četvrtak, 22.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 19.09.2013. u 15:00 B. Baković

Može li Krkobabić da sačuva Đilasa

Драган Ђилас, Милан Кркобабић и Зоран Алимпић

Ako se Partija ujedinjenih penzionera Srbije bude držala svog principijelnog stava koji je izneo Milan Krkobabić – da su izbori jedino pošteno rešenje za vlast u Beogradu – onda će naprednjacima i socijalistima biti prilično teško da izbegnu upravo taj scenario posle najavljenog rušenja gradonačelnika Dragana Đilasa. Jer, ni Socijaldemokratska partija Srbije koja, kao i PUPS, ima četiri odbornika u gradskom parlamentu neće da učestvuje u smeni Đilasa, budući da je na gradske izbore izašla u okviru liste Demokratske stranke, rekao je juče za naš list lider SDPS-a i ministar Rasim Ljajić.

„I bez nas postoji većina i mislimo da bi bilo politički i na svaki drugi način štetno da mi u tome učestvujemo. Druga je stvar sa drugim strankama, koje su išle samostalno ili u koalicijama”, ističe Ljajić, dodajući još jedan razlog što se SDPS u ovom trenutku ne okreće protiv Đilasa: „Imali smo njegovu podršku u za nas vrlo važnoj odluci da uđemo u republičku vladu, iako smo bili sa DS-om. Najmanje što možemo da uradimo jeste da u ovome ne učestvujemo.”

Ovakav stav, dodaje Ljajić, saopštio je i koalicionim partnerima na republičkom nivou i, kako tvrdi, nema pritisaka od njih zbog toga. „Rekao sam to već više puta i na tom smo stavu i dalje. Mislimo da bi promena tog stava za našu stranku značila bukvalno političko samoubistvo. Jer, mi bismo onda bili nepouzdan partner za bilo koga”, objašnjava Ljajić.

Ukoliko, dakle, ne mogu da računaju na ove dve partije za prekomponovanje vlasti, a zaista žele da izbegnu izbore, Vučićeva i Dačićeva partija morale bi da daju Demokratskoj stranci Srbije sve što traži za učešće u novoj vladajućoj koaliciji i još bi morale da pridobiju i nezavisnog odbornika Gorana Mandića, odbeglog iz DSS-a. I tako bi imali tek minimalnu većinu od 56 odbornika. Od ukupno 110 odborničkih mandata SNS ima 37, a SPS–JS i DSS po devet.

Situacija je, naravno, mnogo jednostavnija ukoliko su tačne spekulacije da naprednjaci u stvari žele izbore, jer na sadašnjoj odborničkoj listi nemaju jakog kandidata kojim bi „opravdali” smenu Đilasa. Insistiranje PUPS-a na izborima u tom slučaju ide im naruku.

A zamenik predsednika PUPS-a Milan Krkobabić, navodeći da sa njim niko iz SPS-a ili SNS-a nije razgovarao o smeni Đilasa, ocenio je: „Morate da pobedite na izborima da biste vodili prestonicu”. Upitan da li je PUPS za smenu Đilasa, Krkobabić je rekao da nije za promenu koncepta socijalne politike koji je u Beogradu kreirao PUPS i koji se uz pomoć gradonačelnika realizuje poslednjih pet godina. Kako je još rekao u intervjuu za „Nedeljnik”, ne radi se o otkazivanju ili davanju nekome blanko podrške, već o tome da li hoće da nastave realizaciju tog koncepta.

Na pitanje šta će ako mu Vučić i Dačić ponude istu socijalnu politiku u gradu, Krkobabić je odgovorio: „PUPS je samostalna politička partija, vrlo otporna na pritiske. Može da prihvati dobronamerne sugestije, ali pritiske nikad. PUPS se nikad ne podrazumeva, već s nama morate ozbiljno da razgovarate i iznesete ozbiljne argumente. Samo ako zajedno poverujemo u te argumente, tek onda možemo da smenimo Đilasa.”

Ali ako se i dogovore o smeni Đilasa i taj dogovor sprovedu u delo, onda bi, sudeći po Krkobabićevim rečima, obavezno trebalo da se ide na izbore. Kako je naveo, „taj provincijalni duh prekomponovanja vlasti karakterističan za ’srpske palanke’ ne prolazi u Beogradu”. On je rekao da Beograd nije ostatak Srbije, koji se pretvorio u političke kuglane ili fudbalske klubove.

Reagujući na ovakav stav šef odborničke grupe SNS-a u Skupštini Beograda Aleksandar Jovičić je za Tanjug poručio da  njegova stranka neće trpeti pritiske i ucene PUPS-a i Milana Krkobabića kada je reč o smeni vlasti u Beogradu i podseća da  su „penzioneri” učestvovala u mnogo više prekomponovanja vlasti širom Srbije od SNS-a.

„Svesni smo da se 2008. vlast formirala u palanačkom duhu, a kada govorimo o provincijskom prekomponovanju vlasti, taj isti gospodin Krkobabić je u 103 opštine prekomponovao vlast, a SNS je to učinio u pet puta manje opština u Srbiji”, istakao je Jovičić.

Premijer Srbije i lider SPS-a Ivica Dačić je prošle nedelje podsetio da je 2008. pod pritiskom Borisa Tadića morao da promeni već potpisani sporazum i odluku o zajedničkoj vlasti u Beogradu sa DSS-om i Srpskom radikalnom strankom kako bi se „upodobila vlast na republičkom i lokalnom nivou”.

Krajem maja 2008, dvadesetak dana posle izbora, naime, u beogradskom restoranu „Kalemegdanska terasa” potpisan je koalicioni sporazum radikala, narodnjaka i socijalista o vlasti u Beogradu. Po njemu je Aleksandar Vučić trebalo da bude gradonačelnik, Andreja Mladenović njegov zamenik, a Aleksandar Antić predsednik Skupštine grada. Antić je to i postao nekoliko meseci kasnije, ali u novoj koalicionoj kombinaciji – sa DS-om i LDP-om. Predsednik gradskog parlamenta iz prethodnog saziva Zoran Alimpić zakazao je konstitutivnu sednicu Skupštine grada tek za 14. jul, dajući tako vremena DS-u da prevede socijaliste na svoju stranu. Na toj sednici u julu samo su verifikovani odbornički mandati jer socijalisti još nisu bili doneli konačnu odluku u vezi sa Beogradom, iako su već bili potpisali koalicioni sporazum sa DS-om za formiranje republičke vlade. Tek 20. avgusta, dva dana pre isteka zakonskog roka, završeno je konstituisanje gradske skupštine i Đilas je izabran za gradonačelnika.

„Kako je to moglo kada je njegova fotelja bila u pitanju 2008. godine, a sad nije demokratski i prirodno”, upitao je Dačić prošle nedelje.

Komеntari0
63fa5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja