sreda, 21.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:41

Rimski bunar više neće biti zabranjeni grad

Autor: D. Mučibabićsreda, 18.09.2013. u 12:30
У Горњем граду тврђаве нема извора, па су Аустријанци веровали да ће укопавањам велике конструкције наиђи на издан (Фото Д. Јевремовић)

Dnevna svetlost koja jedva dopire u Rimski bunar kroz prozorčiće sa metalnim rešetkama više nije jedino osvetljenje u hodniku od opeke visokog baroknog svoda, ispod platoa Gornjeg grada Beogradske tvrđave.Postavljena je nova rasveta, preduslov da se posle sedam godina skine katanac sa masivnih drvenih vrata obloženih gvožđem. Posetioci bi do kraja 2013.ponovo mogli da pohodetajanstveno zdanjeukopano u stenovito tlo u blizini „Pobednika” pre gotovo tri veka.

Da bi gosti bili bezbedni, kaže Milan Tlačinac, v.d. direktor JP „Beogradska tvrđava”, biće postavljena nova ograda iznad okna bunara, rešetke koje pokrivaju otvor, popravljena ulazna vrata i zamenjene rešetke na prozorima u hodniku.

– Kada sve planirano bude i urađeno, posetioci će u grupama od petnaestak ljudi u pratnji vodiča moći da uđu i vide objekat, nekoliko puta u toku meseca – objašnjava Tlačinac. On najavljuje da će deo glavnog hodnika biti pretvoren u izložbeni prostor.

Deo spiralnog stepeništa je osvetljen, ali neizvesno je da li će za posetioce biti dostupno stubište koje obavija bunarski cilindar. Stepenicama se spušta tridesetak metara do dna bunara, u polukružni hodnik, odakle drugo stubište vodi na površinu. Ali već posle desetak metara nailazi se na oštećene, mokre i klizave stepenike. Da je reč o gotovo pećinskim uslovima, svedoče i stalaktiti koji su se formirali na zidu od opeke, kao i temperatura vazduha koja opada kako se silazi u dubinu. Čuje se kapanje vode i miriše na memlu, uprkos prozorima na zidovima cilindra koji služe za provetravanje. Polukružni hodnik na dnu je poplavljen.

Stepenicama se spušta tridesetak metara do dna bunara, u polukružni hodnik (Foto D. Jevremović)

– Spuštanje ovakvim stepenicama uvek je na sopstvenu odgovornost, na šta će i posetioci biti upozoreni. Nigde u svetu kod starih građevina nema garancija da ćete biti potpuno bezbedni – ističe Tlačinac.

Dr Marko Popović, arheolog i dugogodišnji istraživač Beogradske tvrđave, smatra da niko osim stručnjaka ne bi smeo da ima pristup kružnom stepeništu, čak i da je reč o novom objektu, a ne onom koji je sagrađen pre skoro 300 godina.

– Posetiocima iz bezbednosnih razloga ne treba dozvoliti da silaze spiralnim hodnikom, zato što su stepenice uske. Bunar se ionako ne može obići zato što je hodnikkoji spaja stepeništa često poplavljen. Čuvar ne bi mogao da kontroliše taj prostor. Zbog svih tih rizika bunar je svojevremeno i zatvoren, a nigde u svetu ne biste dobili dozvolu da vodite znatiželjnike niz stepenice u objektima poput bunara na tvrđavi – naglašava dr Popović.  

Ali bezbednost neće biti dovedena u pitanje, ističe Popović, ukoliko se pristup turistima ograniči na gornji deo objekta, oko okna Rimskog bunara, koji bi posmatrali kroz zaštitni poklopac.

-------------------------------------------------------------------------------

Nije rimski bunar, već austrijska cisterna

Rimski bunar gradili su Austrijanci između 1717. i 1731. godine. Pretpostavka je da projekat napravio Baltazar Nojman, arhitekata nemačkog baroka, kaže dr Marko Popović.

 – Stepeništa se spuštaju na dubinu od oko 30 metara i to je nivo vode koji se kapilarno akumulira sa Gornjeg grada kroz zidove bunara. On zapravo nije bunar nego cisterna, prostor u kome se sliva površinska voda – objašnjava Popović.

U Gornjem gradu nema izvora. Austrijanci su verovali da će ukopavanjam velike konstrukcije naiđi na izdan.

– Spustili su se i niže od dna reke Save, propokali vodonepropusnu stenu na 54. metru, ali nisu došli do vode – kaže Popović.

Na svim austrijskim planovima Rimski bunar se zvao Veliki bunar. Njega nisu zidali Rimljani, nego je taj pridev dobio u 19. veku kada je srpska vojska ušla u Beogradsku tvrđavu.

– Tada se verovalo da su se sve stare građevine rimske – ističe Popović.

--------------------------------------------------------------------------------------------

Neobično biće na 55 metara dubine

Biće postavljena nova ograda iznad okna bunara i zamenjene rešetke koje otvor pokrivaju (Foto D. Jevremović)

Rimski bunar dubok je oko 55 metara, prečnika je 3,4 metra i obavija ga 212 stepenica. Vojska Kraljevine Jugoslavije je 1940. godine ispraznila bunar, izmerila ga i očistila.

Poslednji put je u njega zaronjeno, prema dostupnim podacima, 2006. godine. Tada je nađeno stvorenje koje ranije nije viđeno nigde u Srbiji. Reč je o minijaturnom amfipodu, vrsti ljuskara dugačkog svega pet milimetara.

--------------------------------------------------------------------------------

Poslastica za Hičkoka

Legende kažu da su se na mestu gde je sagrađen Rimski bunar nekada nalazile tamnice. Navodno su u njih Ugri, krajem 15. veka, kada je Beograd bio njihovo uporište prema Otomanskoj imperiji, konopcima spustili tridesetak zaverenika koji su nameravali da za novac prepuste grad Turcima. Ostavljeni su bez hrane, dok im se um nije pomračio. Tada su im čuvari bacili noževe da se međusobno poubijaju i prožderu.

Istinitost te priče nikada nije dokazana, ali je grupa sportskih ronilaca koja je šezdesetih godina prošlog veka zaronila u bunar tamo pronašla dva ljudska skeleta. Barem se tako pričalo...

Jedno telo je sigurno završio u dubinama Rimskog bunara. Dogodilo se to 1954. godine – muškarac pomračene svesti bacio je u vodeni bezdan svoju ljubavnicu. U nastojanju da dokažu zločin, ronioci su po nalogu policije zagnjurili u bunar, ali leš nisu uspeli da pronađu. Telo nesrećne žene isplivalo je posle desetak dana.

Scenario za čuveni film Dušana Makajeveva „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT” zasnovan je na ovom događaju. Mistika Rimskog bunara inspirisala je i režisera Miroslava Lekića da prostor na Gornjem gradu tvrđave stavi u fokus svog filma „Lavirint”.

Svoju ekipu nikada tu nije doveo Alfred Hičkok, mada je 1964. godine, kada je u toku posete Beogradu obišao bunar, rekao da je takav ambijent za njega prava poslastica.

Osobina Rimskog bunara da podstiče na ispredanje fantastičnih priča zavela je i nemačku vojsku u toku okupacije Beograda. Tragom glasina da je vojska Kraljevine Jugoslavije tu zakopala veliko blago, Nemci su u bunar, navodno, spustili gnjurce. Nije poznato da su išta pronašli, a tvrdilo se i da se dvojica ronilaca nikada nisu vratila na površinu.


Komentari2
090b6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Željko Vuk
Slažem se da bi ime bunara trebalo promeniti u Veliki bunar, i to bez prideva, ali mi nije jasno zbog čega Marko Popović ograničava kretanje turista. Mislim da znatiželjnim posetiocima treba omogućiti spuštanje u situaciji kada nivo podzemnih voda to dozvoljava. Sredstva koja bi se uložila u adaptaciju stepeništa, svodova i elektroinstalacije višestruko bi se vratila i bila jedan od izvora prihoda Beogradske tvrđave.
Д. Маравић
Као неко ко је прошао поред много пута и чешће га налазио затвореног него отвореног поздрављам отварање замандаљене капије. Тако ће поред јединственог погледа Калемегданска тврђава понудити атрактиван садржај који је био све време ту, али недоступан за разлику од свега осталог, већег и значајнијег што однесоше време и људи... И још нешто. Предлажем замену имена. "Велики бунар звани римски". Д. М.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja