој телекомуникација у Србији, а и даље има повлашћен положај. Није никаква тајна да су државна предузећа код нас и даље полигон за запошљавање страначких пулена, а ту онда нема говора о професионализму и врхунској услузи. Мене само занима колико то година треба да се даје шанса некомпетентнима пре него што неко одлучи да државна предузећа коначно треба да почну да се воде домаћински? Кориснике услуга занимају резултати, јер плаћају и те траљаве услуге државних фирми, немају они ништа од прича о стратешким интересима. Не треба стално тражити од грађана да буду моралнији и свеснији од оних који су у позицији да доносе одлуке и креирају пословну атмосферу.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja