petak, 15.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 24.09.2013. u 21:57

Srpski je posao razumeti se u politiku

Џон Гери и Ричард Беренгартен

Gosti ovogodišnjih jubilarnih pedesetih Međunarodnih susreta pisaca bili su i Ričard Berengarten i Džon Geri, univerzitetski profesori, pesnici i intelektualci, koji su na poseban način vezani za Srbiju. Ričard Berengarten, profesor na Univerzitetu Kembridž, (poznat ranije pod imenom Ričard Berns) počasni je građanin Kragujevca, autor je potresne poeme „Plavi leptir“, inspirisane streljanjem civila 1941. godine u ovom gradu. Berengarten, pored ostalog, napisao je i poemu „Doviđenja Danice“ (izdanje SKZ-a i „Jefimije“ iz Kragujevca) koja oživljava duh bivše Jugoslavije. Berengarten je u više navrata živeo u Jugoslaviji do 1990. godine, njegova kćerka je Srpkinja po majci. Džon Geri, profesor Univerziteta u Nju Orleansu, direktor Centra za književnost „Ezra Paund“, oženjen je našom Biljanom Obradović, zahvaljujući kojoj njegovu poeziju čitamo i na srpskom jeziku.

Bila je ovo posebna prilika da u holu zgrade u Francuskoj 7, među užurbanim piscima iz svih delova sveta, koji su učestvovali u diskusijama o odnosima pisca i istorije, pisca i politike, razgovaramo sa Berengartenom i Gerijem, dva prijatelja koja su se ovde srela istim povodom, ali još 1999. godine, posle NATO bombardovanja.

Berengarten smatra da je u to vreme bilo važno doći u zemlju koju je ostatak sveta izolovao. Upravo je on bio jedan od prvih pisaca koji je u tekstu, objavljenom u „Politici“, osudio agresiju na Srbiju. Sada podseća na stereotip o Balkanu kao o „tamnom vilajetu“, a u okviru tog klišea, na Srbe predstavljene kao „loše momke“. – Taj kliše predstavlja realnost čiji je vrhunac bilo NATO bombardovanje. Bler i Klinton, pri tom, sebe su smatrali vitezovima, krstašima. Nema tu mnogo razlike u odnosu na projekcije o arapskom svetu, antisemitizmu. Smatra se: „Svi drugi su varvari, a mi smo civilizovani“. Mislim da ta slika Srbije kao „tamnog vilajeta“ i dalje opstaje i da se izolacija nastavlja – objašnjava Berengarten komentarišući sadašnji odnos Zapada prema Srbiji.

Džon Geri ističe da se mnogi njegovi sunarodnici nisu slagali sa vojnom intervencijom, i da je upravo zbog toga bilo važno pokazati lični stav izvan zvanične spoljne politike.

– To je bilo uzbudljivo iskustvo, zbog toga što je u ličnom kontaktu teže satanizovati nekoga. Politika može da se menja na ličnom planu, lakše nego na nivou institucija. Imao sam Fulbrajtovu stipendiju 2007. godine, sedam meseci boravio sam ovde sa svojom porodicom i predavao sam na beogradskom Filološkom fakultetu. Sada sam se ponovo sreo sa svojim studentima, čija su zapažanja odlična, i smatram da takvi ljudi imaju potencijal da izmene sliku Srbije u svetu – kaže Geri. Slično razmišlja i Ričard Berengarten, koji je takođe predavao na Beogradskom univerzitetu:

– Kada živite u zemlji kao što je Srbija, vaš je „posao“ da se razumete u politiku. Nemate tu privilegiju naivnosti koju imaju engleski ili američki mladi ljudi.

Naši sagovornici mišljenja su da je trenutno najveći srpski problem ekonomija, ali da se politički nastavljaju isti problemi koji su uzdigli Miloševića, da je nacionalizam vrlo jak.

Džon Geri takvu situaciju objašnjava poimanjem ustaljene slike jednog stanja, i poredi je sa prilikama u Nju Orleansu, gradu koji je poznat po muzici, ali i po stepenu korupcije lokalnih zvaničnika. – Grad kao da je zaustavljen zbog imidža korumpiranih političara. Slično je i u spoljašnjem poimanju Srbije, uz percepciju o korumpiranim srpskim liderima – dodaje Geri.

Kako naši sagovornici vide ulogu intelektualaca u ovakvoj situaciji? Berengarten demokratski smatra da intelektualci i ne treba ni oko čega da se slože, da su bolji kada se raspravljaju, protivreče jedni drugima. Džon Geri je ponovo napravio poređenje sa prilikama u Americi, gde su američki nezavisni intelektualci saglasni kada je reč o interesima centara moći, koji ne rade u korist običnog čoveka. – Međutim, komentari tih intelektualaca marginalizuju se u javnosti. Šezdesetih godina protesti su bili velika stvar, a sada je to „šik“, pa više i nemaju značaja. Iako postoji otpor, naročito na internetu, što ima i političkih posledica, osećam kao da posmatram umiranje mogućnosti u SAD – zaključio je Džon Geri.

Fantastična tehnološka dostignuća, i intelektualci koji gube bitku sa tehnologijom, novi je smer ovog razgovora, koji nameće Berengarten:

–Naši studenti su prezauzeti internetom. Traže svoju slobodu kroz tehnologiju. Smatram da intelektualci u takvoj situaciji postaju izlišni, a nezamenjivi su tehnolozi. Jedan od mojih studenata sada je milijarder, ima svoj avion. Nekada bio je pesnik. Kaže mi: „Ričarde, ima toliko neverovatne mašte u tehnologiji, mnogo je zanimljivije od onoga što sam pronašao u poeziji“. I ja mislim da je to budućnost.

Džon Geri je saglasan sa tvrdnjom da su intelektualci marginalizovani, ali tome ipak suprotstavlja stav da je preko potrebno ono što intelektualci, filozofi, pesnici, muzičari, obezbeđuju, i da je za mlade opasno oslanjanje samo na virtuelnu stvarnost. – Posle dvadeset godina mogu da kažu: „Šta sam to radio, gde su svi tekstovi koje sam pisao? Decenije moga života nestale su, izbrisane...”. Druga strana stvari je unutrašnji prostor, duhovni život. Tome sam posvetio život – podseća Geri.

– Za duhovnost, od religije, preko umetnosti, književnosti, do psihoanalize i psihoterapije, postoji drugačija ekonomija, gde ne važi „što više uzmeš više imaš“, nego „što više daš više dobijaš“ – poentira Ričard Berengarten, odajući počast i tehnologiji bez koje ne bi bilo novih formi u umetnosti. Uz osmeh kaže: „U Srbiji smo da bismo debatovali, da bismo vodili dijalog“.

Marina Vulićević

Komеntari0
c04eb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja