ponedeljak, 18.06.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:28

Da sam vladar Srbije, čitao bih Vuka svaki dan

utorak, 17.09.2013. u 21:57
Душан Ковачевић за говорницом на 80. Вуковом сабору

I danas Vuka poneko proziva njegovim rečima, njegovim pismom i pravopisom, zaboravljajući Vukov rad i „konačnu pobedu” srpskog književnog jezika 1847. godine, kad se pojavljuje prevod Vukovog „Novog zaveta”, rukoveti pesama „večitog mladića” Branka Radičevića i, kao kruna te 1847. godine, „Gorski vijenac” vladike i vladara, pesnika i filozofa. On se danas pominje nekako krišom i bez većeg značaja da je ova, 2013. godina, jedna od najvažnijih za srpsku književnost i kulturu – 200 godina od Njegoševog rođenja. Slavili smo tuđeg cara ove godine, umesto vladike srpske poezije. Zašto je to tako i zašto smo mi toliko „zaboravni”, neodgovorni? I zašto se danas čudimo što nam se sve ovo događa i što smo narod koji polako ali sigurno nestaje?

Partokratija – vladavina dnevne politike nad zdravim razumom, kroji nam sudbinu vekovima. Petar Drugi Petrović Njegoš je, danas, u Srbiji, pesnik iz Crne Gore – Crnogorac. U Crnoj Gori je Srbin, i to ne običan Srbin, već srpski pesnik kome valja ispraviti sve suvišno srpsko napisano onda kad Crna Gora nije bila to što je danas, a Njegoš to nije predvideo pa je pisao ne obazirući se na budućnost.

Godine 1847. pojavljuju se ljudi i knjige koje će zauvek obeležiti naš književni i životni put. A samo 15 godina pre te „sudbonosne godine” vladar Srbije – gospodar bez „znanja pisanja i čitanja” zabranjuje upotrebu Vukovog pravopisa u Srbiji, 1832. godine. I Milošu to nije bilo dovoljno; on Vuku nudi novac da ne piše – da prestane da piše! Dok po svetu vladari plaćaju zlatom pesnike, kompozitore i slikare da im stvore dela po kojima će se pamtiti njihova vladavina, u zemlji Srbiji vladar želi da plati – nudi pare Vuku da ne piše, jer je on – Vuk Stefanović Karadžić, po Miloševom opisu za Vukov pasoš „u mladosti kozar, a sada spisatelj srpske gramatike; usta su mu – kao čarapin početak”. Tako govori nepismeni vladar o najpismenijem podaniku. Tako je to sa kulturom bilo i tako je ostalo do dana današnjeg.

Piše Vuk vladaru, Milošu, 1832. godine, da je u Srbiji najveći problem što nema pravih i kvalitetnijih ljudi „sposobnih za narodne službe”.

I predlaže Vuk da se po Srbiji izaberu najdarovitiji mladi ljudi i o „državnom trošku pošalju u Evropu dalje da uče nauke i jezike”.

Uprkos svim uvredama, Vuk savetuje Miloša: „A da bi sve ovo lakše bilo učiniti, i da bi slava Vaše Svetlosti bila sasvim savršena, mislio sam da najpre Vašu Svetlost naučim čitati i pisati, potom da načinimo nekolike knjige za Vašu Svetlost, pa neka neke da vam se određeno vreme čitaju, a neke sami na besposlici da čitate”.

Piše Vuk Milošu, velikom vladaru Srbije, kako da „izbegne” novu bunu na domaće dahije; savetuje ga „da se ljudi obogate... jer koji nema šta izgubiti, onaj se u svakoj promeni i buni nada zacelo šta dobiti”... Te „bune na dahije” odavno se zovu – revolucije, svuda po svetu. Da sam vladar Srbije, čitao bih Vuka svaki dan.

I Miloš ga je pri kraju života poštovao i pomagao, ali je sve bilo malo kasno.

Proputovao je Vuk što peške, što na konjima i u kočijama „vascelu Evropu” (u koju mi danas žurimo) i sreo se sa najznačajnijim ljudima svoga vremena, imenima – simbolima kulture tadašnje i sadašnje Evrope. Pre skoro dva veka Vuk je bio cenjeniji i poštovaniji u Evropi nego što smo mi danas.

Demografski podaci kažu da nas je svake godine u proseku manje za oko 40.000 stanovnika. Za deset godina Srbija izgubi grad od oko 400.000 ljudi, što znači, ako se tako nastavi, za 100 godina bićemo prepolovljeni kad nestane četiri miliona stanovnika. A sto godina prođe brzo.

I ako ništa ne učinimo da se Srbija oporavi od „bele kuge” koja odnosi više stanovnika nego bilo koja bolest, pitanje je koliko će nas biti na Vukovom saboru za sto godina 2113.

I šta će biti sa našom zemljom ako ljudi nestanu: kome gradimo mostove, puteve, koridore, za koga spremamo i obnavljamo (bar u obećanjima) Srbiju kao zemlju „poštenog, čestitog i dobrog života”? Ko će govoriti Vukovim jezikom kad se Srbi sretnu za 200 godina, koliko je već prošlo od pojave Vukove Pismenice 1814. godine? I da li o tome iko razmišlja u borbi za vlast od četiri godine?

Danas je pitanje opstanka naroda najveća briga i, sigurno, najvažnija opomena sa ovog svečanog Vukovog sabora, u ime Vuka i njegove večite brige „za zemlju i narod”.

Dušan Kovačević


Komentari21
b8109
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dragan nikolic
koristim PC. Hvala Dusanu.Nadam se da je bar neko ,od ovih komentatora,citao Kovacevica(dostojan naslednik Vuka).Svima preporucujem da pogledaju dokumentarni film "Kod Kirila" i da razmisle kakvo je nase Slovenstvo(Srpstvo) sutra.
mio mir
Драган Мијаиловић | 18/09/2013 18:15 Колико вас пише ћириличним писмом? Овде и они који су за Вука и они против пишу латиницом.Трагикомично Evo i mene, koji pise engleskom transkripcijom, jer koristim PC bez nasih slova. I bas zbog toga sve vise cenim Vukovo pismo. Sve sto je Vuk uradio za Srbe je vise od modernih evroatlantskih integracija. Postali smo prepoznatljivi u Evropi i dobili svoj identitet. Kakva riznica knjiga je na cirilici i ne smemo je se odreci zbog nase dece. Prednost je u pisanju i cirilice i latinice jer se lako uklapamo u tekovine slovenske kao i zapadne kulture. Veliko hvala nasem velikom Dusku Kovacevicu sto nas je podsetio na to, a posebno na mudrost Vukovu..
Gastarbajter Gigica
Naravoucenije: bolje zagrejati stolicu i krevet sa partnerkom, a manje politike i ratovanja. Bicemo pametniji i bice nas vise.
Драган Мијаиловић
Колико вас пише ћириличним писмом? Овде и они који су за Вука и они против пишу латиницом.Трагикомично.
DizA-Sidnej Australija
Dodao bih još da slušam priče nekih novokomponovanih filozofa kako bi za srpski narod bilo bolje da se Vuk Karadžić nikada nije pojavio jer bi u tom slučaju imali pravi srpski jezik, a ne nekakvu narodnu srpsko/hrvatsku papazjaniju. Isti prigovor koji su upućivali Vuku Karadžiću visoke crkvene ličnosti toga doba. Revizija istorije i jezika od strane diletanata je u punom jeku.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja