utorak, 12.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:44

I Srbija dokaz da se pobeđuje i srcem

Autor: Goran Anđelićponedeljak, 16.09.2013. u 22:00
Реприза у правом смислу: у полуфиналу Дејвисовог купа за тенисере и 2010. и сада, исто у Београду, Ђоковић био заслужан за изједначње, а Типсаревић за пресудну победу која га је подигла на рамена саиграча

Promenilo se vreme i u tenisu. Kažu da istoriju pišu pobednici, a u „belom sportu” pobede žanju novi junaci.

Od kako se tenis 1968. profesionalizovao, Amerikanci su, recimo, neprikosnoveni s 51 trofejem na turnirima za gren slem. Vodeći su i u Dejvisovom kupu, ekipnom takmičenju koje je ugled gradilo od 1900. Njegovi su prvi šampioni, a zatim su trijumfovali još 31 put. Za petama su im Australijanci, njihovi večiti rivali, koji imaju 28 titula. Profesionalni teniseri iz „Južne zemlje” su 20 puta osvajali neki od četiri najveća trofeja teniske igre.

U poslednjoj deceniji, međutim, Amerikanci su izgubili prevlast. Legendarni Pit Sampras i Andre Agasi su završili karijeru, a posle njihovih dela za nezaborav samo se još Endi Rodik okitio gren slem znamenjem i to pred domaćom publikom 2003. I on se u međuvremenu penzionisao. Dok je igrao, SAD su s njim pobedile u Dejvisovom kupu 2007, što im je jedini trijumf u poslednjih 17 godina.

Primer iz 1986.

Australijski igrači, koji su harali u amaterskom tenisu, imali su manje uspeha već posle prvih godina u profesionalnoj eri. Poslednja teniska zvezda Australije Lejton Hjuit je dosegao zenit na Vimbldonu 2002, a njena poslednja ekipna titula, kada je i on bio u timu, osvojena je još 2003. Pošto je Hjuit ušao u godine, a 20-godišnji Bernard Tomić, najbolje plasirani australijski teniser na svetskoj listi (50. mesto), koji ima korene s ovog područja, nije stasao za najveće domete, reprezentacija te zemlje je u prethodnih sedam godina išla preko trnja. Tek sada, pobedom u doigravanju protiv Poljske u Varšavi, vratila se u Svetsku grupu, među 16 najboljih na svetu.

Poenta ovog izlaganja u opoziciji nekad-sad jeste naš državni tim, koji se posle 2010, kada je postao šampion Dejvisovog kupa, još jednom domogao finala. Imali smo mi i ranije svetle trenutke u tom takmičenju. U tom mementu nikada ne mogu da budu zaboravljene vrhunske teniske predstave sredinom osamdesetih u „Pioniru”. Pala je tu i Francuska (1985), koju smo, iako je bila predvođena asovima Anrijem Lekontom i Janikom Noom, poslali u niži stepen s 4:1 u baražu za Svetsku grupu.

Iduće godine, u prvom kolu, viđen je preokret ravan podvizima koji su naši teniseri načinili u Beogradu u polufinalu i finalu 2010. i onomad protiv Kanade. Onda je Sovjetski Savez, koji je, pod vođstvom selektora Šamilja Tarpiščeva, na megdan izveo igrače svetske klase Andreja Česnokova i Aleksandra Zvereva, vodio s 2:1 posle prva dana. U odlučujućim mečevima 18-godišnji Bruno Orešar i zatim Slobodan Živojinović, koji je bio sazreo u velikog asa, dali su primer kako se u sportu treba boriti za pobedu svoje zemlje.

U potonjim godinama jugoslovenska reprezentacija je bila čak i polufinalista. Finale joj izmaklo valjda i zato što je sva tri puta igrala kao gost (1988, 1989, 1991).

Na krilima Đokovićeve izuzetnosti

Zašto je naša reprezentacija sada uspešnija? Zato što ima generaciju kakva se pod državnu zastavu okuplja jednom u sto godina i zato što je njena prva violina teniser kakav se kod nas više nikada roditi neće.

Ti junaci su i poslali Australiju u drugi razred, prvi put u njenoj istoriji, kad su Hjuita i saigrače mu pregazili pred više od 20.000 ljudi u Beogradskoj areni. Ti junaci su oba puta savladali Amerikance, i kod nas pre tri godine, i kod njih u četvrtfinalu ovog ciklusa. Ti junaci ne gube veru u pobedu ni kada se protivnik nađe na korak od finala ili čak „salatare”, kao kad je onda čuveni grandiozni trofej bio Francuzima nadohvat ruke.

Novaka Đokovića, Janka Tipsarevića, Nenada Zimonjića, Iliju Bozoljca i anatemisanog Viktora Troickog, tvorca odsudne pobede u finalu 2010, u reprezentaciji vode i srce i veština i vatrena želja da obraduju svoj narod, pogotovo ako igraju pred njim. I sledeću priliku da ispune dušu navijačima imaće u Beogradu. Na megdan nam dolaze Česi, sa svojim sjajnim adutima Tomašom Berdihom i Radekom Štjepanekom, koji su isto tako godinama primerno bore za svoju zemlju. S njima stiže i „salatara”, jer je Češka važeći pobednik Dejvisovog kupa.

Biće to treći okršaj s njom u poslednje tri godine. Prvi put, u polufinalu 2010, oba puta je ispijena čaša meda u danu za odluku. Tvorci trijumfa, kao i prekjuče protiv Kanade, bili su Đoković i Tipsarević, kome se opet zalomilo da bude pukovnik i da ga saigrači podignu na ruke posle presudne pobede. Česi su nam se revanširali na svom terenu, lane, u četvrtfinalu (4:1), ali je Srbija igrala bez Đokovića, kome prošle godine reprezentacija nije ušla u kalendar takmičenja.

Kad je Đoković tu, od njega se očekuju dve pobede, a na ostalim reprezentativcima je da ostvare još jednu. To je ustaljena računica i za finale od 15. do 17. novembra.

Najbolji teniser sveta ima 12 uzastopnih uspeha u reprezentaciji ako se ne računa meč protiv Argentinca Huana Martina del Potra u polufinalu u Beogradu pretprošle godine, kome je predao zbog povrede, plativši danak naporima za trijumf na američkom gren slemu šest dana ranije. Poslednje utakmice, i to obe, izgubio je kad nas je Španija dočekala na svojoj šljaci u prvom kolu 2009.

Igranje za reprezentaciju trijumf karijere

„Crvena furija” se tako oslanja na Rafaela Nadala, koji ne zna za poraz već 22 meča. Od pet titula, koliko ima Španija, dao je doprinos za tri (2004, 2009, 2011). Za prvu, osvojenu 2000, nije mogao jer mu je bilo 14 godina, a za treću (2008) zato što je bio povređen.

Španci su tada načinili podvig u Argentini. U tome i jeste snaga te reprezentacije – moglo se i bez najboljeg. Velika Britanija ne može da računa na desetu titulu u istoriji, a prvu posle 1936, zbog toga što ima samo jednu lastu – Endija Mareja – koji je sada najzaslužniji što se teniski „Gordi Albion” vraća u Svetsku grupu posle šest godina, pošto je u baražu pobedio Hrvatsku u Umagu (4:1). Kad on igra za svoj groš, onda je moguće da Vimbldon dobije prvog domaćeg pobednika od 1936.

Najviše, gledajući tako, gubi Švajcarska. Njen as Rodžer Federer, koji je rekorder sa 17 titula na turnirima za gren slem, igrao je samo jednom u Svetskoj grupi u poslednjih devet godina i to baš lane kada su Amerikanci kao gosti pregazili Švajcarce s 5:0. Njegovo je da odigra ulogu u baražu u koji švajcarska reprezentacija zapadne jer i bez njega neprestano gubi u prvom kolu. Tako ju je u doigravanju predvodio i kada smo joj mi došli na megdan 2006. kao Srbija i Crna Gora.

Budući da je osvojio sve živo, neshvatljiv je njegov rezon da se ne upušta u borbu i za „salataru”. U duetu sa Stanislasom Vavrinkom imao bi dobre šanse za to. Za razliku od velikog Federera naši junaci i u tome vide smisao bavljenja tenisom.


Komentari0
c63f0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport / Tenis

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja