sreda, 21.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 29.09.2013. u 15:00 Goran Volf

Na otkup grčkog udela „slupano” 400 miliona evra

Interna revizija „Telekoma Srbija”, koju je naložio Nadzorni odbor, otkrila je da je za otkup 20 odsto akcija koje je posedovao grčki OTE 2011. godine prvo dogovorena cena, a zatim je rađena procena vrednosti kapitala.

Juče je „Politika” objavila ono što je saznala o ovom poslovnom aranžmanu, pa i da za posao od 380 miliona evra nije urađena studija isplativosti i opravdanosti. Da bi se prikupila ovolika suma, ali i refinansirao raniji kredit za kupovinu „Telekoma Srpske” podignut je novi kredit od čak 470 miliona evra, pod nepovoljnijim uslovima nego što je bio prethodni.

Usred ekonomske krize i borbe da se u Srbiju dovuče svaki investitor, pa i uz nuđenje subvencija, iz zemlje je izašlo na stotine miliona evra. O tome smo razgovarali s Milanom Božićem, predsednikom Nadzornog odbora „Telekoma”, organa koji je usvojio izveštaj interne revizije.

Da li je otkup akcija od Grka bio dobar posao za Srbiju i „Telekom”?

Suština problema koju je „Politika” otvorila pedantnim navođenjem raznovrsnih detalja, kako internih, tako i opštepoznatih, jeste, u stvari, procedura donošenja strateških odluka u prethodnoj vladi. Već od prvih dana, kada je vlada koju predvodimo mi naprednjaci počela da, kako to Ustav nalaže, „utvrđuje i vodi politiku zemlje”, počeo je da se ponavlja jedan te isti problem. Pogledajmo kroz primer.
Kada mi iz „Telekoma” otvorimo neko od glavnih pitanja poslovne politike u poslednjih šest ili sedam godina, uvek se suočavamo sa odsustvom prepoznatljivog legitimnog donosioca odluka. Ako bi se razmatrale papirnate odluke o otkupu grčkog paketa od 20 odsto akcija, „sve je pokriveno”. Postoje odluke organa „Telekoma”, postoje odgovarajuće odluke tadašnje vlade. Vlada, kao većinski vlasnik, komunicira kroz zaključke i preporuke, ali, za manje obaveštenog čitaoca, i to je sasvim legalno.
Ono što uvek nedostaje jeste poslovna suština u slučaju ovog otkupa ili, šire gledano, legitimitet odluka, bile one poslovne ili političke.

Niste mi odgovorili da li je ovaj poslovni aranžman od 380 miliona evra, sa pripisanim dividendama vredan ukupno 397 miliona evra, dobar ili loš posao za državu i građane, koji su takođe vlasnici akcija „Telekoma”?

Recimo, ako je Srbija u Miloševićevoj epohi 1997. godine za tih 20 odsto akcija dobila dve petine od 1,5 milijardi maraka, ili 600 miliona maraka – što je, grubo sračunato, 300 miliona evra, zašto bi ih pre skoro dve godine, u epohi pada svetske konjunkture telekomunikacija i ekonomske krize, otkupila nazad za 380 miliona evra?!
Drugih 29 odsto akcija, italijanskih, 2003. godine otkupljeno je za samo 195 miliona evra – dakle dvostruko jeftinije – u vreme mnogo bolje konjunkture svetskih telekomunikacionih operatera i euforije rasta svetske, pa i srpske privrede, kada većina nije ni sanjala o drami koja će 2008. krenuti sa Volstrita.

Kako komentarišete podizanje kredita od 470 miliona evra i to u trenutku kada nisu mogle da se servisiraju ni ranije obaveze, nastale posle kupovine „Telekoma Srpske”?

Kreditni uslovi su takođe „zabavni”. Kredit, uzet 2012, u vreme opšteg svetskog pojeftinjenja novca, uzet je pod nepovoljnijim uslovima nego kredit s početka 2007, kada je kupovan većinski paket „Telekoma Republike Srpske”.
Neko iz prethodne vlade ovo može nazvati „mahanjem papirima”, ali sada mašemo i te kako važnim papirima, koji skrivaju mnogo više nego što otkrivaju. Cena i kreditni uslovi su evidentno nepovoljni, a post mortem pribavljanje procene na ivici lakrdije.

Da li su postojali kakvi drugi, nacionalni, strateški, politički ili, pak, obični poslovni razlozi da se ovakva odluka donese?

Na ogromno iznenađenje, nikakav trag o navođenju razloga nismo našli! Nikakva studija izvodljivosti, poslovne ili bar političke opravdanosti, nije nam dostupna. Kada se ovakva zjapeća praznina posmatra iz ugla jedne ozbiljne kompanije kakva je „Telekom”, gde se grupe stručnjaka natežu oko izbora dobavljača za kakvu opremu od nekoliko miliona evra i na to potroše stotine sati rada i stranica elaborata, čovek se oseća kao u kakvom teatru apsurda. Ispada da je svejedno da li je iko ikada razmatrao koncept otkupa akcija. Možda je to bilo zato što je neko hteo da se „ugradi”?

Građanima su obećane besplatne akcije, čija je vrednost, u ovom slučaju, bila 1.759,26 evra. Hoće li oni videti išta od toga?

Možda je sve ovo bilo zato što se neko bojao da će „zli Grci” i „njihove nove gazde Nemci” (ne zaboravimo da je tada OTE već bio u suvlasništvu i pod menadžmentskom upravom „Dojče telekoma”) ometati podelu besplatnih akcija građanima. Ona je, da podsetimo, obavljena pred same izbore, aljkavo je medijski i kroz izbornu kampanju podržana i zato bila skoro neprimećena. Većina nas dugo „nije imala pojma” da je dobila nekoliko desetina akcija „Telekoma”.
Dakle deljenje besplatnih akcija nije Demokratskoj stranci donelo nikakve političke poene, a nemamo nikakvih pokazatelja da je grčki partner to ometao, pa ga je trebalo eliminisati, makar i po apsurdno visokoj ceni.

Dakle što smo dobili, dobili smo?

Kada smo već kod tog „deljenja” besplatnih akcija građanima i zaposlenima kompanija koje su postale akcionarska društva, sećamo se da su izbore 2008. godine Demokratska stranka i njeni potonji koalicioni partneri dobili upravo na čuvenoj podeli 1.000 evra po glavi. Do sada je, za pet godina, „isplaćeno” manje od 200 (100 od NIS-a, 80 od „Telekoma” i nekoliko evra od aerodroma). Do 1.000 ne može da se dobaci ni za 25 godina, čak i ako prodamo ceo EPS, a potom ne znam šta možemo (a i zašto) da prodamo. I isplata i deljenje su namerno pod navodnicima, jer je deljenje, zapravo, deljenje onog što ionako pripada građanima Srbije, a isplata je vezana za stvarnu, a ne procenjenu vrednost. Dakle, naduvavanje vrednosti „Telekoma” samo je stvorilo iluziju građanima da u džepu imaju tih 80 evra. Koliko je stvarno, znaćemo tek kada izađe na berzu.
Čista prevara!
Ali, jedno je ako vas neko vara da ste mladi, lepi, pametni i visoki, a vi to niste. Konačno, to može da vam prija. Drugo je ako neko smlati državne pare ili interese da vas prevari. Ili, sasvim „prostački”. Ako neko zaradi za svoju kompaniju 100 miliona, a uzme proviziju od tri, za koju nije imao legalan ugovor, treba da ide u zatvor. Takav je zakon. Pa šta onda treba uraditi sa onim ko je upropastio 100 miliona da bi ukrao tri? Dok razmišljate, samo da vas podsetim, smrtna kazna je ukinuta!
Možda sve to nema veze, ali i te kako ima veze da je 400 miliona evra, umesto u telekomunikacionu infrastrukturu Srbije, „slupano” na otkup koji je i sada „Telekomu” o vratu.

Stručnjaci tvrde da je likvidnost „Telekoma” zbog ovog posla bila ugrožena?

Bogu hvala, „Telekom” je zdrava kompanija i te dugove prethodne vlade ćemo vratiti. Međutim, ovakvo vođenje države i politike zastrašuje više od materijalizovanih zavera ili ličnih i partijskih interesa kakve sam pomenuo.
Jedino poređenje koje mi pada na pamet jeste atmosfera koju oslikava Oliver Stoun u filmu – istina umetničkom, pa ima pravo na patetiku i artificijelnost – o istrazi o atentatu na američkog predsednika Kenedija. Tu lik koji je visoki funkcioner za specijalne operacije objašnjava ambicioznom ali i preagresivnom tužiocu koji želi da atentat istera na čistac, da se takve odluke nikada ne donose kroz stvarne zavere i kaže (otprilike): „Ko zna da li je Kenedi stao na rep vojnom lobiju, ili industrijskom lobiju, ili kubanskoj mafiji i radikalnim desničarima. Svejedno. Oni koji su suštinski povukli obarač su, recimo, sedeli u sobi. Neko je zapalio cigaru, telefon je zazvonio, neko je rekao da valja nešto preduzeti i odluka je bila doneta, svi su znali da je doneta, a niko nije znao ko ju je doneo.”

Komentari8
5c959
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Djordje Matić
Ta cena uopšte nije visoka, osim toga OTE je imao po ugovoru ključno mesto finansijskog direktora. Nego ne može drugačije Božić da opravda predsednika svoje stranke koji prodaje Telekom za nisku cenu, takoreći poklanja. Osim toga, Telekom ne treba ga prodati ni za koju cenu, kao što se ne prodaje ni putna infrastruktura npr. Nego je ovo priča "držte lopova".
@mića obradović
Ne znam čije je stanove delio, ali najveći broj stanova dodelio je samom sebi.
Siniša Stanojević
Smešno je i neozbiljno sve ovo što govori Božić. Po vama trebali smo da platimo za 20% akcija 200 miliona evra, a pre toga smo za 51% akcija tražili 1,4 milijardi evra, a dobli ponudu od 1,1 milijarde...Pa bi po Božićevoj računici 51% akcija vredelo oko 500 miliona...a imate izjavu Vučića da je dobijao ponudu od preko 2 milijarde evra...nešto tu ozbiljno ne štima. Da bi građani razumeli zbog čega je bilo pametno-korisno otkupiti akcije od OTE navešću ko je i sa koliko % akcionar Telekoma Srbija - Republika Srbija 58.11%, Telekom Srbija 20%(otkupljene akcije od OTE), građani RS 14.95% i zaposleni i bivši zaposleni Telekoma i njegovog predhodnika 6.94%. Kada pogledate ovu strukturu valjda ne treba da vam objašnjavam zbog čega je bilo veoma pametno otkupiti 20% akcija od grka-nemaca.
mića obradović
Mogao bi g-in Božić da nam usput pojasni kome je i čije stanove delio u Beogradu krajem 90-tih godina. A kojim je trikom došao do predsednika Nadzornog odbora ??
U pravo vreme, Na pravom mestu
Pa, ako je i polovina ovoga tačno, neko će morati u zatvor. Čekamo da vidimo šta će uraditi tužilaštvo. u ovom društvu od 1980 g. izgleda da nije jedino krao, onaj koji nije bio "u pravom trenutku, na pravom mestu". Ko nije bio u šansi, taj danas može da se hvali i priča o poštenju.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja