ponedeljak, 27.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:00

Bog s nama

utorak, 08.10.2013. u 21:57

Nekada je u komunizmu Srbin išao u crkvu samo kad bi bio siguran da ga niko ne vidi, a danas samo ako je siguran da će ga svi videti.

Crkve bi, dakle, trebalo da su puneSrba. Ali, ispostavilo se da, čim stane kiša, oni odu. Ta dosetka, još iz vremena kada smo krajem osamdesetih godina prošlog veka ponovo otkrili Boga, izgleda da je ostala konstanta naše stvarnosti. Jer, i u religioznosti, pokazala je prošli vikend, nema „preskakanja” radnji. Kao što iskušenik za jedan dan ne može postati vladika, tako se, očigledno, na istinskoj duhovnosti mora raditi na duže staze.

Protekla subota u Beogradu, osim što je bila sunčana i prohladna, bila je i istorijski. Prestonica do sada na jednom mestu nije videla, niti će videti, toliko poglavara pravoslavnih crkava sveta, sa kojima su zajedno, na molitvi, bili i visoki predstavnik papa Franje, kao i ostalih hrišćanskih konfesija.

I, šta se dogodilo? U Sabornu crkvu je došlo tek nekoliko stotina vernika, mada je i taj broj prenaglašen, jer je među okupljenima, a taman su svi stali pod svodove Crkve, bio popriličan broj beogradskih sveštenika i bogoslova. Oni su, što bi se reklo, bili prisutni po službenoj dužnosti.

Gde li se, onda, dedoše svi ti silni pravoslavci koji se kunu u krst časni, ali, eto, ne htedoše da vide patrijarha vaseljenskog i carigradskog Vartolomeja, prvog po časti među pravoslavnim patrijarsima sveta? Da Ceca, možda, nije imala koncert na Ušću, u 10 pre podne?

Gde li se, takođe, izgubiše silni rusofili, koji se tako glasno busaju u svoj srpsko-ruski grudni koš, pa propustiše da vide patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila, uzgred, sasvim neposrednog i finog čoveka, koga ruski agenti obezbeđuju kao da je Putin? Da im nije gorela kuća?

Gde je protekle subote nestao onaj građanski Beograd, koji se toliko često hvali svojim gostoprimstvom i tolerancijom, ali je ipak propustio priliku da uveliča zajedničku molitvu sedih glava različitih konfesija? I ateisti su bili dobrodošli, jer, zaboga, to je bio jednako važan dan i za one koji se mole Bogu i za one koji ga negiraju. Ali, valjda su bile akcije u „Delezu” ili „Idei”.

Gde li se, takođe, izgubiše i te silne desničarske grupe, koje se tako olako pozivaju na Boga kada treba da polome, kako oni kažu, „po koju pedersku glavu”? Da su te subote, kojim slučajem, Sabornoj crkvi prišli gejovi, došlo bi desetak hiljada huligana, sa lažnom verom pravoslavnom u srcu i sa pravim štanglama umesto sveća.

Ali, sedamnaest vekova posle potpisivanja Milanskog edikta i legalizacije hrišćanstva, njihovi beogradski naslednici, sve vernik do vernika, nestadoše po katakombama šoping molova, ostaviše same visoke goste da se mole i u naše ime.

I Bog s nama, kakvi smo, nije valjda došlo vreme da samo Ceca i Aca Lukas mogu da okupe 100.000 ljudi na jednom mestu u Beogradu? Ili će nas, ako dođe papa, ipak biti milion na ulicama?

Aleksandar Apostolovski


Komentari13
6beb7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Миодраг Миленовић
Нема овде никаквог ликовања, нити је оно потребно, довољне су чињенице. Хришћанство није отпочетка било аристократско, него се као нова вера првенствено ширило међу сиротињом, којој је својим порукама највише и одговарало. Ништа нарочито ново! Аристократија је хришћанство прихватила онда када се раширило и кад је било згодно искористити га као идеологију којом се лако влада народом. А то је римски цар Константин потврдио едиктом. Он је широм отворио врата дотле прогоњеним хришћанима, уз разне привилегије... Али, све је за времена!
Мирослав Кривокућа
Одличан текст, свака част!
Иван П.
Много је оних који мисле да Срби нису религозан народ. Мањак религиозне свести,надокнађује прилично развијена национална свест.Отуда вероватно склоност да од својих јунака:војсковођа,политичара а у новије време и спортиста, стварамо идоле-богове.То наравно не значи,да нисмо у свим раздобљима историје,имали малу групу одабраних,који су припадали стаду Христовом.Не мали број њих,наша црква слави као Свете људе.Тако је и данас.Не заборавимо да је Хришћанство од настанка,увек било "аристократска" религија.Само мали број људи,у свим епохама,покушао је да одговори на високе захтеве Хришћанства.Мали одзив верника на суботњој доксологији последица је губитка духа саборности.Народ иде у цркву да задовољи неке личне потребе.Један од последњих светих Срба,Патријарх Павле,лепо је уочио да Срби немају меру;или су потпуно равнодушни према вери или се пробуде па само метанишу.Ни једно ни друго не ваља.Ми треба да живимо у овом свету али тако као да је Христос увек поред нас.Вером која кроз љубав дела
slobista .
A, sta mislite, da je ziv da li bi pok. Milosevic mogao da "dobaci" do miliona?
Nebojša Beatović
Mislim da je odgovor na ovu autorovu upitanost leži u jednom drugom pitanju: A zašto su onoliki ljudi čekali da odaju poštu preminulom patrijarhu Pavlu? I iskreni vjernici i pomodni vjernici i ateisti i agnostici.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja