subota, 24.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 18.09.2013. u 15:00 Ljubica Arsić

Gubitak volje za životom

Prošetajmo malo pored strnjika statistike, koje, iako pobodene usred pustoši prepune golih brojki, donekle predočavaju šta na tom polju niče i raste.

Svakoga dana, u Srbiji, četiri osobe izvrše samoubistvo, a po broju samoubica naša zemlja se nalazi na trinaestom mestu. Ispred nas su, između ostalih, Litvanija sa najvećom stopom samoubistava, zatim Rusija, Belorusija, Ukrajina, Mađarska, Slovenija, Finska, ta uređena zemlja visokog standarda. Godišnje oko četrdeset osoba odluči da se ubije skokom sa Brankovog mosta, dok je, sudeći po „psihijatrijskom“ kalendaru, najviše suicidalnih pokušaja u proleće. Novinare, iako im je dužnost da istražuju opasnu bolest društva i da o ovome pišu, gone sudski organi jer (kakvog li licemerja!) zadiru u privatnost. Uprkos tome, jedan tekst julske „Politike”, nasuprot bojažljivim i šturim člančićima, svojom ozbiljnošću i upozoravajućom podrobnošću skreće pažnju na opasan problem. Iako siromaštvo i ratovi nisu zanemarljivi razlozi, stručnjaci za naše mentalno zdravlje slažu se da je u pitanju depresija kao posledica gubljenja životnog smisla. 

Neobično je da se, smišljajući mnoge stvari koje život čine udobnim, raznovrsnijim i boljim, čovek u tom svetu oseća veoma loše. Paradoksalno je da civilizacijske podobnosti postaju za mnoge zlo stanište iz kojeg bi radije da uteknu. Čovečanstvo se podelilo na dva tabora, na naivce koji veruju u neprekidni napredak nauke kroz izume i sumanuta čudovišta koja, radi nenormalnog bogaćenja, sanjaju o ropstvu drugih i razaranju čitavih rasa.

Homocentrična filozofija o čoveku kao apsolutnom vlasniku svega, tuđih života pa i sopstvenog, predočava nemerljive granice njegove slobode u kojoj je, pošto nema boga, sve dozvoljeno. Poseduje se moć nad drugim čovekom i nad sopstvenim životom. Mnogi samoubistvo objašnjavaju kao čin volje njegovog vlasnika, koji, budući njegov gospodar, može da odluči da mu život ne treba i da ima pravo da ga odbaci. Volja da neko oduzme sopstveni život javlja se, dakle, onda kada dotični za taj život više nema volje.

U ideji da je život nešto lično i da podleže vlasničkim odnosima, kao da je u pitanju njiva, ventilator ili garsonjera, otuđivi objekti koji se mogu prodati, zanemariti ili uništiti, ima zaista nečeg bolesnog, kao što sumanuto izgleda i uništavanje stvari, ma koliko bezvredno one izgledale. Ako bismo videli da neko kroz prozor izbacuje na ulicu svoje pokućstvo ili pali sopstvenu kuću, sigurno bismo pomislili da sa njim nešto ozbiljno nije u redu i pozvali bismo bolničare iz „Laze“. Sve je mnogo dramatičnije kad je ljudski život u pitanju i nikakva filozofija slobode ili snaga ličnog izbora ne mogu da osokole niti opravdaju njegovo uništenje.

Preživeli logoraš i potonji psihoterapeut Viktor Frankl, kome su majka, otac, brat i žena stradali u gasnim komorama, pozvan da uprkos poniženju, gladi, brutalnosti, hladnoći koje je doživeo, progovori mudro i staloženo, kao neko ko uliva poverenje i razume sve naše muke, objašnjava u svojoj knjizi kako je uspeo da od svog slomljenog života načini kostur smisla i odgovornosti.

„Zašto se niste ubili?“, smelo bi upitao svoje pacijente ono što je često pitao i sebe, sećajući se logorskih strahota u kojima je želja da sačuva svoj zaista „goli život“, kod njega i njegovih sapatnika postajala jaka upravo onda kad ničeg drugog nije bilo da se izgubi. Njegovi pacijenti bi navodili da ih je sprečila ljubav prema deci, talenat koji još mogu da iskoriste, sećanja na lepe trenutke, prijatelji i dragi ljudi koje bi povredila njihova smrt, uživanje u prirodi kao svojevrsnoj utehi. Svako od njih predočavao je sposobnost izbora sopstvenog stava, ukazujući na čovekovu moć da se uzdigne iznad svoje vidljive sudbine.

Patnja, bilo da je posledica siromaštva, bolesti, gubitka, rata, deo je života, a preživeti je donekle označava i pronalaženje njenog smisla. Ako život ima smisla, onda ga ima i patnja. Njeno prevazilaženje jeste mogućnost stasavanja i rasta bića, uprkos svim teškoćama. Ovo nije formula golijata, već običnih prosečnih ljudi, nekadašnjih Franklovih prijatelja logoraša, koji su, usred nepojmljivih zala koje čovek može da učini čoveku, odabrali da budu dostojni svoje patnje i da je u ime života, kao najznačajnijeg poklona, savladaju.

Komentari6
b1a4c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Strah od beskonačnosti
Komentator Zoran: nekada su se vojskovođe samoubijle zbog izgubljene bitke i to je bio znak časti i viteštva. Danas toga više nema. Slobini generali su izgubili četiri rata, ali se niko zbog toga nije ubio, nego su još i debelo profitirali! A problem depresije je mnogo veći nego što to naše društvo shvata i priznaje. Mediji su objavili da će do 2020.godine to biti druga bolest po učestalosti - odmah iz kardiovaskularnih oboljenja.Kod nas već ima oko 300 hiljada takvih bolesnika, procentualno više nego gej populacije, iako se, doduše po zahtevu EU, ovim drugima poklanja mnogo veća pažnja ...
Gradjanin Mali
Živimo u problematičnoj državi jer je većina stanovništva bez posla i primanja. Zato već dugo vremena lekari ispisuju Bensedine i slične lekove na koje su se ljudi navikli i postali zavisni od njih. Na žalost, sve češće više ne mogu da nabave svoje lekove, a zavisnost od lekova može da uzrokuje krizu i povećanu želju za samoubistvom. Nažalost, vlast je suviše zaokupljena "svojim" problemima tako da boljitak moramo još dugo čekati.
Gorica Maldini
Vidim da je neko prozvao žene?Zašto pitam se?Na ovu temu sam pisala dugo i veoma podrobno na svojoj stranici na fb,ali da ovo ne izgleda kao samoreklamerstvo,želim da kažem samo jedno da muškarci nisu uzimali raspravu o temi koja je svakodnevna i odnosila se na sve oko nas na ''Žene i depresiju'' posebno.Tema je široka i zahteva puno stvari je potrebno izneti istini na oči.Poznato je da istinu niko ne voli.Nigde se ne postavlja pitanje krivca i ako ih ima mnogo tu smo da tražimo rešenja a to možemo samo ako se suočomo sa istinom,greškama i zabludama i o sebi i o drugima,tek posle sve drugo dolazi na red,naročito traženje pomoći stručnjka,zakona i ostalih ustanova!
Aleksandar Arsović
Zašto,naročito žene, dajete nekom da bude dragocen,samo zato što ume da bude sam na ulici?, S poštovanjem
Зоран Маторац
Људи најчешће дижу руку на себе зато што нису спремни да живе са понижењем које им предстоји. Било да је у питању тешка болест, губитак части, губитак имовине и статуса, или нечег сличног. Зар је било мало случајева да се неки високи официр убио зато што је ухваћен у издаји или каквом другом нечасном чину?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja