utorak, 29.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 29.09.2013. u 22:00 Marina Vulićević

Nebo je deljivo samo kontrolorima leta

Izdavačka kuća „Arhipelag“ objavila je zbirku izabrane poezije „Otplesana istorija“ Rista Lazarova, poznatog makedonskog pesnika i predsednika Makedonskog PEN centra, u prevodu Duška Novakovića. Lazarov je svojevremeno bio generalni direktor novinske agencije Tanjug, glavni urednik međunarodnog časopisa Balkan forum. Od 1997. godine je direktor i glavni urednik nacionalne televizije Telma. Objavio je više od 20 knjiga poezije, od prve„Noćna ptica u parku“(1972) do knjige „Sitnokoračarka“ (2012). Knjige izabranih pesama Rista Lazarova objavljene su u Engleskoj, Rusiji, Srbiji, Bugarskoj, Albaniji, Sloveniji, Češkoj i Australiji. Dobitnik je više književnih nagrada: „Mladi borac“, nagrade grada Skoplja „13. novembar“, nagrade Makedonske radio-televizije za najbolju knjigu za decu objavljenu između dve Struške večeri poezije…Lazarov prevodi sa engleskog, srpskog i bugarskog jezika.
Utisci o Vašoj knjizi izabranih pesama „Otplesana istorija“ govore o erudiciji, proživljenom vremenu, različitim inspirativnim ličnostima…Brodski, Ajnštajn, Mateja Matevski, Markes, Breht da li su to i ljudi sa kojima stalno vodite zamišljene dijaloge?

–Drago mi je da je to uočeno: proživljeno vreme. Jureći, kroz tranzicione tunele i pećine, ka nepoznanicama i neizvesnostima novog vremena, mi ipak ne ostavljamo za sobom totalnu vremensku prazninu. U onom što ostane iza nas otkrije se nešto i za pesmu. Jer, pesma se ne izmišlja, ona se naprosto otkriva, često i zagnjurivanjem u skrivene predele života. Kao što ni pesnici, što reče Mirko Kovač, ne spasavaju svet nego se samo trude da mu udahnu dušu. Ne živi se, kao što se i ne piše, samo na dnevnoj svetlosti, iako i u životu i u pesmi čovek treba da zna što hoće da kaže. Stvarni život, proživljeno, se piše, da bi, naposletku, sve bilo jasnije: i stvarnost, i život, i sudbine. Stvarni život, dabome, čine i ljudi i sa njima dijalog uvek traje, baš ovde i baš sada. To su dijalozi između dva nespokoja, uvek oči u oči, bez vremenske čipke.

Savremenost je posebna junakinja Vaše poezije, podjednako kao i mrtva kraljevstva istorije. Kažete: „Sve postaje javno. Ima li Isus kancelariju za odnose sa javnošću? I ko će ih ubediti da ljudi, kada se dele na jedne protiv drugih, na kraju ostaju bez gaća i otadžbine?“. Savremenost, podjednako kao i istorija, inspirišu na ironični humor, grotesku?

–Prisnost sa savremenošću ne znači udaljavanje od sebe samog. Utoliko pre što je i sama savremenost prenatrpana prošlošću, pa je sve teže pronaći je u pravom obliku. Dubina savremenosti podrazumeva i višeslojnost života, a i pogleda na život. Ima onih koji u svom patetičnom zanosu i ne primete da cveće kome se dive jeste veštačko i uopšte ne miriše. Ima onih koji maltretiraju savremenost, cede je ne primećujući da su je na taj način sasušili. Ima onih koji u sopstvenoj dosadnoj dokolici i ne primećuju karambol i ispreturanost vrednosti, kojima je udobno u spavaćim kolima, a ne vide da je voz uveliko pomahnitao. Od moje prve pesme imam isti rakurs pogleda na život. Ne umem da usred karnevala zauzmem pozu namćora – ta, odmah bi se videlo da je to poza, da ne kažem podvala. A i sve više verujem da poezija i nije za kobajagi učene namćore. Uostalom, kome je nekad škodila kap ironije?

Tako, ironično, posmatrate i iseljeništvo, nostalgiju, jugonostalgiju posebno?

–Rekoh: ne naučih, ne znam da budem patetičan, a i iseljeništvo se valjda, tokom vremena, oslobodilo pretplate na ispraznu patetiku. U nostalgiji, pa i jugonostalgiji ne vidim ništa loše. Svi znamo da je prošlo to što je bilo, ali to što je prošlo ne znači da nije bilo. Koliko god bila zagledana u „svetlu budućnost“, moja generacija će uvek jednim okom bacati poglede na zemlju u kojoj smo rasli, u kojoj smo stekli prijateljstva koja su, kako vidimo, nadživela tu istu zemlju. Hteli ne hteli, ostadosmo vlasnici istine o negdašnjoj nam zajedničkoj domovini, njenih kulturnih vrednosti i stvaralačke moći, ali i svega onoga što izaziva ironične otklone.

Kako biste danas ukratko opisali Balkan, pored onoga opisa iz Vaše pesme:„U tranziciji je tako: teško se shvata, brzo se zaboravlja. Množina brzo postaje jednina. I moć gomile brzo se rasplinjava na pojedince.Komiteti za zaštitu ljudskih prava na zasluženom su odmoru…”?

–Svih ovih godina, nakotilo se dosta takvih koji su se izveštili u brzom zaboravljanju. Pamćenje im ni ranije nije bilo neka vrlina. Balkan postade zaboravljeno ćoše Evrope, prazan prostor ili skladište neizvesnosti. I skladište raskomadanih snova, predskazivalište novih apokalipsi. Opet, navikavamo se polako na život jednih pored drugih, prvih komšija. Eto, i pasoš nam više nije potreban, u evropskoj budućnosti i granice će, praktično, nestati. Kulturna saradnja ima zavidan kvalitet, intenzitet i skoro neprekidnu frekvenciju, što je od izuzetne važnosti. Živi smo ljudi, a i ovo nebo nad nama je deljivo samo kontrolorima leta.

Gradovi junaci Vaše poezije, a među njima posebno Skoplje, Prag, Venecija. Kakva iskustva Vas za njih vežu?

–Lepo ste primetili: gradovi – junaci. A junake treba i poštovati, i voleti. Gradovi nisu arhitektonske izložbe, već prostranstva nabrekla životom, živim ljudima, pesmama i suzama, svačim. Posrećilo se da upoznam mnoge gradove na svim kontinentima i brzo sam se zaljubljivao u njih, ali ne okom putopisca. Neke ljubavi, znamo, brzo prođu, neke ostanu doveka: u Skoplju živim, u Pragu mi je sin, a Beograd nosim u srcu..

Komentari0
79256
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja