utorak, 29.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 01.10.2013. u 21:57

Uz poeziju i sveće preživeli smo noći posle cunamija

Gost književne kolonije Srpskog književnog društva, nedavno, bio je i jedan od najaktivnijih pesnika i esejista današnje japanske književne scene Suga Kejđiro (1958). On je cenjen književni prevodilac za francuski i engleski jezik. Profesor je na Mejiđi univerzitetu u Tokiju. Bavi se komparativistikom i teorijom prevođenja, posebno kreolskim jezicima, književnošću afričkih naroda i američkih Indijanaca. Do sada je objavio veliki broj knjiga eseja i putopisa. Mladost je proveo u Severnoj Americi. Ove jeseni će u Japanu biti objavljena njegova četvrta zbirka pesama. Dobitnik je Jomiuri književne nagrade za knjigu „Putovanje, dijagonalno“ (2009). Poeziju Suga Kejđira prevodi kod nas Kajoko Jamasaki, pesnikinja i profesorka Beogradskog univerziteta.

Saglasje čoveka i prirode, tradicionalno u umetnosti Japana, karakteriše i vaše stvaralaštvo?

Narator u mojoj poeziji anoniman je, on progovara jedino kroz prefinjenu svesnost i percepciju prirode. Četiri elementa: vazduh, voda, zemlja i vatra, ključna su za moje pesničke knjige. Godine 2010. objavio sam zbirku poezije „Voda i vatra ostrva“, a u proleće sledeće godine Japan su pogodili veliki zemljotres i cunami. Ovi događaji uticali su na izvesni preokret, kao i prekid sa dotadašnjim mojim stvaralaštvom. Druga moja zbirka poezije „Šapat plamena sveća“, koju sam objavio sa svojim prijateljem, objavljena je u septembru 2011. godine i tematizuje prirodne katastrofe, pejzaže neposredno posle pustošenja zemljotresa i cunamija. Pozvali smo 32 pesnika i osmislili ovu kolekciju poezije za čitanje naglas, uz svetlost sveća, za žrtve, kao i za preživele u velikoj katastrofi. Uz ovu poeziju, ljudi su mogli zajedno da prežive noć, da uzajamno zaleče svoje patnje.

Pišete i o savremenom japanskom društvu?

Stalno razmišljam o onome što me okružuje, u esejima pišem i o promeni društvene klime. Ako nam se približava „veliki tamni oblak“, odmah to osetim i suptilno pretočim u poeziju, esej. Verovatno to nije vrsta političke izjave koja je je svakome očigledna, ali takav iskaz poseduje puno skrivenih značenja. U mojoj poeziji mogu da se prepoznaju fine aluzije na pojedine ljude, političare, određene okolnosti u društvu.

Šta za Vas znači iskustvo stečeno u Americi?

Amerika je moja velika opsesija, još od detinjstva. Opčinjavale su me savremena američka kultura i književnost. Studirao sam u SAD, i u različitim delovima ove zemlje ukupno ostao 12 godina. Nije preterano reći da sam jednim delom i Amerikanac, ali i dalje mi je stran uticaj američke kulture na savremeno japansko društvo. Tačnije, prezirem mejnstrim američku kulturu, poklonik sam pre onog dela koji se može nazvati kontrakulturom Amerike, kritički i istraživački orijentisanom. To možda nije široko rasprostranjeno, ili uticajno, ali ima čvrstu struju društvene kritike. Posebno me zanima stvaralaštvo pesnika Gerija Snajdera, on je verovatno od svih pesnika 20. veka najviše uticao na moj rad. Snajder je profesor, esejista, angažovan je u zaštiti čovekove sredine, i dobitnik je Pulicerove nagrade za poeziju. Snajder je u nekom smislu naslednik Henrija Dejvida Toroua, devetnaestovekovnog američkog pisca i filozofa, koji je zagovarao građansku neposlušnost i nenasilni otpor, kao i jednostavnost života u prirodi. Ta vrsta anarhizma, prirodne filozofije i društva utemeljenog na samopomoći pojedinca, kao i subverzivni stav, oduvek su mi bili značajni.

Kako vidite stvaralaštvo Harukija Murakamija, kome upravo Japanci zameraju preveliki uticaj popularne američke kulture?

Taj uticaj koji je Murakami prihvatio iz američke kulture ne zanima me. Za mene to je samo smeće. Uopšte mi nije zanimljivo.

Koji japanski pisci na najbolji način, po Vašem sudu, predstavljaju savremenu japansku književnost?

Mogu da imenujem stotine njih, ali oni nisu mnogo poznati izvan Japana. Međutim, nekolicina japanskih pisaca zaista obavlja vrlo značajan posao, to su mlađi ljudi. Posebno su važni romanopisac Hideo Furukava, i pesnik Rjoiči Vago. Obojica su iz Fukušime. Mnogo su propatili posle zemljotresa i nuklearne katastrofe, i njihovo pisanje istovremena je reakcija na ove događaje.

Da li i u Japanu roman ima prevlast nad poezijom?

U nekom smislu to je tačno, zbog toga što u Japanu nema dovoljno ozbiljne poetske publike, a možda je i savremena poezija suviše zatvorena za običnog čitaoca. Ali, sebe ne vidim u društvu tih „zahtevnih“ pesnika. Neke moje pesme vrlo su jednostavne, komunikativne, držim se podalje od mejnstrim japanske savremene poezije. Zanimljivo mi je i to što sve više mladih ljudi poeziju transponuje u muziku, u film.

Koje autore birate kao prevodilac?

Biram karipske pisce, koji pišu na francuskom, engleskom ili španskom. Smatram da je područje Karipskih ostrva tipično za moderna društva, vekovima tu su bile evropske kolonije, skoro svi starosedeoci vremenom bili su pobijeni, dok su Evropljani dovodili crne robove na rad. Ono što je interesantno jeste da su se na ovom području kulture ukrštale na vrlo produktivan način, tako da karipska kultura nije evropska, nije američka, ili afrička, već je to mešavina svih njih.

Marina Vulićević

Komentari0
38b5d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja