sreda, 25.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 04.10.2013. u 15:00 Ana Marija Popović

Sedam tvrđava, puno šansi

Pre mesec dana u Parizu odbranila sam master tezu na temu turističkog razvoja sedam tvrđava na Dunavu i njihovom značaju za razvoj sedam gradova i opština na čijoj se teritoriji nalaze. Profesori Sorbone, kao i profesori univerziteta KU Leuven (Belgija) i Padova (Italija), na kojima se takođe moj master odvijao, bili su iznenađeni turističkim proizvodom koji Dunav u Srbiji možeda ponudi.

Prva tvrđava gledano nizvodno je Bač. Ova tvrđava je do pre deset godina bila potpuno nepoznata, kada je Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture pokrenuo revitalizaciju i turističko buđenje ovog lokaliteta. Osnivanjem fonda „Vekovi Bača“ i aktivnim pristupom, arhitekta Zavoda Slavica Vujović motivisala je lokalnu zajednicu da se okrenu turizmu, paje Bač prošle godine zabeležio 2.500 registrovanih poseta, što je puno u odnosu na nula registrovanih poseta pre deset godina. Ono što je Zavod odlično shvatio i primenio jeste toda razvoja istorijskih lokaliteta bez turizma nema.

Sledeća tvrđava je najveća fortifikacija u ovom sistemu, a to je Petrovaradin u Novom Sadu. Ovo je jedina tvrđava koja nikada nije bila rušena, a i najmlađa je (građena u 17–18. veku), pa je i danas u veoma dobrom stanju. Tvrđava je dom različitih institucija i ugostiteljskih objekata i godišnje beleži oko milion poseta. U ovu posetu računa se i Festival „Egzit”, koji predstavlja vrhunac valorizacije nasleđa u Srbiji. Nijedan drugi istorijski lokalitet, kroz neki događaj, nije uspeo da privuče toliko ljudi i da dobije tako masovnu promociju u svetu.

Posle ove dve tvrđave, građene u pretežno austrougarskom stilu, Dunav nas dovodi u Beograd. Opis Beogradske tvrđave, popularno Kalemegdan, što je, u stvari, ime parka na tvrđavi, jezgrovito je dao Ivan Jočović iz Turističke organizacije Beograd – „to su slojevi istorije!“ Romanska, vizantijska, turska, austrijska, srpska tvrđava... A uvek Beogradska. Rušena 34 puta, ali kao i Beograd, nikad do kraja, Beogradska tvrđava ima posebno mestu u sistemu dunavskih tvrđava, jer godišnje privlači više od dvamiliona posetilaca. O tvrđavi brine Javno preduzeće „Beogradska tvrđava“, koje je od svog osnivanja 2002.uspelo da unapredi izgled, očuvanje i funkcionisanje ovog lokaliteta, jedinstvenog za turističku ponudu Beograda.

Prateći Dunav, dolazimo doSmedereva, jedinetvrđavena Dunavu koju je izgradio srpski vladar,despot Đurađ Branković u 15. veku. Za srpsku istoriju ovo je verovatno najbitnija tvrđava na Dunavu i zaslužuje veću pažnju domaćih turista. Samo ova tvrđava ima direktnu valorizaciju, kroz naplaćivanje ulaza u Mali grad. Tako Turistička organizacija Smedereva, koja upravlja tvrđavom, uvek zna tačno koliko ima posetilaca godišnje, a to je uglavnom oko 30.000. Ovaj broj nije mali, ali za ovako značajnu tvrđavu za našu istoriju, koja je u dosta dobrom stanju, trebalo bida bude mnogo veći. Ono što Smederevu nedostaje jesu hoteli i restorani, što je ilustrovano neverovatnom činjenicom da na dunavskom keju ne postoji nijedan restoran.

Dunav nastavlja u Đerdapsku klisuru, u kojoj se nalaze tri preostale tvrđave konstruisane u turskom stilu: Ram, Golubac i Fetislam. Ram je najslabija karika u ovom sistemu. Izgrađena u 12. veku, ona je danas zaboravljena tvrđava, koja nije deo turističkog proizvoda opštine Veliko Gradište, na čijoj se teritoriji nalazi. Pošto u Ramune postoje nikakvi smeštajni kapaciteti, ova tvrđava može da bude izletište za posetioce Srebrnog jezera u letnjim mesecima, u čijoj se blizini nalazi. Dobar vodič i pokošena trava mogu puno da znače.

Tvrđava Golubac nalazi se na mestu gde je Dunav najširi, čak 6,5 kilometara, te Dunav izgleda kao more. Ovo je podstaklo lokalnu zajednicu da se okrene turizmu, i već postoje mnoge vikendice, apartmani i restorani. Na odličnom sajtu Turističke organizacije Golubac, koji je po mom mišljenju tačno ono što lokalni turistički sajt treba da bude, mogu se naći jasne informacije o turističkoj ponudi. Sama tvrđava Golubac čeka na svoju restauraciju, za šta je predviđeno šest miliona evra iz fondova Evropske unije.

Poslednja tvrđava, Fetislam, nalazi se u Kladovu, na samoj granici sa Rumunijom. Tvrđava nije deo turističkog proizvoda Kladova, obrasla je u korov i retko koji turista zalazi u nju. Ovo je velika šteta, jer je Kladovo turističko i prometno mesto, koje je samo prošle godine zabeležilo čak 80.000 noćenja.

Sedam tvrđava na Dunavu sudobri komparativni primeri kako lokalno zalaganje za turizam dovodi do porasta posete i prometa, kao što je to u slučaju Bača i Golupca. Takođe, tvrđave su bitne jer pokazuju istorijski značaj Dunava za Evropu, koji je uvek bio granica između civilizacija. I najbitnije, zbog 588 kilometara Dunava Srbija nije zemlja bez plaža i izlaska na vode, naprotiv! Srbija je zemlja reka.

*Konsultant za razvoj destinacija

Komentari7
433f3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Muradin Rebronja
Svaka čast uvaženoj Ana Mariji Popović. Mislim da bi njen rad trebalo pretočiti u Master plan razvoja turizma na Dunavu. Naravno da razvoj istorijskih lokaliteta bez turizma nema. Šta vrede istorijski lokaliteti ako nema ko da dođe da ih vidi, plati ulaznicu i potroši neku paru na hranu, piće, suvenire... A o ovoj "neverovatnoj činjenici da na dunavskom keju u Smederevu ne postoji ni jedan restoran" mogu da kažem da kod nas restorana i nema. Naše ugostiteljstvo je na kafansko-menzaškom nivou gde je alkohol (droga) glavna "ponuda" a hrana nebezbedna za jelo po američkim hasap standardima (prestavlja opasnost po zdravlje turista) i nezdrava za jelo po kanadskim standardima niskokalorične, sveže pripremljene zdrave i lokalno proizvedene organske hrane. Strani turisti nisu kafanski gosti. Oni strogo vode računa šta, gde i koliko jedu. Radi se o njihovm zdravlju koje oni čuvaju kao zenicu oka svoga. Nadam se da će se već jednom shvatiti važnost ugostiteljstva u turizmu.
Dragan Pavlovic
Posto smo za izgradnju tvrdjave na granici sa Albanijom zakasnili,preporucujem jednu tvrdjavu na granici sa Madjarskom.Samo zbog ovakvih kao sto je ovaj iz tavankuta.Inace sa Madjarima nikada nisam imao nijedan licni problem.
Др Ивана НиколићМишковић
Ја која сам своју најранију младости лети проводила у Голупцу и која добро познајем и волим тај крај поред и уз Дунав већ се одавно чудом чудим да до сада све то није валоризовано и није постало српски " Salzkammergut" где долази европска елита да ужива у нечувеној лепоти и здравој средини тога краја.: Овде мислим на део Голубац-Брњица-Кладово који је права ПОЕЗИЈА од људи и природе Још један доказ КОЛИКО се у Србији не познају ни сопствена Историја ни сопствена земља а ни сопствени људи. Штета, јеАр у том крају још увек живе људи који су племенити, вредни и поштени и који имају идеале: а како би и могли да буду другачји у толикој лепоти и раскоши Природе, Воде и Историје?
Milan Novakov
Ono sto je definitivno potrebno Ramu je put do njega. Ja isam isao motorom doduse, ali od obelezavanja do stanja puta, uzas. Mada bese prava avantura! :)
Bunjevac iz Tavankuta
Stirko nam procito clanak pa kaze: O ovoj naucnici cemo malo kasnije da diskutujemo al sad bi kazo da je furtom izostavila najznacajniju tvrdjavu od ulaza Dunava iz Madzarske sve do izlaza posle one najvece hidroelekrane u Evropi. Mi svi znamo za Djerdap al za tu najvecu tvrdjavu nismo nikad culi. Pista opet prvo natego kriglu sa spricerom obriso usta pa kaze: Naravski kad se niko nije sitio da stavi Baracku u turistisku ponudu a ona ima ... gazda Tale se umisa u diskusiju: Baracka je podignuta jos za vrime Starih Slovena i bila je dosad vise od hiljadu puta potopljena i nijedna vikendica se nije nikad ni pomerila za to vrime, spada u najjace utvrdjenje na cilom toku Dunava.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja